Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он је наш јединоверни и једино кровни, он ће нама помоћи. У месецу јулију (1804.) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога је жена била је у Будиму код руске принцезе, која је била за палатином.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
правни обичаји, који су из Душанова законика пренесени у народ, или су, обрнуто, из тога народа ушли у законик (Ст. Новаковић). У народном језику овога типа живе многе речи Душанова законика, као: мужити, пристав, подложник итд.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЧИН 48 ТРЕЋИ ЧИН 75 ПОКОЈНИК (КОМЕДИЈА СА ПРЕДИГРОМ У ТРИ ЧИНА) ЛИЦА Павле Марић Милан Новаковић Спасоје Благојевић Господин Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф Шварц Рина Агнија Вукица Први
ЉУБОМИР: Господин Новаковић! ПАВЛЕ: Да, он, он! Ах, како је то подло, како је то одвратно! ЉУБОМИР (пауза, неодважно): И шта мислите сад чинити?
да, да, обратите се њему. XИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ МАРИЈА (долази): Господин Новаковић. ПАВЛЕ (тргне се и узруја): Он? МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га!
МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се). XИИИ НОВАКОВИЋ, ПАВЛЕ НОВАКОВИЋ (наилази врло љубазно): Добар дан, био сам на грађевини, па видим нема те.
МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се). XИИИ НОВАКОВИЋ, ПАВЛЕ НОВАКОВИЋ (наилази врло љубазно): Добар дан, био сам на грађевини, па видим нема те. Рекох да ниси што слаб, те дођох...
Послала те, извесно, да испиташ ситуацију. НОВАКОВИЋ: О каквим ти то тајнама говориш! Ја те не разумем. ПАВЛЕ (приблжи му се и унесе у лице): Неваљалче!
НОВАКОВИЋ: О каквим ти то тајнама говориш! Ја те не разумем. ПАВЛЕ (приблжи му се и унесе у лице): Неваљалче! НОВАКОВИЋ (увређено): Шта то значи? ПАВЛЕ: Значи да си ти неваљалац и нитков!
НОВАКОВИЋ (увређено): Шта то значи? ПАВЛЕ: Значи да си ти неваљалац и нитков! НОВАКОВИЋ: Ја не дозвољавам да тако са мном говориш! ПАВЛЕ: Имаш право, и ја увиђам да би с тобом требало другаче говорити, али.
уздржавам се и проговорићемо већ! Дајем ти реч да ћемо проговорити! НОВАКОВИЋ (пошто се мало приближио): Па добро, Павле, говорићемо отворено о ствари.
Мени твоје признање није потребно. НОВАКОВИЋ: Не признање, али можда оправдање. ПАВЛЕ: Зар неваљалство има правдања? НОВАКОВИЋ: Ти си несумњиво у праву, увређен
НОВАКОВИЋ: Не признање, али можда оправдање. ПАВЛЕ: Зар неваљалство има правдања? НОВАКОВИЋ: Ти си несумњиво у праву, увређен си, угрожено ти је самољубље. ПАВЛЕ: Част! НОВАКОВИЋ: Самољубље!
НОВАКОВИЋ: Ти си несумњиво у праву, увређен си, угрожено ти је самољубље. ПАВЛЕ: Част! НОВАКОВИЋ: Самољубље! ПАВЛЕ: Нека је, дакле, и самољубље, али откуд ти; откуд теби право да ми га разараш?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ДЕТЕ У УТРОБИ МАЈКЕ — Четири ока, четири бока и четирјест ноката. (Новаковић, С., СНЗ) — Поручује каракача ђирисилу: дођи, ђирисило, забићу ти два завоја, а одвити два одвоја. (Новаковић, С.
(Новаковић, С., СНЗ) — Поручује каракача ђирисилу: дођи, ђирисило, забићу ти два завоја, а одвити два одвоја. (Новаковић, С., СНЗ, с. 42) НОВОРОЂЕНЧЕ — Заплака се сужањ, јер не би крив ни дужан. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с.
(Новаковић, С., СНЗ, с. 42) НОВОРОЂЕНЧЕ — Заплака се сужањ, јер не би крив ни дужан. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Запјева сужањ кад на слободу изађе. (Кнежевић, М. В., АНУ, с.
(Кнежевић, М. В., АНУ, с. 250) ОДОЈЧЕ — Иште кмека два кундека, иште кунде манде. (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Стоји живуљак на живом јастуку, те живо месо једе. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с.
(Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Стоји живуљак на живом јастуку, те живо месо једе. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с.
(Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Имам руке а не радим; имам ноге а не одим; имам главу а не мислим, а најмилије ми је крв да пијем.
(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 134) — Улажа вино гони из јелића костелића. (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Марко плужи деветорим плузим.
Свак се чуди, како Марко плужи (мисли се на дете које сиса на девет млазова). (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Ни крив ни дужан везан, а живо му месо у уста мећу. (Новаковић, С., СНЗ, с.
(Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Ни крив ни дужан везан, а живо му месо у уста мећу. (Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У ПОВОЈУ — Није криво, а везано. (Новаковић, С., СНЗ, с.
(Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У ПОВОЈУ — Није криво, а везано. (Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У КОЛЕВЦИ — Тињичица, виничица у њу поје витикос (дијете у колијевци). (Вук, СРј, ИИ, с.
(Вук, СРј, ИИ, с. 1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После смрти Курцбекове, његова штампарија је прешла у српске руке. Почетком 1792. године Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Карловцима и тада српски придворни агент у Бечу, купио је Курцбекову штампарију за 25.
за петнаест година са тим да не сме штампати ништа што би критиковало стање у земљи или давало повода ма каквој тужби. Новаковић, пун добре воље и намера, отпочне рад у прилично великим размерама.
Иако је радио много боле и савесније но Курцбек, иако је Србима био и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном погледу није имао успеха, и његово предузеће убрзо је дошло у кризу.
године. Али тиме није пропала и идеја о једном српском листу. Стефан Новаковић, купивши Курцбекову штампарију, почео је од фебруара 1792.
Буквар није био штампан, но се служило њиме у преписима. Штампао га је Стојан Новаковић тек 1872. године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног
у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ. 4), и најзад Стојан Новаковић у Гласнику Српског ученог друштва, 1871, књ. 31.
према староме српскословенском књижевном језику (да није било прекида) српски народни књижевни језик развијао« (Стојан Новаковић). ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ Једини световњак међу писцима српскословенске школе био је Ђорђе Бранковић. ЖИВОТ.
КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА У XВИИИ веку штампари Курцбек, Стефан Новаковић у Бечу и Теодоси у Млецима били су у исти мах и књижари.
Атанацковић постаје Богобој Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић — Милан Кујунџић, Јован Грчки — Јован Грчић.
Богобој Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић — Милан Кујунџић, Јован Грчки — Јован Грчић.
Србија, од престанка Шумадинке 1857, није имала књижевног листа све до 1865, док Стојан Новаковић није покренуо у Београду Вилу, која је за србијанске омладинце била оно што је Матица била за војвођанске омладинце,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Такови су били у време мојег онде пребивања Јоан Новаковић книнопољски, Аврам Симић косовски Кричка дернишки. Њима совершено приличествује оно слово апостола Павла да ко год
Но, мој љубезни протопоп Новаковић, поп Марко Бедов, Трифун Синобад, Симо Стевановић из града (кроме других многих који би ме радосно дочекали) никада не
његовом Телемаху описаније блаженога сеоског живота читао, всегда ми је срце играло од радости, мислећи, овако су мој Новаковић, овако Симић, овако Кричка живили! И мени овако дај, боже, провести живот!
” Немоћ моја весма ме раслаби и принуди возвратити се у Далмацију. Ужасне се мој љубими Новаковић кад ме види тако слаба и преображена; и имајући у својој парохији некога доброга свештеника Леонтија из Фрушке Горе за
У Книнском Пољу нисам те радости имао, јер мој љубими протопоп Новаковић тешко боловаше. На неколико недеља зовне ме из Плавна син његов, поп Лазар, да му дођем на погребеније, гди сам му
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
широко поље полицијским агитацијама, а веле да је тај »мудри« распис »концептовао« тадашњи министар просвете Стојан Новаковић, али ја то не верујем. — Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дело, 84), а пре њега и Ст. Новаковић (Српска библиографија, Бгд 1869, 4—5), још је знао за њу јер говори о њој у своме делу Краткоје в’веденије в историју
Мушицки ју је ипак забележио у својој нештампаној библиографији (Саопштење др Г. Михаиловића). Ст. Новаковић ју је имао у рукама и забележио уз Плач (нав. дело, 5, под бр.
тип. Дим. Теодосија”; податке о њој Ст. Новаковић уноси у своју Српску библијографију, Бгд 1869, 5, позивајући се на Шафарика, што истовремено значи да књижицу већ није
л. Х. писано. (Дакле: октобра месеца.) — Око ове песме било је доста неспоразума. Стојан Новаковић је једно време, зачудо, мислио да се овде ради о неком Кантовом спису о смрти коју би Рајић превео био (в.
књижевности, Бгд 1867, 151): знак да песму тада још није читао; у другом издању своје Историје међутим (1871, 205) Новаковић није поновио своју чудну брзоплетост.
септембра 1880, 1169—72, изложио Новаковићеву погрешку из год. 1867, Ни речју не споменувши да ју је сам Новаковић већ год.
Костић када је 1883, полемишући са напредњачким Виделом и једним очевидно Новаковићевим чланком у њему, писао како Новаковић „о цркви и држави има онолико исто појма колико има о Канту и Раићу, те познати Рајићев „кант”, песму, трпа у рад
ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ (стр. 79). Песма је изашла у посебној књижици коју је Ст. Новаковић, по Шафарику (код кога је, уосталом: Сербианов), забележио овако: Пјесна на инсуррекцију Сербианом, Сербии и храбрим
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
године. Обавезно школовање уводи 1882. министар просвете Стојан Новаковић) подстиче школске управитеље и педагоге на бригу о лектири погодној за образовање деце у школама, из чега се нагло
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Чудећи се смелости Момчиловој“ каже Стојан Новаковић „с којом је са својих 4000 луди примио битку с далеко надмоћнијим непријатељем, савезничком грчко-турском војском,
Како је настала косовска легенда и какав је њен смисао? „Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија.
Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје! Крв не иде из бабине руке, него иде крвца из конопца“, Многобројни су и
Најизразитији хајдучки ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава.
На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете. Грујица Новаковић — по потпуности свога лика, по богатству црта, нарочито по својој надмоћности, чији су извори не само у физичкој снази
Кад ђевојка баба научила, она узе дивит и хартију, те написа књигу на кољену побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо, како тебе ситна књига дође, одмах избер' из ваше дружине, побратиме, тридест
Кад ђевојка баба научила, она узе дивит и хартију, те написа књигу на кољену побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо, како тебе ситна књига дође, одмах избер' из ваше дружине, побратиме, тридест младих друга, којино су као и
паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, а за пашом тридесет делија; пресрете их Новаковић Грујо, љуби пашу у скут и у руку, он Грујицу међу очи чарне, па говори Милутину кнезу: „Врат' се, кнеже, с мојим
скидат господске хаљине, а Грујица намештат душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке душеке, па говори Новаковић-Грују: „Сједи доње, дилбер-Иконија, да преноћиш са мном у душеку, па ћеш бити млада пашиница“.
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије
“ За њим иде дилбер Иконија, она носи тридесет кошуља, те дарива тридесет хајдука; побратиму Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде му од злата челенку, па их здраво натраг повратила поочиму Старини
ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА Вино пије Старина Новаче и са њиме дели-Радивоје, међу њима дели-Татомире; служи вино Новаковић Грујо: како коме чашу додаваше, тако њему дослужује вином, а кад бабу чашу додаваше, тако чашу вином преслужује, са