Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чијем су штетном утицају изложени породиља и новорођенче јесу зла демонска бића, позната као бабице („лошотије“, „ноћнице“ „але“, „навије“, „бапке“, „бабиле“, „унафи“ итд.).
Бројност и разноврсност ових поступака, као и различити еуфемистички називи за бабице („оне“, „она болест’“, „мајке“, „ноћнице“ итд.) говоре о великом страху који народ осећа према овим натприродним, опасним хтонским бићима.
Док лежи поред детета, породиља ваља да је увек (нарочито до крштења) окренута лицем према њему, јер му иначе могу „ноћнице“ наудити.
се, изузетно добро апотропајско средство којим се може предупредити штетно дејство бабица. Да не би дете „нагазиле ноћнице“, ставља му се испод главе бели лук, и ту стоји свих четрдесет дана по рођењу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; С. Трој.
л. мажу брадавице (да је не доји мора или ноћнице, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 187; СЕЗ, 32, 1925, 418); то се нарочито ради на дан Светога Томе (СЕЗ, 7, 1902, 199). Б. л.