Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 102 Косу кавезу Косу кавезу не хоћаше обдан појати, но само преко ноћи. Упитају га зашто то чини. „Обдан појући, ухватили су ме,” — одговори он — „зато сам се од
| 102 Косу кавезу Косу кавезу не хоћаше обдан појати, но само преко ноћи. Упитају га зашто то чини. „Обдан појући, ухватили су ме,” — одговори он — „зато сам се од тада научио памети.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
У послу је неуморан, те му недостаје времена обдан да Мицу забавља; место себе допушта Свилокосићу да је у празном времену варошким сплеткама забавља; а то овај једва
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
!), па тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди. Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?!
Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан. И вук, и медо, па чак и — овца, познају јежа, славнога ловца.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А они му рекоше: — Наш град је заклет, и нико од људи не смије у њему преноћити. Ми смо ту само обдан: чим сунце почине, ми идемо ван, а врагови унутра. Да и један од нас остане у граду, тога би врагови растргали.
Ћипико, Иво - Приповетке
Морнари пришли би на сухо и обдан тешко ходали по шкољу, све док би вријеме за одлазак угодило. Стога се цурица лако обикла на новом дому, па све ређе
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје. Стара се љубав јавља, Из царства смрти се буди; Уза ме седне и плаче И моје гане груди.
38 Слике покојних дана Из свога устају гроба, И покажу ми у твојој Близини живљено доба. Снатрећи обдан сам лутô По улицама свијем; У чуду свет ме је гледô, Ја бејах тужан и нијем.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Добро би било да и њега нађемо. — Па кога ћемо, стриче Лијане? — Кога би другог него мене! — избечи се старац. — Обдан ћу чувати поља, а обноћ шуму и у шуми школу. Од тога дана пољар Лијан поче редовно да ноћива у шуми.