Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И зар није лепо бити хајдук? Господар си докле ти пушка носи!... Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама... И дружина му се диви и бира га за харамбашу! — Станко харамбаша!... Ала је то некако сличито!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И како су га видали?“ рече Радоје. Сад се заметну живи разговор. Она четворица што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хитријех коња одскочише, за била се грла доватише, те се двије але понијеше на Голечу, на равној планини. Носише се љетни дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па
Намјери се јунак на јунака, дели-Муса на Краљића Марка; нити може да обори Марка, нит’ се даде Муса оборити. Носише се љетни дан до подне; Мусу б’јела пјена попанула, Краљевића б’јела и крвава.
кнеза из лијепа села Бранковине, и Јакова, брата Алексина: цар и ћесар кад се завадише, код ћесара обрштери бише и носише од злата кашкете, попл’јенише све турске паланке, поробише, ватром попалише; цар и ћесар кад мир учинише, а они се