Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Одговара: „Давнашњи је обичај, зато је морам носити: ја себе чувствујем да бих без браде могао бити епископ како год и с њом, но сад за њен атар ја
Али Ана и Ка|јафа, и Ирод и Јуда, и они су браде имали, пак зато нису ни длаке бољи били. Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не.
Врло је зао обичај плашити децу измалена, тако да потом у довољном возрасту боје се свашта и уклањају се од страних људи.
Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити. А овакови зли обичај прави је отров душе, срца и нарави.
Сад се ови обичај уводи, и оваки закон узакоњава: к о л и к о к о в е ћ у ч ес т о д о п ш т е с т в а ж е л и и и з и с к у ј
Ово је воопште обичај људи: говоре о многим вештма само зашто су чули да и други о њима беседе, тако су: чини, бајања, уроци и којекаква
и одрасла, да десети део твоје ларме учиним, господар и госпођа и сва кућа би на ме скочили; а ти, који нимало не знаш обичај места у коме си, с крајњом смелостију и продерзливостију, не бојећи се ни најмањега противоречија, зачињеш толику
Праведно је дакле да се и богољубиви архијереји старају да ови похвални обичај всегда у нацији остаје. Право и пожелателњејше почитаније оно је које не из сујеверија и простоте него из здраве и
Жена остроумна, која је управ уверена о сили красоте и пријатности својих, она се облачи за нужду, обичај и пристојност, нити је толико проста да се узда више што примити од шивача свога него што је примила од премудре руке
Предваравати ваља на сваки начин да се ленштивост не уводи у обичај; а гди је права потреба, онде преблажен онај који показује по своме могућству милостиво и благодјетељно срце и утробу.
„Не бојим се ја, — одговори лав — што је год мишева, али ја нећу нипошто да се тај обичај уводи: кад ја спавам да се они мени преко шије утркивају; нека трче куд су и пре тога; широко им поље.
Како хоћемо дакле да познамо је ли једна ствар, или дело, или обичај, добар, прво испитајмо на што је благопотребан и полезањ.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
веће сви уђу и људи стану и наместе се, а жене у препрати, и опет почну се разговарати: шта је ово, какав је ово нови обичај, те нам ни у цркву као досад не даду нови попови улазити?
А за врло велике кривице морао је слати у апс муселиму и кадији (у Ваљево). Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице,
Како су турски сударци имали обичај да свакога ко је и најмање крив, Србин или Турчин, кад падне у апс, да га глобе и колико више могу да узму, то је
Бећир-паша одговори: „Иншала, иншала, јошт ће боље бити, све ћете добити”. Дођу кнезови, и како је обичај био, да и Карађорђе и друге старешине у ваљевској војсци код цркве се (од шатора) скупљају у ̓ладу, тако се и сад
” (јербо је он имао таки обичај често говорити, кад хоће кога од себе да одбије; а и у шали са нама од пређе говорио нам је: „около голићу!”.
, глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.
Газда Рака погледа их, нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и
Упутио се право њиховој кући, а говори сам. Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. »Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у
Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се
— Море, бежи амо — ето града! — викну учитељ јаче за њим и чудно му би што не сврати, кад то није његов обичај; али поп замаче навише. Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио.
Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити! Бар код мене није тај обичај. Ви’ш ти то њега!... Него манимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе...
натарош. — Ех, мој супруг — вели очајно дебела гђа натарошевица — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...
То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта! Ја, иако ми спада сукња, ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела, и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хита за послом!
— одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим. Он има један луд обичај: воле, нег’ бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.
! — Та шта говорите — вели гђа Сида удубљена у посао, па и не слушајући је баш. — Нећу да се фалим (јер то није мој обичај), ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — мене да видите. Да шта! — Та и’те молим вас!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И свет би казао да је он узео децу да чува да би им приграбио имање. А да опет, као што је и то обичај, удаду је за неког слугу, каквога блесастога, последњег у маали, исквариће се пород... И шта су могли друго? ...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Донесе се печење — дугачак матор зец. Ко ће га транжирати? Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу. Он понуди Љубу да транжира.
— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити. — Па зар ми нећете ту љубав учинити?
Већ су га и спевале, као што је то по малим варошима обичај. Тако пролазе дани и године, Свилокосић се не жени. Отац му је био могућан, но имао је више синова и кћери, па кад се
То су, знате, женски послови; све се то радо оговара, ја њу, она мене; то је већ обичај, па се после и помиримо, баш ако и не искрено.
Африка
додиру са црнцима, а да му још нико није понудио нити јастук, нити било шта, што или он није сам тражио, или што није обичај да се понуди.
Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге.
Треба знати да је обичај код свих жена у Африци, па чак кад се занимају и оваквим послом, не показати да их мушкарац занима, да су уопште и
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ДИМА: Е, кала. ЈАЊА: Да буди свадбу, не свадбу, да ти дјавол носи српско проклето обичај! Да буди, не да буди. Што можи да буди код кир Јању, кад оћи да пропадни! Да си венчајте на месец дана.
ЈУЦА: Е, сад, гледајте на што га његова тврдоћа наводи! Из превелике штедње обичај има сваки печат с писма које добива скидати и наново у шипку претварати, да восак не купује.
Господин нотариус је човеку паметно, учено, зна елинска хисторија. МИШИЋ: А, друго, ви и то знате како је сад обичај у свету. ЈАЊА: Оћи новци? Немам, господин нотариус, пропао сум, изио сум све сос проклета нестрећа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да поскакују према новом Месецу и да му довикују као безумни: „Здрав здрављаче, нов новљаче!
„Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри.
Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!
Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених,
Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на тицу. То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која
Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад јој се неко замери, као орао.
други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и
“ Петрова жена је говорила неком мешавином свих наречја која су се чула у Исаковича, и њиховом друштву. Она је имала обичај да све што каже, тужно каже. Па и сад додаде: „И то ћу ти ријећ, Петре!
Док је у грађанским сталежима беснела верска мржња и нико није ни сањао да узме унијатку, Ђурђе је имао обичај да каже: „Како оцу, тако и Шокцу!“ А кад би се наљутио на другове паписте, довикнуо би: „Ви имате Папу, а ми личке!
Звала су се, или Вук, или Трифун, или Павле, или Петар, или Ђурђе. Честњејши Јурат Исакович имао је обичај да каже: „Све сам Ђурађ, као да сам их ја правио!“ Узалуд су се Исаковичи, каткад, трудили да те везе прекину.
Момци су имали обичај, у Руми, па и Хртковцима, да се по месечини скупе, и водају путем, и певају. Ти хорови, кроз месечину, и багрење,
Она би, лежећи на постељи, будна, слушала то, и шапутала: „Ала је то лепо!“ Капамаџија је имао обичај да каже, да му ћерка није седму ноћ дочувана.
Теодосије - ЖИТИЈА
Као што је светским људима обичај, туговањем оплакаше младића, и сви који су под влашћу њихове државе носећи црнину саосећаху са својим владарем.
Јер такав је отачки обичај. Ово говорећи, бездну милости дубином срца призва и у молитви вером уздајући се у свете одмах би ослобођен, пошто су
Јер када и за трпезом сеђаше, бубњевима и гуслама благородне весељаше, као што је обичај самодржаца, а када је, опет, на молитви или у цркви цтојао, многим умиљењем и громогласним плачем земљу кропљаше.
Тамо у све недеље и велике празнике, као што имађаше обичај од Свете Горе, у цркви састављаше свеноћна богослужења, и вршећи свету божаствену службу, попове и ђаконе и подђаконе
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Узајамна наклоност и међусобно економско помагање. — Осећајност и симпатије. — Особито поштовање предака и обичај слава. — Национална свест и национална задаћа. — Војничке врлине. — Енергични и импулсивни.
Узајамно позајмљују волове као запрегу за орање: то је обичај који се зове спрег. Нарочито се притиче у помоћ за време жетве коју треба брзо свршити: то је моба.
Каткад су спутани страхом да не учине неправду или нажао другоме. Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за
Мухамеданско „братство“ Мркојевићи, у околини Бара, сачувало је хришћански обичај ношења крста (литије) око селâ, за време Духова.
Не један од чланова чете изгубио би услед тога храброст. У граничним крајевима босанским су Турци имали обичај да не убију хајдука пре него га метну на муке. Најпре су му ломили руке и ноге, затим су му вадили очи.
Доскора су држали свој стари обичај, славу. Али је утицајем бугарског свештенства и власти — који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски
Али је утицајем бугарског свештенства и власти — који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски — у крајевима који припадају Бугарској овога обичаја већином нестало.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ: Односно тај зајам? СПАСОЈЕ: Па да, то мислим. МИЛЕ: Ја никад немам обичај да тражим више но што ми одиста треба. Мени би моментално требало, рецимо, пет стотина динара.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг. Моји су строго свесни.
Упитах је мисли ли да је то њен отац нас тражио на насипу. Рече да не зна. Он има обичај да увече преброји патке, прасице и живину, али још није приметила да броји и децу. Можда их је ове вечери пребројао?
То је било уверљиво. Пре пола године, док га још нису нашли с ножем у трбуху, Џоја је имао обичај да звонећи наплаћује вожњу свога фијакера.
Да ме тако помилује, има обичај моја мајка. Ово Рашидино још је узбудљивије и луђе и мало је требало да се онесвестим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шљахтец ће се још забавити овде. Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”. Шљахтец може бирати шта хоће.
унгебілдіг) — необразован, прост унфершемт (нем. унверсцхемт) — безобразан неваспитан узус — обичај, искуство Фајерпикет (нем.) — завршни, најбржи део игре фајн — леп, нежан фацтум інфецтум фіері неqуіт — (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му поможе, утолико што га међу тим многим вином, чашама и горућим свећама сети брата његовог Аранђела, који је имао обичај да при склапању трговачких послова по Влашкој, Турској и Мађарској опија људе.
Он се тог човека сећао као неког накарадног чудовишта, које је имало обичај да га за време разговора шчепа за неко дугме и да га тако држи, дишући му у уста.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај обичај је веома стар и познат је многим индоевропским народима (Индијцима, Грцима, Немцима, Италијанима итд.). Исти древни
). Исти древни обичај бацања ораха, жита, бадема, мака и других плодова јавља се у многим свадбеним ритуалима свих словенских народа.
(Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори да млада испред младожењине куће прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој
На свадби у Рисну је, каже Вук, „од прије био обичај да... дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.
дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.⁴⁹ Обичај је у нашем народу да се млада при уласку у младожењину кућу провуче кроз савијен мушки појас.
Други обичај је ништа друго него већ споменути табу којим се забрањује да млада има у венчаној хаљини какву иглу, јер ће јој се
Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце. Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се измерили на кантар момак и девојка који се узимају, сва би им деца била женска“.
У истом крају, а и у другим, забележен је обичај да из истог разлога, када младенци пођу на венчање, треба да буду сви сандуци отворени.
На Копаонику је обичај да млада у тренутку када напушта вратницу на дворишту, испод себе истргне јастук и снажно га баци уназад, да би се она
Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да
⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај тако лако ишао.
У бољевачком срезу и широм Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих се, родих!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Већ радите? – Трудим се . . . Онда су заћутали. Једанпут, док је био још врло млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај другог и ћуте.
У време док је био безуспешно заљубљен у Азру, још није постојао обичај да се девојке изводе на вечеру. Неколико година Рима, пет година Лондона и три последње године Њујорка, одакле је
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио.
Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере. Ми смо тај обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад се ни о чем другом
Само по себи каже да су дјевојке у племену лудовале за Крцуном Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.
Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови вече сједамо друкче но ’вако, али ти си путник и извањац, па је тебе просто.
Кувар, који простираше своју пустину, леже, покри се и одговори: — Ја не кажем да није, а није ми обичај да прислушкујем на вратима! Добра вам ноћ!
Хвала ти, попе Марко! Поп га заогрну струком и рече: — А-ну сједи још мало да ти испричам. Ово је, знаш, наш обичај, кад први њекоме донесеш какав весео глас да му иштеш муштулук!
Јанка је мучила савијест, што је преступио црногорски обичај, што се у њеколико огријешио о гостопримство; толико га је то гризло да најпослије исприча све владици.
Крстиња и Јоке отидоше на покајање, а Милица сама оста поред Јанка, обичај и иначе не бјеше да дјевојке иду. Јанкова глава блиједа, под замршеном косом, према слабој свјетлости од огњишта,
Тако је трајало до уочи Видовдана. Тога вечера кнез, мимо свој обичај, задоцни на вечеру. Његови су га дуго чекали, па се почеше бринути.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај. Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две или три?
ДЕВОЈКА: Ајде, кад сам погрешила. (Вуче.) МЛАДОЖЕЊА: Дакле: „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА (чита): „То мој обичај није“. МЛАДОЖЕЊА: Ово баш није истина. Ваши су зуби бели као снег. (Извуче.) „Милујете ли белило и руменило?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
доживео. ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА И Постао је обичај да се, кад је реч о Бранку Ћопићу (1915—1984), издвоји оно што је писац урадио у првом, предратном периоду свога
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Све сам мислила да л’ се ње тиче, и сад видим да је истина. ЖУТИЛОВ: Је ли то зацело, или као што ви жене имате обичај? НАНЧИКА: Послао је једнога да је проси. ЖУТИЛОВ: Шта је он? НАНЧИКА: Доктор; човек врло фини.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године у Дубровнику, у једној од најстаријих и најугледнијих породица дубровачких. Као што је тада владао обичај у дубровачким патрицијским породицама, школовао се у Италији. Лицеј је свршио у Млецима, права у Падови и Бечу.
на Цетињу Народне српске пословице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи. Пословице је уредио азбучним редом, и где је било потребно објаснио их анегдотама које су за њих везане.
мњенија и обикновенија«, »старе плесњиве и зарђате обичаје«, и хвали једног српског епископа у Банату што је прогонио обичај коледа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Умео је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — имађаше обичај рећи кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?
То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу. Максим је имао врло леп обичај. Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Устави се, па назаде. ВИИИ Што обичај, вазда свето, Иде право ка потоку, Веће стиже и већ ето Ободе га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Посао који треба обавити није ни лак ни обичан: ваља им спјевати пјесму. Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске границе да сваког лопова пазарним даном јавно протјерају кроз варош.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Човек млад, самац, а господин, па шта ће боље? Попа је даде, а Тоду већ нису ни питали. Такав је обичај. Ове недеље треба да буде венчање, а сама гозба, свадба, ево већ је од среде отпочела и Бог зна кад ће се свршити.
— Седи, седи. Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је,
Никад се они не проведоше, не развеселише. Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га. Одосмо.
Имала је и девера и свеће, поклона... Била је и игра, чак и „шарено оро“ ... Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
С. Караџића). 6. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Цетиње 1836. 7. Вук Стеф.
7. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Беч 1849. 8. Вук Стеф. Караџић: Живот и обичаји народа српскога, Беч 1867 (у наклади Ане удове В. С.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА (смеши се): Али, ако окупи тући, а ја нисам рада, да се тај обичај уводи. ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом?
Ама је ли Неша слеп, види ли он све? ЉУБА: Та кажем ти, то је обичај. Оди да видиш, како се тамо двоје по Калимегдану шетају. СТАНИЈА (устане, па гледи): Куку!
(Међутим је опет села.) ЉУБА: Немој, мајка, немој! Ту нисам ни ја крива, ни ти; него сад је тако ушло у обичај. СТАНИЈА: Та то је, моја кјерко. Како дојде Неша, таки да ми тражи кола, нећу да умрем у овом вилајету.
ЉУБА: Иди, мајка, бога ти! Сад ће свет да пропадне, што ти ниси видила овај обичај. Као оно је боље било, кад девојка вири кроз капиџик, кад пролазе момци.
ВЕЛИМИР: Зашто? СТАНИЈА: Ко ће вући мртваца ка стрвину заклопљеног и на колима! ВЕЛИМИР: То је леп обичај. СТАНИЈА: Шта леп обичај? Куку, да бежим одавде, док и мене не саранише ка нељуде.
СТАНИЈА: Ко ће вући мртваца ка стрвину заклопљеног и на колима! ВЕЛИМИР: То је леп обичај. СТАНИЈА: Шта леп обичај? Куку, да бежим одавде, док и мене не саранише ка нељуде.
О леп слуга, да се разговара сас девојку на уво, да не чује мајка. ЉУБА: Е мајка, то није слуга, него тако је обичај постао. Сад се више не каже: „Помози бог“, и „збогом“, него ,,слуга сам покоран“ и „службеница“.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
великих сила отпратили су ме све до моје куће, то јест до киоска за новине, јер бакута у поноћним часовима има обичај да гвири иза завесе и будно мотри с ким се дружим и колико остајем у капији. Ко зна ко ли је само плаћа за то праћење?
се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од уста“, као што често има обичај да каже мој бакута. Ево како се одиграла читава та ствар и како се догодило да ми извисимо и останемо без дома свог.
— Е моја Анчи — имао је често обичај да каже бришући сузу у оку — то ти је био шмекер! штета што ниси стигла да поседиш за његовим столом!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Визита, татице. МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту? ЈЕЛИЦА: Тако је обичај. МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди. ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима.
него у Мадриду што сам видио да жена свога мужа увек пољубити мора, кад седају ручати или вечерати, то је леп обичај. Тако ћу и ја свободу узети у присуствију татице. (Пољуби је.) Сад иди, и гледај што имаш. ЈЕЛИЦА (одлази).
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Пабло је увек био ту, али откако сви знају да су се заверили, а родитељи се још нису договорили, није обичај да више долази. — А када се венчате, нећете ни ви више долазити, Сагрера, овамо? — Неће ни она више.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп. У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.
да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну. А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта... Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци моба - народни обичај узајамног помагања суседа (обично момака и девојака) при већим сеоским радовима; учесници у таквом раду су мобари
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад пролеће гране, ја и сад имам обичај да кажем: „Аврил, ла граце...“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под
На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину. То је било зато што је онда био обичај старих студената у Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му у руку тутну руку, или
Командант нашег батаљона, мајор Јанаушек, који ме је мрзео, имао је обичај да нас тера на јурише, у подне. Вели, ради бољег прегледа.
Цар Карло је, доцније, имао обичај у таквим приликама да ухвати рањеника за медаљу, или за дугме блузе, па да пита: „Где сте то добили?
Међутим, већ те јесени, сва аустријска војска, и официри и војници, имали су обичај да кажу да би то требало да значи: Све без главе. „Алес Охне Копф!“ А.О.К.
Веле, сматрали су да није лепо предати се. Стидели су се цареве капитулације. Оног што је имао обичај да пита за медаље.
А сећам ли се стрине, која је имала обичај да ређа јаја, на кревету, под јорганом, у гостинској соби, у коју нико никад не улази.
Одведоше ме, као уплашено, да слушам ларму Електре, и зачудило их је што се нисам зачудио. То ће сад постати обичај у Европи: чудити се Словенима, који се више ничему не чуде. Изведоше ме на саоницама у ноћ, ван града.
Уосталом, овде је све ћутљиво. Причао бих вам да је све тужно, али то више, у путописима, није обичај. Узнемирило ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу,
” Но ја знам да се морнари не даве више, одвише често, у мору. Питам га да ли је још обичај да мртваце сахрањују у барке, које пуштају, кад је бура, на море. Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Узгред буди речено, то је леп обичај. Поставе се луди који морају мислити по званичној дужности, па квит посла, и сви остали сербес)...
маса наоружаних момака намрштена израза, чисто зловољни што већ два-три дана како нису тукли грађане, као што је то обичај у тој строго уставној земљи. Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра. Кога све ту нема!
— Па нашто сте онда доносили нове законе? — усудих се да упитам. — Код нас је такав обичај да се што чешће мењају закони и да их има што више. Ми смо у томе претекли цео свет.
Таквих је мало, и о њима јавно мњење има врло рђаво мишљење, јер кваре тако леп обичај који у Страдији постоји већ од дужег времена.
Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како седе и запали цигару, ми одмах отпочесмо разговор, али 'нако поиздаље — као што је већ код нас обичај... Почесмо о данашњој врућини, па изређасмо све њене добре и рђаве стране, ма ових првих беше више, те донесмо решење
Мучи се човек, шта ће!... Лепо је тешио моју жену, миловао моју дечицу и дао им шаку ораја... (Поп Јовица има обичај да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на улици, али одмах тај плен раздаје другим малишанима које сретне на
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај. СПИРИНИЦА: Та какав обичај, то је одушевљење! СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим.
Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај. СПИРИНИЦА: Та какав обичај, то је одушевљење! СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим.
ИВКОВИЋ Па... имао би. ДАНИЦА: Кад... Где? ИВКОВИЋ: Па... Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави. ДАНИЦА: А он одговара с прозора.
Доћи ће да ме поздраве, а ја треба да им одговорим! Је ли, Спиро? СПИРА: Па јест, такав је обичај... ЈЕВРЕМ: Дабоме да треба да одговорим... Па где су сад онај Секулић, па онај Срета?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
виде како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.
Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати. И то неће баш из њених уста чути, него | ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће
Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. И на изненађење свих — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче: — Софке, знаш већ
— Море, шта се растурате? — заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле | пред амам, који се одмах више моста видео.
XВИИ У саму ноћ дође кући и ефенди Мита, обријан и очешљан. И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно
Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче: — Ајде, жене! Доста, не врачајте много!
Па не само да им је ово сада као први пут што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама. У томе се и састојала њихова весеља.
А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде... Чу га како се овамо к њој враћа.
Све је било мртво. А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести. А кад благоваше, дохвати сердар купу, протра брке, пак ће солдату: „Како ти је име, братко?“ „Јâн.
те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата.
“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари. „Ако је обичај стари и правица је стара, па гдје се њих двоје за грло шчепају, ја бих уз правицу стао!
се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да проговори, да заиште благослов, као што је обичај. Ђакон иза Владике стојећи, одизаше обрве, напрћи усне два-три пута и облизну се.
Тако се не би сасвим вјера погазила нити обичај утр’о, ја мним, а ти како наредиш, Господару!“ „Мој синко, сам кажеш да Пејова кћи не може поћи за Кићуна.
“ прекиде сердар. Па опет мало блаже: „Ето имам залуду три сестре, па ни једна да дође у род данас, као што је обичај... Може им бити!“ „Што не дође мајка ти, Спасоје?...
Спасоје се нећкао, испричавао да не умије, да је прозебао итд. као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети без појана. „Коју ћу?“ запита.
Да речемо узгред, то бјеше и онако његов обичај. Свако би јутро он повиједао своје снове, ако ником а оно домаћијем. „Е, чујте што сам ја снио!...
Он сједао није, јер обичај не да. „Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!...
бјеху као на жерави, једва чекајући да Пејо почне запиткивање, управ као у суду, то је, узгред да речемо, свеопшти обичај у нашим крајевима. „Јесте ли уморни?“ започе он. „Вас, вас сагт ер“, запита официр.
Сердар се стаде протезати и кроза сан бобоњити, као што му бјеше обичај, прије него се пробуди. Јанко тада утрча у одају па сједе да пише.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај да се уза оваку пословицу цијела њена приповијетка најприје приповиједи“.
— Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона. О ДЕЛУ — Хвала је празна плаћа. — У хвалише свега више. — Лако је говорити, али је тешко творити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
У појању да држи овакав устав: јутрење и вечерње — као што је обичај, на јутрењу преко целе године да се поју по три катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када“ без тропара.
На трећем часу, и на шестом и на деветом певамо по три катизме псалтира, са метанијима, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метанија.
У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија. А ово певамо на агрипијини: када се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, и потом појемо канон агрипније.
И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.
и потребну службу завршавају ГЛАВА 4 Треба, дакле, после јутарњег славословља заједно да певате први час, као што је обичај. По завршетку овога додавати молитву „Који на свако време“ и остало.
и о јутрењици Девети час треба појати као и претходне часове, пошто вас ударање клепално на то позове, као што је обичај.
“ И потом, преподобно тело његово узевши са почашћу, и постависмо га насред цркве, као што је обичај. Окончавши се јутрење и пошто се сабра безбројно црнаца, тада и почеше уобичајене песме појати, око преподобног тела,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Само још и ви окрените на свађу! И који је теби андрак данас? Дај да се мало заложимо, како налаже обичај! Црна моја Госпава, црна Госпава! Ајде, послужте се! Да се бар с Анђелком честито опростимо...
) ИКОНИЈА: Е, па, сад је, ваљада, готово! Све је било како налаже обичај! Гледајте да нешто не заборавим! Треба да стигнем и у бакалницу, немам бакалука, а у седам затварају...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој обичај није био силом ни с пратњом велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељник
Мој обичај није био силом ни с пратњом велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељника двојица ил’ дотерају у школу или довуку.
А после, кад су се калуђери почели множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којеј науци и по правој правици и суду здравога разума
Нити ми је сад до пића, ни до разговора.” Епископ: „У какве мисли? У време части и весеља то није твој обичај, а и не пристоји.
како би[х] ја могао новине мудровати потврждавајући оно исто што сам сосуд изабрани, апостол Павел, учи и проповеда. Обичај, мој Маленица, обичај који| превелику силу над људма имаде, свему је узрок.
Обичај, мој Маленица, обичај који| превелику силу над људма имаде, свему је узрок. „Између први[х] калуђера, многи, учени будући и доброга житија,
И, ево, како ти се увео савршени и општи обичај док су се људи и народ обикли мислити да у неженидби стоји велика светиња.
И тако лишили су сасвим свештенике ожењене епископскога достојинства. И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио.
Шта је год обичај увео, то ће обичај и истребити.“ Негдер дођемо сад к[а] калуђером; само, пре него почнемо о овој материји беседити)
Шта је год обичај увео, то ће обичај и истребити.“ Негдер дођемо сад к[а] калуђером; само, пре него почнемо о овој материји беседити) ово назначите.
Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла, почели су
Лашње би ко од гладна медведа утекао него од тебе! А да право речемо, нису свему ни калуђери криви, него зао обичај који се увео.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго.
То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми
Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да прије него се „обуче“ узме благослов од родитељâ, као што је обичај. Гвардијан му то допусти. Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику оштарију.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
сва тескобна, над селима у Босни и Србији смењивале су се и махнитале морије, сваковрсно турско насиље опет је ушло у обичај, ветрови су наносили безнађе а у Београду је, можда, Шеих Мустафа, првак дервишког реда, загледао у нацрте турбета
Отуда они који имају склоности ка овој врсти доживљаја имају и обичај да се, баш из УзунМиркове, спуштају некадашњом Старом чаршијом, преко Зерека, до раскрснице на углу Седмог јула и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нађох само неке одломке и појединачне листиће, јер власници Демокритових списа имађаху обичај да из њих кидају листиће и поклањају их својим познаницима као успомену на свог великог суграђанина.
е., изненади алексадријске научнике једна пошиљка из Сиракузе. Архимедес, њихов велики савременик, имао је обичај да свако своје научно дело упути александријској библиотеци и посвети га којем од својих тамошњих пријатеља.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она. — Заиста, госпођо, немам обичај... — Али први сте коме сам допустила да ми приђе. — Срећа, коју не знам како, али...
— О, — одговори љубазно господин Леђенски — па ти добро знаш да то никад није био мој обичај. Нити сам те питао досад, нити ћу те питати одсад.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— мал дел мисерере, како се код нас говорило — и умро, па су га лијепо зашили у кожнату врећу, као што је ред и обичај, — и предали га мору.
Разговор ће тећи у старим, чврсто устаљеним сељачким формама, са много ријечи које ништа не кажу, али које већ ред и обичај захтијевају.
Чаврљамо о којечему, прича ми новости из мјеста. То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему. Ђорђе је имао обичај да мисли гласно.
Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? Зар не видите да већ постаје обичај : чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору. То ви мени реците...
— викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију... Пасош ти можемо набавити.. — Имам пасош, али куд да идем ?...
И капетан га погледа благо. Приђе му и метну му руку на раме. — Ђуро, сутра се мора извршити осуда. Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш. Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај пратње.
ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај пратње. 1913.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени. Имао сам две старе тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су
Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан. Духовите упадице, које је имао обичај да прави, увек су биле чудне и карактеристичне. Илустрације ради, могу да наведем један или два примера.
У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака. Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је упропашћавало летину, па сам зато добијао
Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том старом граду. Други су се инфицирали али ја сам се извукао!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На броду за Делавер налазио се већи број фармера. Сваки је имао дугу браду, али нису носили бркове, јер је био такав обичај. Ободи на шеширима били су им заврнути надоле и потпуно су им скривали очи.
Додао сам и то како ми се такав амерички обичај више свиђа јер ако би ”вила” била принуђена да ради око крава и у млекари, не би имала времена да ме учи енглески.
У овоме сам видео њен покушај да ми покаже колико цени мој обичај да идем у цркву и да ме охрабри да у тој навици истрајем.
“Вили” се јако допао тај обичај, али њена мајка примети да је шетња кроз воћњак са бресквама, које су сада у пуном цвалу, исто тако корисна.
Фридрихови генерали су се ту зауставјљали да би попили чашу вина, после посете краљу. Обичај се одржао и до мојих студентских дана у Берлину.
Мислио је на тада одомаћен обичај поткресивања коњских репова. И моји чувени коњи, и мој јахаћи коњ Клипер, имали су подкресане репове.
Ћипико, Иво - Приповетке
Да се ова невоља десила код куће, лако би. Лечила би га како је у селу обичај, али овако се ваљало силом пустити у туђе руке, па што бог да.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Код нас је прешло у обичај да се говори о победи Вукових језичких идеја, о коначној победи „вуковског језика“ у другој половини прошлог века, а
Па ипак се оне постепено могу расветлити. Можда је најлакше поћи од једне лако уочљиве појаве: Растко Петровић има обичај да стих или два, слику или призор из раније песме понови, варира и развије у каснијој.
И песници сами и ми који тумачимо поезију имамо обичај да кажемо како се у поезији обликује језичка материја. Али је та материја сачињена све од самих информационих наслага:
Изгледа да се тананији туђи доживљаји могу разумети кад им у сусрет иду наши сопствени. • Имате обичај да понекад у стручним расправама кажете: „То је једноставно, то се лако може објаснити.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И уопште, реците му да је то наш народни обичај да псујемо оца једно другом. Па дабоме! 'Ајде, молим вас, па отидите одмах а дођите затим да ми јавите шта сте урадили.
АНКА: Пазићу, читај слободно! РАКА (чита): „У једном делу Кине одржава се још и данас један чудан обичај. Тамо, ако се коме просиоцу допадне удата жена, он је проси без обзира на то што она има живог мужа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се и испушта у прештампавању - чему свој прилог понекад дају словослагачи и коректори - да је Станковић имао обичај да на место дубљег композиционог прелома метне звездицу.
Ето зато Станковић - и ту су појаву сви запажали - има обичај да употреби и заменицу и име лица на које се она односи.
И никада се више није вратила, ни у походе дошла родитељима; на шта иначе обавезује укорењени обичај (првич). Станковић после венчања кида све или готово све везе између Софке и њене куће, и стога занемарује првич.
улазе у саму кућу, у собу, да тамо седе, него се окупљају „иза куће, под вењаке”, где им је начињена трпеза, а имају обичај да клече уз кућни зид. Пиће се носи у бакрачима, одакле се захвата земљаним буклијама, не служи чашама, и сл.
Сем тога, и када говоре, Станковићеви ликови имају обичај да то не чине отворено, ни непосредно, него околишно, у наговештају.
Софки се овако саопштава ко јој је младожења, одакле је, какав је: тетка - „као што је ред и обичај” - уопште се њој не обраћа, него позива још једну рођаку да тобоже у кухињи заједно спремају вечеру, а заправо да у
Овде је он, по свему судећи, у прозу пренео један поступак који је типичан за поезију: као што постоји обичај да се први стих строфе понови на њеноме крају, или да се прва строфа у песми понови на њеноме крају, ето тако се и у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка „од два грла а
У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе. Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време.
Такође, крупна, но боље очувана и негована, та жена беше прекршила обичај, појављујући се на скупу где су људи, где је чин искључиво мушки.
Вујана нареди да жалосна поворка крене. Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде. Друга је вера.
обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи; родила сам ти пет синова и мислим да имам право!.. О, Каримане!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Не знаш рећи покојни господар или господин. САРА: Он говори о вашем супругу? ФЕМА: Да! Имао је, знате, обичај каткад с опанцима унтерлонтовати се, будући да му је доктор тако советовао, а безобразници су изнели да је сам правио
САРА: Коми фо! Мени се чинило да моју графицу гледим. И она је имала обичај каткад љутити се, али то јој је тако лепо стајало, тако лепо, ја вам не знам казати. ФЕМА: Коми фо!
ти на то, то је моја жена од вас свију највећа помодарка, зашто она носи клепетушу око врата, а то је само у Лондону обичај. ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе.
Петровић, Растко - АФРИКА
додиру са црнцима, а да му још нико није понудио нити јастук, нити било шта, што или он није сам тражио, или што није обичај да се понуди.
Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге.
Треба знати да је обичај код свих жена у Африци, па чак кад се занимају и оваквим послом, не показати да их мушкарац занима, да су уопште и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Знајући да војска има обичај, кад је сузбијена, да се повлачи на место где је пре логоровала, одаслао сам у зору коњанике у Велики Шиљеговац, да
повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу много непокопаних мртваца, што није турски обичај при редовном повлачењу, да су у Пруговцу, који су јуче заузели, оставили чак и мало војничке опреме, да сви знаци
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен лес! Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја
Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја бих смело потпалио Тај жртвеник, одар њен, Да трулежу, да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али, молим те, пази се и чувај се... Ако би ти пешаци издавали нека немогућа наређења, као што то они имају обичај, обрати се одмах мени телефоном. Док сам се ја спремао, командант је наредио да ми се припреми сува храна.
— А не, морате ићи на објавницу. — Али, ја исто видим и одавде. — Не знам ја... Имате ви артиљерци често обичај да разманете по нама. За мене ће то бити гаранција, да вас ставим на најистакнутије место.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма. Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти.
Бгд 1854, 40, што би, додуше само донекле, могло упућивати на овакву њену судбину. А доста је чест обичај наших песника у XВИИИ и почетку XИX века, па и нешто доцније, да својој песми унапред обезбеђују могућност певања, а
пишу по мелодијској, па дакле и метричкој схеми неке већ популарне и радо певане туђе песме — како је то већ озакоњени обичај у меличкој поезији (в.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Српске народне приповјетке (1821, са 166 загонетака; и 1853); Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, 1834.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И тако сви редом. Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује. А оно не само да не напредује већ иде у пропаст.
проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако
ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.
— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите. Немојте да се задоцните. То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
држи се он више кућних врата (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 386), и уплиће се у ивањдански венац који се оставља више врата (обичај у Београду и свуда). Нарочито је б. л. потребан апотропајон за новорођено дете и за породиљу: новорођенчету се б. л.
л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не урекну«, СЕЗ, 40, 58). Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63). Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л.
прича се да је једном Богородица излечила Исусу грло богишом (СЕЗ, 17, 117); то је άίτοιν <= узрок, повод> за обичај у Далмацији да се грло лечи облагањем б. корења (СЕЗ, 17, 117).
Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити б. о Божићу (СЕЗ, 17, 107; Караџић, 3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд
нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б. (СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б.
(»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр. Сопх. Оед. реx, 3, и Паул Стенгел, Дие гріецхіѕцхен Култуѕалтертüмер2, Мüнцхен, 1920, 80. Б.
Најзад, жене о Отворним задушницама саде б. по гробовима (СЕЗ, 19, 61). Можда овде треба рачунати и обичај да се б. замешује у такозвану »шарену проју«, која се меси о свадби: остали састојци који се у проју мешају, могли би
Да млада носи на венчању б. у недрима то је раширен обичај (упор. нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 113; 122), али разлог није увек јасан. С друге стране, б. се често идентификује с човеком.
полазе од куће у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла задржи уроке и зле душе (обичај виђен у Београду). »Новокупљеним и чистим брезиним метлама... призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48).
, 3702. Упор. летонски обичај да се пут кроз село и поље којим ће се кретати мртвачки спровод посипа отровним тисовим грањем, »да би се духу отежао
И онда је на кући у којој је био Исус изненада изникао б., и тако је Исус спасен, а нама остао обичај да се о Божићу кити кућа б. (ЗНЖОЈС, 6, 302).
Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В. умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128).
Ћипико, Иво - Пауци
Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно. —Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.
У кавани нађе свога пријатеља. Одахну, угледавши га. — Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво. Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро. Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави.
А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде. Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Што год је заударало на Грке (како је имао обичај да каже) он би беспоштедно уништавао. Радио је то јавно, нарочито се трудећи да сви виде како и колико се он гнуша над
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед свој На многе важне ствари. И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онда је био обичај да лепе глумице и играчице варошких етаблисмана метну на себе све своје златне адиђаре и - ништа више.
редакције његових календарских одлука већ су биле састављене и усвојене, па је само остало да се оне, како је то обичај при црквеним конгресима, испишу у потребном броју примерака на пергаменту и потпишу од свих учесника конгреса.
Галилеји није сисао мудрост Аристотелову, а знате зашто? Ја ћу Вам казати! Што има простачки обичај да мисли својом властитом главом. То Ваш отмени Кремонини сигурно не чини.
Ви изволесте мало час рећи да Галилеји говори као пастир. И горе од тога! Он има обичај да својим „противницима баца камење на главу.“ - „Како, како?“ заџакаше многи и скупише се око ове двојице.
Ђаци се дигоше са својих седишта и поздравише га, како је то био обичај и ред, бурним аплаузом. Он се поклони и рече: „Поздрављам Вас, господо моја, добродошлицом, има бесконачно много
Зато је имао обичај да свој поглед упре у мене. Мени, па и мојим друговима изгледало је као да лично мени држи своје предавање.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не да се насмејем, него да се не трзам, као што пред другима морам, бојећи се да не учиним нешто што није ред и обичај да удовица учини. (Горко): Ох, али тебе никако! Да, да... Покојник умро... нестало гозбе и весеља.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што се тиче ручка, некако је госпа Нола убрзо стекла Матин апетит и обичај. При јелу, не трпи да је прекидају, ни за што, ни за кога. То је нарочито важило за вечеру.
Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића. Чудан бесмисао, и опет неискорењив обичај у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства и преимућства, по цену глава својих нису излазили из куће као
Стари Христодуло је имао обичај да шешир држи у рукама докле год разговара са женом; понекад и с неким нечистим Грком кога презире и док га савршеном
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
И овај је може бити обичај од Египћана на нас прешао да ретко која свадба бива гди се главе не лупају. Као да су главе бундеве!
што се тога тиче, госпоже, ту је уређено да жена може толико мужева имати колико јој је воља, тим више јер тамо није обичај кувати. »То је најлепше кад човек добре слушкиње има.
« Тамо нема слушкиња, госпоже. »Пак како се разлика на балу прави?« У месецу је обичај да жена колико мању ногу има, толико веће преимућство добија.
— али, само ОБЕШТАТИ — обећати ОБИКНОВЕНО — уобичајено ОБИТАЛИШТЕ — обитавалиште ОБИЧЕСТВОВАТИ — обичавати, имати обичај ОБЈАВЛЕНИЈЕ — оглас, најава књиге (са позивом на претплату) ОБЛАГООБРАЗИТИ — образовати, изобразити ОБЛИГАЦИЈА (лат.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ти биографи, наиме, имају обичај да се после смрти кога познатијег човека увуку у његову кућу и са једном полицијском ревношћу испретурају му фијоке и
У то доба, када сам проходао, најважнији је догађај био: поступаоница. То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом.
Па онда, те се младе поете инспиришу такође и са корица старих књига, јер, традиционални је обичај у нашим школама, чим свршиш један разред, ти продајеш књиге онима који у тај разред ступају, а ти купујеш књиге од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад он отвори врата, угледах неке младе људе како нешто ћеретају. Врата се преда мном затворише. Иако је можда такав обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље.
— Слушао сам доцније да су бугарски војници били пијани. Изгледа ми да је овај обичај код њих одомаћен. Иначе је немогуће разумети да нормални људи могу починити онолика зверства.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и војвоткиња) носе саме мајсторима ручак, и то по реду: данас једна, сутра друга, прекосутра трећа, — као што је обичај у свакој патријархалној породичној заједници. Или погледајмо најистакнутије личности у песмама о косовском боју.
да стрељамо мету. Остављање оружја, коња и побијених непријатеља на гробу умрлог јунака веома је стар обичај (нешто слично видимо у Илијади на Патрокловом гробу).
припада аги адамско колено — честита, верна жена (тако честита као први човек Адам пре него што је згрешио) адет — обичај, ред аздија — дугачка горња хаљина азур — в.
(в. бел. Е, б) зазор — стид заклоњати — заклањати закон — вера, обичај: На кумство се иде по закону замандалити — превући мандал или засовницу преко врата заметати (кавгу) — започињати
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.
“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову
А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица. Зато су је избегавали; а кад је се
Случајно највише је долазила ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бавио, јер он је имао обичај да за једно такво послеподне промени по неколико места.