Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре носимо дома, зашто јаре ништа друго не може бити него јаре.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. Суреп махну главом у знак одобравања. — А већ за Станка и да не говорим!... — Данас је мој дан!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
из царске легенде, а сада Робујеш у причи о нама; и груби Сен наших легија сад на тебе пада; Све твоје ветрове носимо у труби.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лешеве не сахрањују, него их пси глођу. Еј, хеј, дебели, кад будемо пошли у Росију, треба да носимо, пред нама, не барјаке, него црну мараму. Не кажем ја да нема несреће и другде по свету.
Теодосије - ЖИТИЈА
О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо? О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо? Које ли ћемо уздарје примити?
Како да се јавимо господару нашем? Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!
будеш с нама, ови иноверци који нас возе продаће нас у ропство или ће нас заклати на овој пучини због богатства које носимо с нама, и предати нас морској дубини. А свети им рече: — Хе скрбите због овога, чеда, нити малаксавајте.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина? — Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. — Па ’де је то вино?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
но пуцкетању кестена на угарцима дрвеног угља, по неуништивом даху прашњаве лобање града, чије смо име осуђени да носимо на својим путним исправама све док смо живи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Претурише се огњем још два пута, па Никшићи умакоше у шуму! Четовођа викну: — Брзо, дјецо, носимо наше, јер Никшићи одоше да дигну поточ! Брзо натраг!
Што ћеш међу стоком? — одговори један, а сва четворица запеше пушке. — Ми смо Његуши, четници. Има нас шесторица. Носимо једног мртвог друга и једног рањеног.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе. Жена га послуша и уради све како је заповедио.
На то сви одговоре: — Та дошли смо да џеназу носимо у џамију. Онда им Мујо на то одговори: — Та јесте ли ви, људи, при својој памети или сте побудаљели?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом. — Сада ћете право кући а новац да покажете мами. — О, па ми носимо уље право кући, — одговори старија увређено. — Пазите, колико већ пада вече...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Дрвеним мачевима, као што је овај, топовима од чункова, вештачким пушкама! СОФИЈА: Носимо оклопе и круне од картона, браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве
браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над мртвим мајкама проливамо сузе помоћу лука! ЈЕЛИСАВЕТА: Нама су тантузи наполеондори!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Бринем се... ето, то, по цео дан се бринем. СРЕТА: Шта кога ђавола бринеш, кад ми носимо твоју бригу? ЈЕВРЕМ: Није за изборе, него се бринем ако будем изабран.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.” Жена га послуша и уради све како је заповедио.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера узбуњена!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
статуе својих богова у борбама, клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо ако допадну ропства, неголи кад
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не вјерујемо ли, ови исти ми, било свијесно или несвијесно, сад у једно сад у сасвим супротно, не носимо ли, ови исти ми, према истим стварима скроз неједнаку и непостојану вјеру?
А безазлени смјеста, абјурирају: напуштају своје кошуљице као што проказане маске скидају своје образине. Ми носимо у себи наша истинска лица, наше присне садржаје, наше урођене начине осјећања, из читавих нас израсле визије свијета;
урођене начине осјећања, из читавих нас израсле визије свијета; наше апсурдности које значе нашу унутрашњу реалност. Носимо их природно, као своју руку, као своју ногу. И застидимо се нашег идентитета тек онда кад изусте његово име.
Ми само подлијежемо тој опсјени кад жудимо за мјестима. Носимо у себи пејзаже под зракама сунца, градове под ситном кишом.
А у сваком запамћеном пејзажу, у свакој визији града носимо и по једног себе. И кад прижељкујемо онај пејзаж, онај град, ми желимо само да опет нађемо, да опет освојимо и
У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава. Душа нам је пуна мртвих чахура туђих сазнања и туђих разочарања.
(И колико ли узалудне патње од тога!) У своме најприснијем и најбитнијем, човјек је увијек сам. Носимо око себе своју самоћу као своју атмосферу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе. Жена га послуша и уради све како је заповедио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Напротив: данас постоје добри разлози да управо у њу упиремо прстом. Ми своју културу носимо – и у уметности, наравно – као стонога својих стотину нога, којима управљамо безбројним навикама.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Отаџбина наша са патње је знана, Лутајући ми је носимо у себи; Она је у крви наших вечних рана, И, кушам те, судбо, такву је погреби!
Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! (1917) СОНЕТИ И О, стара је прича да носимо маске И сви да смо глумци бољи или гори И за лаж да Господ сам нам идол створи И арену пуну маглине и праске.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако је пронашао и мајдан глине. И ето, сада носимо на тезгерама гњецаве комаде масне земље распаљеном Матији који већ петнаест дана непрестано од ње прави некакве
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
убијте.“ — Понесите га! — довикнух, па га и ја дохватих за једну руку. Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо.
У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз
Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и
У галоп, у галоп, у галоп! Моји перунски коњи. Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. И као велики метеор са Звезде Најмањи, најнезнатнији симбол долете, И у срце ме
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А да је она жена, хајде де. Али ово је девојка. И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то... ТОМА Ех, поштена: Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Детињску памет носимо а не мушку. Кад то буде, онда ћемо се уразумити и целокупни људи бити, јер нам је све ово детињски посао био што год