Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште Милоша Обилића. Ноћимо.
Пита Карађорђе: „Чије се ово Двориште зове?” — Кажу: „Зове се Милоша Обилића, војводе поцерског, Двориште”. — „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свака је група обожавала по кога јунака. Сви Црногорци Старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се диве, већ га и сањају.
Тако је извршено природно одабирање јуначких типова од Милоша Обилића до безбројних безимених јунака у годинама 1912—1918.
Над свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског јунака. Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову.
Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову. Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова
била оваква као и ова господа, а пропала је у Косовском боју“, и наставили су причати о подвизима Милоша Кобиловића (Обилића). Три и по века доцније, 1874. год.
„Работом“ су испуњени онако као што су Црногорци испуњени „вером Обилића“. Причање и зановетање без практичног циља по правилу је противно њиховој природи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У легендама о јунацима такође је опште место да су њих виле задојиле. Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што су их као децу виле задојиле и тако им улиле натприродну
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!
Је ли то истина, забога? ГАВРИЛОВИЋ: Засад је тако. ЗЕЛЕНИЋКА: О, сени Милоша Обилића, Ајдук Вељка и других јунака, чујете ли?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јан Колар је Милутиновића и Мицкијевича називао »двома најглавнијем певцима садашњега века«; Мицкијевич је његовог Обилића стављао у исти ред са Пушкиновим Димитријем.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Којим зборе милиони. Они штују обичаје. Али прошлост више свега, А уз гусле прослављају Обилића, Скендербега И Косово Поље равно, Где нам паде царство славно.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва! И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу банаћанској дивизији, која ће изићи сва погрбљена од најгаднијих болести, пред Обилића, са веселим смехом и безбрижним урликом, пуним смеха. Чашу банаћанској дивизији.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јанко брани Владислава мртва; што га брани, кад га не одбрани? Скендербег је срца Обилића, ал' умрије тужним изгнаником. А ја што ћу, али са киме ћу?
Не шћесте ли послушат Батрића, кунем ви се вјером Обилића и оружјем, мојијем уздањем, у крв ће нам вјере запливати, — биће боља која не потоне! Не сложи се Бајрам са Божићем!
ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С ДОМАЋИМА ТУРЦИМА. УЛАЗЕ У ЦРКВУ.
ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МАЧВА Приповиједа се да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?“ — А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја; да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу, Вука, Вукашина, богомрске
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Играо се Суботићев Бој на Косову са Алексом Лепиром у познатој улози Милоша Обилића. И представа, сјајно посећена и беспрекорно припремљена, започе тачно кад је у плакатама, најразличнијих слова и боја,
испричати) не потраја дуго, а у публици завлада нежељени али и неподељени утисак: да се Лепир Алекса, који је улогу Обилића држао у својим рукама, неће и не може овога вечера лако извући, пошто се у самом почетку и при првим речима тако био
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
из двостране перспективе, из митсконационалне и исконскомајчинске: Јооој, три года српска у мом вијеку, три Обилића у мом млијеку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А бјеше синовац, да већ не жнавах ваљастијега, а пристâ би бо’зна срцем витешкијем и уз Обилића... Е! е, господару! Баш кâ да ми срце одније, а волијах му мојом главом живот замијенит но уплијенит круну ћесарову.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Овај избор у пуној слободи личне воље врхунско остварење добија у подвигу Милоша Обилића, у извршењу завета који је дао своме кнезу.
је очувана и у мотивским обрасцима, у благослову устанику Милошу од Поцерја, имењаку славног косовског витеза Милоша Обилића ("Весели се, Поцерац Милошу,/ Десна ти се посветила рука/ Која знаде погубити Меха,/ Свим Турцима храброг поглавара").
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО 300 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ
Оне певају, на пример, кнеза Лазара, Милоша Обилића, Југовиће и друге косовске јунаке и познату катастрофу од 1389; оне то чине са многим детаљима и мотивима који се
лика налазимо код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића Стевана и, понајвише, код Милоша Обилића.
ситни бојеви ту описани; највећи јунак тога времена је по песми син Вука Томановића Никац од Ровина, који је, као „син Обилића“, убио босанског пашу под шатором.
Милоша Обилића, због његова сењачког порекла, прати подсмех велике господе: „Милоша је кобила родила“. Али погледајмо и Југовиће,
Као доказ да је рат професија феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића: Има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од
7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде пред бијелу цркву, пред
Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро!
Још му рече царица Милица: „Стан', почекај, кнежева војводо! Не виђе ли још два зета моја: Бранковића, Милош-Обилића?“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на
“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад
Он издаде цара на Косову и одведе дванаест хиљада, госпо моја, љутог оклопника“. 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) Лјепу шету пошетала Милица Лазаровица, љуби Лазарова, и она ми шеташе, вишњега бога мољаше: „Ти ме, боже, донеси на
Од вијека до суда божјега, тј. од постања до краја овога света. 7 После зета Милош-Обилића (историја не зна да је Милош био зет Лазарев и свакако да — као незнатан племић — то није могао бити).