Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и
Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!“ Ја прихватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
”„Сама љубов и верност моја к теби и попеченије о твојем здрављу причина су што ја касно долазим и лекарство ти носим”. „Које је то? Казуј, и не сумњај о мојеј благодарности”, рече лав.
Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу! Капу, да ми је кошава не би одувала, не носим на глави него у рукаву! Усукане су, као дрвени конопци, врбе које су кошави на путу!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У Тополику једну ноћ сним ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да
А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Један измаче и стиже пре осталих, па оном путнику: — Ама шта ћете ви од тога гроба? — Да носим ову плочу. — Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб!
— Да носим ову плочу. — Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб! — О ја ћу то да носим — то је старина. — Ама баталите ви ту вашу старину! — повикаше они остали, пристигнувши и они.
То је гроб мога оца... — рече један између њих. — Не знате ви то, то је моја ствар... Ја ћу да носим. — Ама то је гроб покојног Марјана Ђукића, ћурчије — рећи ће један од оних опет.
— Ама то је старина, ја ћу да носим! — упео се путник. — Нећете ви то ни дирнути — подвикну на њ син покојног Марјана — док сам ја жив!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта ћеш? — Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. — Шта? — Да те нешто замолим. — Говори! — Да ми одобриш да носим оружје. — Што ће ти? — Знаш... нека се нађе... Турчин се јетко насмеја. — Бојиш се Станка? — рече заједљиво.
У млађега поговора нема. Окорамише шаре па одоше. — Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. — Какву? — То ти могу насамо казати. — Онда ходи. И одвојише се од дружине.
Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића. И одвоји се од чете. — Турци су навалили са свију страна...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу. Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ти само чувај онај зуб! Да га чуваш к’о очи у глави! То ти је најважније сад на овом свету! — Ту је код мене. Носим га увек са собом (у злу не треб’о!).
Он каже »Ја ћу звонар бити«. — А ти Иво? »И ја«, каже он. — А ти, Живо? »Ја ћу први тас да носим« — А ти, Нико? »Ја ћу црквењак«. А ти? »Ја ћу да пирим кадионицу.« — А ти: »Ја звонар«. »Ја у рипиде« ...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија?
Ти си нешто мало више од мајсторице, а ја могу носити и вал, — рече поносито Мица. — И ја га носим, па ко ће ми стати на пут?! — одгонетне Алка. — Бацимо то на страну.
— а Рогозићка ми је и то пребацила да мени не пристоји носити вал, јер је мој муж трговац, но ја га као немешкиња носим. Бабоња забележи да је Алка немешкиња. — Сад знам у чему је ствар, а гледаћу да буде добро, премда неће све лако ићи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој мрачни немир у души.
Дакле остаје да сумњам, да ту сумњу носим у себи, да се мучим као најбеднији несрећник, а ја то не могу издржати... А, можда, ништа од свега тога и нема, и само
Африка
Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш из
— Моа селуман Бауле, моа нон клеве бус, моа нон полте фелиас (ја сам једино из племена Бауле, не бушим уста, не носим лишћа). Фам Бобо нон бел, фам Бауле тре бел (жене Бобо су ружне, Бауле су врло лепе). — Моа тле бел (ја сам врло лепа)!
проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада, немајући ничег топлијег, носим костим испод одела.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Збогом, ви други мои срци! (Смеши се.) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.) Е, сад да носим на кир Диму и да иштим облигација. Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац.
Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као арамије! Овај локот да купиш, дугоњо, кад у Осек стигнете. Плати што год тражи! Платићу! Хоћу да га носим у сирмијске хусаре и показујем, да памтимо Сербелонијеве кирасире!
Теодосије - ЖИТИЈА
А страдање моје и тешко живљење што их овде носим за све време живота мојега, Нису ни као један дан вечне муке која вас и оне што вас слушају очекује.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да сам нашао мачка у џаку. Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Али упркос мојој галами Баба Рога се крије у тами. Нудим јој лимун, носим јој крушку. Ал’ она ни да покаже њушку. Да ли постоји, ил’ не постоји? Углавном она се мене боји.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини. Понудих се да носим торбу док будемо ходали унаоколо, али то је била идиотска идеја.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет. — И ја двадесет. — Ја тридесет. — И ја тридесет. — Дај руку. — Ево.
Само, молим, немојте ме издати. За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. Седне до Шамике.
— Ко ти је дао то писмо? Дај га овамо! Кочијаш се затеже. — Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. Узме му из руке писмо. — Ко ти је дао то писмо? — Један човек на сокаку. — Иди у шталу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’ а он му одговори: ’носим врећу ријечи’. А кад се дете на прагу куће извуче из вреће, треба му рећи: ’Мучење нек стоји у врећи, а теби језик у
знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С.
загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам... очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.
вероватно се још понајбоље испољила у овом сажетом и типичном исказу: „Што бих се бојао вештице кад не постоје, а и носим бели лук“!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
О лаку, лаку ноћ! Нек мир и спокој стеку се у теби Онакви какве носим ја у себи... Иза последње речи остаде тишина у којој је још дуго брујао њен златни глас.
Млађе камено доба секса! Епоха пред хула-хоп цивилизације! Ко још данас носи грудњак? – Ја га носим! – Стварно? – Ти си ме терао да пијем ону одурну јабуковачу, зато што се она у Француској зове калвадос, који је,
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А шта ти управо радиш код владике, зашто си му потребан? — Носим његова писма и поруке у наше племе, кад устреба; пратим га кад куда изиде: а главно је што слушам његов наук!
“ — „Лако! Покриј га ђубретом, па ће се десете недеље излећи машче“. — „А би ли га продао?“ — „Ја га, ваистину, и носим на продају!“ — „Колико за њега?“ — „Толико!“ — Погоде се.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема! Ено га видиш тамо онај. Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи. Брински штоф, све сама чиста вуна.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' најстариј' уши нарогуши, Окрете се да ме ногом бије: „Знаш да носим ја просвѢщениє?“ Сит га с' тедо онда да намлатим, Да му напред веље труде платим, Али затим помислим опета: Та
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке
Она к њему: „Господаре, А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!
Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако.
“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па шта ћемо, Савка, како ћемо? — Нећу више да пртим и носим Јошаново дијете, па нећу! — тупоумно се инати дјевојка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једно ради ње, Ленке, као и у инат, а друго знам да ће ме терати да радим. А да им ја носим корпе, тешке су; опет да берем, брзо ме заболи крстача сагињући се.
Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим.
— шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим. Могу ја — храбрила ме је мило, а већ грцала од среће што ћу да се одобровољим, не срдим више на њу. — Не, не!
У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује
” „Ох, кам да је за однетак ове косе силни сплетак, жела мојих непровир! Загрљајем да је косим, у недрима да је носим, да ми буде недромир! Па да ми је попит очи пољупцима једне ноћи, камо срећа, камо слас'!
допусти ми да те косим, да те косим, да те носим, да покажем твоме лаву што му царску дичиш главу, иако те са ње скосим, да је диван баш и осим!
” Набрекну роба, роб с' удаљује и тамница се одмандаљује. „Ој сужњу, робе, робе неробе, ево ти носим гусле кедрове, ако ти глас од песме ослаби да уз њих сутра певаш о слави.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они
“ А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу и у њој дете, па у себи ждребе.
Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи из јаме“.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Ја сам се заговорио, а морам да носим известије. Дакле, молим за сведочанство. МАКСИМ: Какво сведочанство?
ИСАЈЛО: Да га не будете оставили код какве пријатељске девојке? ДОКТОР: Ти знаш да ја разум не носим са собом. Ви треба да одговарате. ИСАЈЛО: Ако је баш до тога, ми ћемо платити. Бог зна, ваљда ништа и не вреди.
ДОКТОР: То су речи златне, које ћу сваки дан повторавати. Како вам је име, господине, да га непрестано у памети носим. ПУТНИК: Мени је име критик. ДОКТОР: Критик, на кога сам ја толико викао.
Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити. МИЛАН: Он је мало од старога света. ЉУБА: Кад ми допушта да се носим по моди, ваљда ће ми и то допустити. (Чује се како баба кашље.) Јао, ево ми мајке. Да нас не затече овако.
СТАНИЈА: Паметна ка ти, да иде гологлава. Ајде, ви девојке повежите се, а жене нек иду гологлаве. ПИЈАДА: Па ја носим капу, док се не одесљам. ЉУБА И ја. СТАНИЈА: И та је капа ваша немачка шамија? ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: Лепо, лепо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
Ех, то ће бити погача славна, У свијету цијелом нема јој равна!“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.
“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.
А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се
“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат! „И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре. Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!
Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Хтео бих да видим колико је сати. — Не, ја не пушим, па и не носим. — Мислим да је доцкан и да би требало спавати. Довиђења! — Довиђења, довиђења, господине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми птичје млеко цури ал нема орлова ни других
увек гини у свакој јами гини гини гини у Глини па опет до последњег светског дана ја сам порасла носећи кондире и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта се то рађа златно му теме не аждајо!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
!!... ВИДА: Шта ти би, бога ти? САРКА: Како шта ми би? Нека тетка носи црнину, а не ја. Осам дана носим црнину за две хиљаде динара, доста му је то! ГИНА: Бога ми, Сарка, право и кажеш.
ГИНА: Па јест! САРКА (женама): Право да вам кажем, сестре, ја сам на чистој штети кад носим црнину. Свако мисли да сам у жалости, па ме гледа с неким поштовањем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту поговора нема. Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
селен велен — Не узвијај обрвама, Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.
обрвама, Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.
Што с’ чудите мом дивном оделу. Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136. С вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Могу да замислим! ГИНА: Него носим мушке ципеле, мушки капут, ринтам, радим, опасујем се конопцем! Боље да сам се овим конопцем око врата опасала,
А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете! Још би ми требало да и вас носим на души! Је л то код Гине нема никога? ЈЕЛИСАВЕТА: Нема. Отишли су уз реку, прате онај крвав траг.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не могу. У свом пртљагу, сем свакојаких стихова, носим и Дневник о Чарнојевићу, који је нарастао. Као купусара. Шта све нема у њему!
И као што на души носим руб старих бедема у којима сам био затваран, или лаке врхове кампанила венетских варошица, или камених далматинских
ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из левог у десни џеп.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!... Или ме отац Сима затекне у цркви, па одмах промени лице: начини се љубазнији...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи! Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мене никад још притисла није. СЕРДАР ЈАНКО А мени је она додијала. Свагда носим рена уза себе, и трнову драчу у оптоку; али од ње ништа боље није но пâс пружит одзгор сврх хаљинах.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?!
Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку!
3 Опа, цупа, танана Што ми ниси казала, Да мој драги болује, Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се
(Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак) 87 — Има главу и једну ногу? (Клинац) 88 — Ја вас носим, а ви мене? (Обућа) 89 — Ја чувам благо, а људи мене чувају?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
што си остала!” А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
драга душо, ништа; ја нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од
” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи из јаме.
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице”, па ни на какав други глас да не отвора врата на кошари. Једном дође вук који је
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али ждријебе позна да то није онај танки глас лисичин, па му не шће отворити, а
Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али нити се ко јавља нити врата отвора.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
и он још да је узме у заштиту! Коме се не би земља отворила? Иконија! Ја сад на души носим убиство! Кажи ми макар да знаш како ми је! СТАВРА: Нама је свима жао... ЦМИЉА: Шта жао, проституткиња једна!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Запитају ме о чем је писмо и кому? А кад чују, почну жалити се на ме зашто до носим сујетно попеченије, а не кажем њима своју потребу. Сутрадан даду ми банкоцедуле од 200 ф[оринти] и одужим се.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Или ме пушта небу под облаке, А када падам — он ме не прихвата. Због њега ћутим данима ко мутав И носим суву стену изнад воде (А сам се правим — празан, лак и плутав).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Већ два месеца носим ти дете. Јесте. Требало је да то и сам знаш. Гледају се дуго. Испитивачки. — Шта се то мене тиче?
Нису већи од тебе а плачу као пилићи. Они, сирочићи, нису криви. Тежак си. Па ти си права момчина, не могу више да те носим. Мораш мало да ходаш. Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе. Није црно, није.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде!
Попа, Васко - КОРА
спремам Играо бих невидљив У срце ти се затварам Тишини бих те отео У песму те облачим 18 Дан ти богат у наручју Носим Младе јеле дуж погледа Садим Градовима твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ми је своје поверење поклонио у пуној мери и био према мени вазда добар и благодаран. Овај ланац, који увек носим око врата, дао ми је он лично“. „Заиста, царски поклон!
- Изненадићемо га твојом посетом! Ја му носим овај конац да њиме премери свој часовник: Пази добро! Кад он буде при том послу, куцнућу лагано о врата, а ти уђи брзо
„Но ја сам се код других професора упознао са Њутновом филозофијом. Његово главно дело знам, тако рећи, на изуст и носим га“ - он показа на своју кожну торбу „стално са собом. Учио сам га пуних седам година“. „Не чуди ме ни најмање!
„Ви сте професор бечког Универзитета?“ „Далеко од тога! истина носим титутлу доктора природних наука, али земаљска блага која ми је мој отац, фабрикант свилених ткива, оставио, задају ми
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад знам шта у души мислиш зашто говориш друкчије? И ја сам једно вече рекао пред свима оно што носим у души, не баш све и то је оно што ме мучи. „Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...
Морам, живота ми, видети како стоји дубока црнина мојој двоструко ожалошћеној снајки. Чак се носим мишљу да је сасвим преселим у Београд, јер, ако ћемо право, оно сунце и није за паланку.
мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам носим на својим витешким грудима. Покушао сам да се учтиво извиним. „Аттендез“, узвикнуо сам као у „конгену“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако и упознате земље и градове носим у памети не по нуждама и дужностима које су ме у њих довеле, не по пресудности онога што сам у њима доживио, не по
— Ето, само то се питам. — Ко зна! Желио бих умријети у сунчаном дану. Клицу те мале тајне жеље носим у себи од дјетињства. Што ме код смрти највише плаши, то је представа мрака с којом је она скопчана.
XXXВИИИ Брујала је над нашим главама предвечерња звоњава, рујна, врућа, обилата — онаква какву је знам и носим у себи из дјетињства.
Зар можда од оних шутљивих? Зар од оних који кажу: „Ја знам, али нећу да кажем”, „Ја носим у себи симфоније, али нећу да их испјевам”?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. — Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Што си остала? А кобила одговара: — Ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење.
и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи: „Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице“, па ни на какав други глас да не отвара врата на кошари.
ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице. Али нити се ко јавља нити врата отвара.
Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи из јаме.
ЦАР Херо је сваке године носио цару пешкеш из своје башче од најбољег воћа, а једне године каже жени: — Ево сјутра носим цару дуња, кад су добро родиле и доста големе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље. И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.
И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.
Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада? За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена.
О нисам знао да си у том низу Боје и снова, светлости и душе. О нисам знао да са својим гробом Ја носим срећу и састанак с тобом. Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе?
умором и покривен прахом, Младост још ме штити и мис'о о теби: Љубав, бол и жудњу, заједно са страхом, Ја у души носим, ја носим у себи. Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече?
и покривен прахом, Младост још ме штити и мис'о о теби: Љубав, бол и жудњу, заједно са страхом, Ја у души носим, ја носим у себи. Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али ја сам тада веровао да носим Америци такве вредности да ће ми се дозволити усељавање, па сам се прилично изненадио када сам приметио да на мене
Ђаци Панчева придружили се у великом броју процесији, а ја сам био један од њих, поносан што сам имао част да носим једну бакљу.
Моја прва победа на америчком тлу добијена је ту, у Њујорку, када сам се борио за своје право да на својој глави носим свој црвени фес.
деце продавце новина и чистаче ципела која су пре пет година играла улогу судија онда када сам ја бранио моје право да носим црвени фес.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му“). По свему судећи, сунце је оличење оца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом. Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
се баба, бог да јој душу опрости, у венчаној аљини саранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не имали.
ФЕМА (носи бурмутицу и сат), ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Господин вилозоф, ви сте моји, и ја сам ваша. Ово је президент што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути куца срце кад оће да буде венчање.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш из
— Моа селуман Бауле, моа нон клеве бус, моа нон полте фелиас (ја сам једино из племена Бауле, не бушим уста, не носим лишћа). Фам Бобо нон бел, фам Бауле тре бел (жене Бобо су ружне, Бауле су врло лепе). — Моа тле бел (ја сам врло лепа)!
проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада, немајући ничег топлијег, носим костим испод одела.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину! (Главаш, наново рањен, посрне, али се брзо исправи, исуче нож и скочи напоље.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
лукцом и зејтином, одозго сам спустио две чашице добре шљивовице, па онда попио шољу црне јаке кафе — ја, знате, увек носим са собом добре кафе; ево и сад имам пуну кутију — па не можете веровати, како се сад добро осећам.
Секире лупају, грање и врљике вуку се. — Хоциш ли што, Јоване? — Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме, А ја мртве моје дижем, Па у срцу носим своме. Гроб је и то, ал’ на њему Душа моја цркву зида. Гроб је и то, и на њему Од бола је пирамида.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јест, туђинка сам! Јесте, осећам! Све ме у овој земљи презире; Све преза, стрепи — све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом живот ми мрски негујем, Тај ће
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Дођи нам, вечни наш. Вечни наш, Израиљ! (Ратници:) Напали ме народи сви, У име Јехове носим им слом. Скупиле се челе у рој, У име Јехове носим им слом. Запалио сам сухи жбун, У име Јехове носим им слом.
(Ратници:) Напали ме народи сви, У име Јехове носим им слом. Скупиле се челе у рој, У име Јехове носим им слом. Запалио сам сухи жбун, У име Јехове носим им слом. Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ.
Скупиле се челе у рој, У име Јехове носим им слом. Запалио сам сухи жбун, У име Јехове носим им слом. Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Јехова је то!
Ћипико, Иво - Пауци
те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу да вам узвратим „мило за драго”... Носим вам, дјецо моја пољублена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо...
Али која му корист од тога? Зар није му боље да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац? Зар мени што друго треба него толико да кукурузовим брашном
— Не! Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио. Али што да ти говорим? У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. — Да си чиме забављен, каквим послом...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А знаш ли ти, пресветли, зашто су они одустали? Зато што их је жуљила моја грба, зато што сам био нејачак да их носим, што сам посртао и сапињао се, кашљао и стењао.
Нећу да носим на својој души живот оног детета што као мишић извирује из модре излизане поњаве. Смерно ме поздравише.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо пред неочекиваним призором.
Ви бледите, драга пријатељице, ноге Вам клецају - клонули сте сасвим... Полуонесвешћену, ја Вас носим, у наручју, на нашу Земљу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сам свекар ти, хаџи Стеван, први ме је он све научио. Он ме је гонио да се добро храним, да се лепо носим И китим. Не за мене већ за њега. И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зашто сам га купила? — Младић, као увек, мало поцрвене, па тихо рече: — Носим ја штап, Нено, и чувам га; али ваљда нећу пред вас долазити са штапом.
Напослетку тих пет форинти заштеди онај коме ја свака два месеца носим отплату за узете књиге. Тај ти братац баци мојих пет форинти у фијоку онако отприлике како смо ми бацали шљунке у Тису.
— Кад си већ тако задро у проблем, дед да теби прочитам ову цедуљицу коју носим собом већ поодавно, јер сам обећао да ћу је прочитати господин Јоксиму: — Код Јевреја, сва историја и сва расна
Мирно посади Бранка према себи, и да би га још умирио, нашали се: — Боље би било сад да сам женско, и да носим „шлајер”. Жене с лупусом лепо излазе у свет, под густим велом... Добро је ово, засада.
— А да ли носиш апсеницима понекад да нешто поједу? — пита Јана. — Носим, дабогме да носим, и хлеба, и сира, и шта имам, само морам да се чувам да ме нико не види.
— А да ли носиш апсеницима понекад да нешто поједу? — пита Јана. — Носим, дабогме да носим, и хлеба, и сира, и шта имам, само морам да се чувам да ме нико не види. Не сме се са апсеницима разговарати.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(сво моје богатство са собом носим). И фрајлица ји радо гледи, која је такођер са свилом и кадифом своје руготе покрила; шиље им хонере с многоценом
« »То је ништа (рекне Роман), ја сам сердар, који оружије више од параде него што би нужде имао носим.« С тим употреби своје красноречије и приведе Агана да се приволи њега у качеству служитеља по свету пратити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја то само претпостављам, јер о мојим прецима врло мало што знам сем факта да нису носили исто породично име које ја носим. Ни данданас се не зна како је моје право презиме, а чије је ово што га ја носим, бог ће га свети знати.
Ни данданас се не зна како је моје право презиме, а чије је ово што га ја носим, бог ће га свети знати. Настаје, дакле, интересантно питање: ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме
И једног дана учинио сам први мушки корак у животу. Стао сам одлучно пред мајку и изјавио да нећу више да носим сукњу.
Новинар: Могу ли знати побуде које су вас руководиле на тај корак? Ја: Одавна се носим мишљу да се повучем из живота.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!... Подне је давно превалило.
Дисао сам брзо. Командир ме угледа и потрча мени у сусрет, мислећи да носим неку заповест. Рекао сам задихано да сам упућен као вођа. — Где тебе нађоше из друге дивизије?
Придигао сам се док војник намести постељу. Имао сам утисак као да на раменима носим неки неиздржљив терет, те сам се повео. Али главно је да оно клубе не трепери више над главом...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука, То је крв моја из мојијех рана.
О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...
Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда лепи'. 1912.
Од оног часа њезин корак мио Ја свуда чујем, и све мислим на њу, И с њом у срцу носим свијет цио... Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни.
Откад сам је изгубио, Ја ни суза нисам лио. Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се роје, Па звонких крила лете Све
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је перје“. Клобук даде кнежевој војводи.
Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану. Ако л' носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује ми. Ако л' пашем сабљу оковану, ја сам сабљу за благо купио.
“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено. Опет ђедо јаче подвикује: „О делијо, живота ти твога!
“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило позлаћено. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета!
кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено. Ражљути се остарјели ђедо, па кад викну, као да гром рикну: „Стани, курво, на пољу делијо!
Од невоље му не могаше божју помоћ називати, своме господару, нег' му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све
Иван, па сузе просипље, из крви га мало исправио: „Мој сестрићу, Јован-капетане, јесу л̓ твоје ране за видање, да те носим у несрећан Жабљак, да ти тражим од мора ећиме?“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега. Неискусни Николица донио је отровну бунику и љековито велебиље, оно од кога се козама рашире
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече.
— рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече. — Зашто не можеш?
— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане. — ... Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...