Употреба речи обично у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у сувој руци затрепта светлост златног крста.

Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу. У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место.

У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто

После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и то или у највећој бризи или безбризи, а, друго, није радо гледао да ја пушим.

Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело. Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу...

А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота! Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и седнем до ње.

Склопила је наново очи и ћуташе као обично. Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече:

— Ја ти, учо, не могу заспати, морам ову моју крџу курити до зоре; нешто ти нисам као обично, једна помисао ми је незгоднија од друге... А ти, брате, ако ти се спава, спавај!

„Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?“ Стана се смешила као обично. „А би л’ ти, бабо, мало од оне наше старе шљивовице?...

Једанпут — приповедају сељаци — дође он у механу, а ту се десио и архимандрит. Живко, као обично, заиска од механџије литру комовице, али калуђер није допустио да му се донесе...

У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: — Милисаве синко, уђи у кућу! Милисав га је послушао.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

пиù ди qуел цхе суоле, о м' ха инганато, о инганар ми вуоле”, весма разумно веле Талијанци: „Ко ме год ласка више него обично, или ме је преварио, ил' ме преварит' хоће”. Зато ове басне бик врло се паметно влада.

Она има неко сродство с шалом, ибо обично, шалећи се, људи не говоре оно што мисле; но неки из шале тако обикну лагати да и без сваке шале лажу.

Ко одвећ много говори, обично мало мисли и суди, и оно што мисли све му је непостојано и замршено, језик му пред памећу трчи, нити је кадар себи

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Сељаци обично млого се томе противе, али то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи

— Они истина ућуте на мало, но опет, особито жене, почну разговор и вреву. Онда обично мој отац, кад је у цркви, опомене народ и запрети да ћуте.

Кнезови уђу код паше, а сиротињски кметови у авлији, али то бива обично сутрадан, кад веће везир разреше порезу, пак им се учини млого, и кад сви чују, и онда иду пред сараје и вичу, и

по обичају рекне: „Кнеже, има твој један у апсу, но пусти га, али ја ̓оћу богме сто гроша глобе” — а Калаба на то је обично одговарао: „Ага, лепо се дрво на поле цепа.

, оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети АРЗ-ОДАЈА, тур., соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима. Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.

Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану. Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама. Осим сељака, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће.

И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост! А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...

Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима. И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна!

Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца, донесе по две-три оке граха, или оку вуне, или неколико повесма тежине, или кануру пређе, па за то

Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних »болтаџија« што су им болте обично на Теразијама па Стамбол-капијом пошав великој пијаци, у којима се држи и продаје само она роба и руво што га троши

с човеком, особито са каквим чиновником, он вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.

Судио је и извиђао разне спорове у својој капетанији више по свом сопственом нахођењу него по прописима. Обично се старао да лепим реч'ма и саветом измири парничаре, Зато га је народ врло заволео, поштовао и слушао.

Јер чим се Живан прихвати каквог крупнијег посла, онда — дижи руке! Онда ти он не зна шта ради ни шта говори; онда обично учини ма какву лудорију.

Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди. Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу...

Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, па су је изнели мало пред кућу. Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани.

Никад се неће пожалити да јој је тешко. Хоће и у томе да јој помогну. Њој чисто буде криво. Обично им одговори: — Хвала вам! Где је било теже, ту сте ми помогли. Ово већ могу полако и сама!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. Обично је свршавао сам с појединцима.

И имају право. Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. Чудновато је њено становништво. Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави.

Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. — Еј, ти шврћо!... А што си босоног, море?... Што те није мати̓ обула, а?...

изглед, стајати некога главе пресалдумити — променити мишљење, прећи на другу страну препочетак — узорак, мустра (обично за ручни рад) пртен — кудељан, ланен путир — чаша с вином и хлебом за причешће пуце — дугме раван — начин коњског

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЦРНА ПЕСМА То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескоријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети, пуни болне носталгије.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са

Шта ћу? Волео сам га, па сам све подносио! Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме. Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли

Волео сам га, па сам све подносио! Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме. Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.

Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и

Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.

То вече, кад седоше за вечеру, поређаше се људи по старешинству, као и обично. Осим Радојке, жене није било ниједне. Оне једу за себе. Само што по две три служе људе. Баш је био Анокин ред.

Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом. Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем

, итд. Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. — Туманов обично прошапће: Крäфтиге деутѕцхе Натур!8 и пљуне. Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце.

Све мислим: па шта сад да му пишем? Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма. Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам

Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала. Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем.

Ја обично донесем књигу па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје. Било је пре једно недељу дана. Пô ноћи се би

Глава ИИ О љубофи паклена! Потражи сам аутора Сутрадан била је озбиљнија него обично. Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: »Дај Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па

Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму:

? Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онакве форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.

што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг, па чак и чин, умешао међу ону гомилу која обично салета кумова кола, па се дере: »Куме, изгоре ти кеса!

приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо

Зато су дечји шешири у том селу и били изнутра као калајисани. Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се бог зна како због деце им, која имају, хвала богу, шта да једу код куће, али

Врло су га често секирала деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ.

Та га је мана тако компромитовала да је већ ушао у пословицу у селу: »Лола к’о попин пáтак!« рекли би обично за извикана човека.

— Ено је код краве. — Иди је, синко, зови; она и не зна да имамо посјету. Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.

Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к’о корњача.

стереотипним фразама од којих су неколико туцета напамет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали, и у правом, занимљивом говору и

нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, »да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли«, како је обично говорила гђа Перса. Па и малочас споменути клавир купљен је после три-четири такве учестане несвестице.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А неки, и то чувенији, старији просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек иду тамо и стално, увек као гости, за трпезом седају, једу, пију.

А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали. Сем неких, обично суманутих, који су нарочито, лудо, страсно се завлачили по испуцаним, трулим гробовима.

Још од онда од када почео да се дружи, меша са женама. Он се више жив није чуо. Само по кад и кад ноћу. И то кад обично варошанка пијана с другим просјацима дође, па се с њима затвори у његову собу.

— Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.

Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.

И, радостан, поскакујући, одјури у варош с оним што је напросио, певајући из свег гласа. Обично иде у оне механе по чијим шталама спава. И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке.

Њега само жељка налази и чува под језиком. И у извесно доба — а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут у години испусти.

ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи

Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме. Кажу да је тада обично у своме селу и да тамо ради, као да се смирио, дошао к себи.

Али, на изненађење околних дућанџија, газда би се тада обично дизао, долазио до Цопе и благо, као не смејући да га увреди, одобровољавао га дајући му новаца.

— Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна. А обично и не чека да му се дâ, већ чим уђе, залети се по дворишту и пошто покупи све по њему крпе, пруће, враћа се.

воље кад би, долазећи у кућу, не ишао право горе, на горњи бој, у своје одаје, већ би застао и спазив Стевана како обично тамо у дну дворишта око амбарова и штала, као увек вуче неко камење, трпа на гомилу он би почео да га зове, пита: —

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Мица лепа, Алка лепа. Једни уздижу једну, други другу. Лепа је и једна и друга, само је Мица кокетнија, јер обично су црнопурасте кокетније од плавих.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на

пију кафе, пуше и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја

Он осети, исто тако, да је и оно што је дотле казао све слабо и јадно и некако очајно обично, па га обли руменило, и он се наљути на самога себе и одлучи да више не гледа у ту жену одвратне душе, у чијим се

Некад је он носио арач из три нахије кнезу Александру Карађорђевићу Обично је то било у пролеће. Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те

И стигну обично ноћу у Београд те се право у двор јаве и ту коње намире и ноће. А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они

Африка

има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од

или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.

Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.

То што се догодило није било један догађај; никаква авантура, никаква пустоловина, каква се обично замишља да ишчекује путника кроз савану.

то несвесно баш у оне које га чине најсмешнијим; али да му белац помаже како би изгледао што комичнији, врло је ретко. Обично бој добије беле чакшире, белу кошуљу и кожни појас, и тако одевен често изгледа елегантнији од свога господара, од

У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било

да су се њихове наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу.

Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично говоре својим „мусама“. Мислио сам да је можда и воли. Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се

И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа. Обично се замишља да је крајња дивљина тамо где је крајња примитивност.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад би отуда изишао – ако би изишао – личио је на самртника који је васкрсао. Обично би имао косу оседелу. Они, које би затворили тамо, почели би, већ после једне ноћи у затвору, да лупају у врата, да

Сем тога, да ни мираза нема. Катинка је обично седела, док су друге играле. Исаковичи су били добродошли. Кад је сенатор дао одобрење, проводаџије су били удесили да

Ћутање између капамаџије Гроздина и његове жене трајало је, обично, неколико минута, а после би се ћеретање супружника наставило, као у чворака.

Жене му и не требају. Кад баш то мора бити – да би задовољио природу, природну потребу – он обично удеси, каже, да нађе неку љубост кратку – анциларну.

Ударао је штапом у зидове кућа и тако је пролазио. Обично га је жена водила у цркву. Другде више и није излазио. А свирао је затворених очију.

Путници су били срдачно дочекани. Исакович још боље, као што су то, обично, они који су непознати. Божич је после викао, да капетан види, пред собом, његовог, старог, пријатеља, који је био

Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа. Старост ускоро закуца на врата.

Пошто је театар, у то доба, био ненаписан, него је представа била, обично, импровизација, Грете Бергхамер била је добродошла у трупи, јер је била брбљива и на све имала одговор.

Није морала ни да мисли. Она је, обично, завршавала представу свирањем виолончела, кад је њен салтимбанко прескочи, а свирала је лепо.

Ишла је од руке до руке. Ако је таква глумица имала фамилију у театру, обично је била и удата у театру и није била гора него друге жене.

Ако није имала никог свог у театру, обично је, скоро сваке ноћи, легала са другим. Ту младу жену био је довео у Варадин, из Темишвара, један од најбољих јахача,

Уосталом неће долазити више. Отпутовали су у његов гарнизон. После туче, обично се јако воле. Исакович онда није питао даље. У његовом срцу певала је сад мала тица: Росија! Росија!

Теодосије - ЖИТИЈА

“ И када угледа светога, као што је према њему обично чинио када је био код самодршца Стефана, на земљу павши поклони се, а свети, љубазно га подигавши, целоваше.

неиспитаним милосрђем и дубином неисказаних судова којима врши наше спасење, а ми не знамо како, свето миро које обично у Богу осењењем Светога Духа кипљаше од светих моштију преподобнога Симеона, престаде да исходи и заустави се.

а даде му и злато много, говорећи: — Владико свети, у Свету Гору и до својега отачаства имаш дуго да путујеш, и пошто обично увек дајеш потребницима, узми, дакле, и ово и раздели како хоћеш, а моли се и за нас грешне.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У својим се акцијама обично инспиришу побудама моралне и духовне врсте; материјални интереси имају само улогу другог реда.

Материјална страна ове цивилизације није тако заостала како се то обично замишља, схватајући погрешно смисао речи „патријархални“.

Нове су идеје најпре добиле израза у Далмацији. Покретачи су их у почетку обично називали именом словинство или нашинство, да би око њих одмах прикупили све Србо-Хрвате.

Иако је њихова воља првенствено управљена на лични интерес, они могу понекад ипак више него што се то обично мисли да изађу из себе и да виде интересе других и интересе заједнице.

Жене носе обично само кошуље и хаљетке без орнаментике. Људи носе одело од онаког истог црног сукна домаће израде као што је шумадијско,

према Пологу (тетовској котлини), покривене су до великих висина кестеновима; затим долазе ретке шуме, ситногорица, обично „храсталаци“ („храсталак“), и напослетку сувати.

Отворенији су, приступачнији и са више гостопримства но што је обично случај код људи централног типа. Побожни су: свако село има бар по једну цркву, која се добро посећује.

У селу су обично само старци који живе од новца што га шаљу печалбари, затим деца испод десет година и жене. Пошто сврше свакодневне

Док је код људи обично црна боја, код жена и деце је боја одела и везова црвена, и то вишњева или крмезна, дакле, затвореноцрвена боја.

На глави је куповна махрама, обично сивкасто-зелене или зеленкасте боје. Девојке и невесте се о празницима доста неукусно украсе: место „долактице“ носе

Напред је висока перјаница. Невеста носи овај тепелук обично док не роди, а највише две до три године. Само богате имају свој венчани тепелук, док остале носе заједнички венчани

задруге патријархалног живота карактеристичне су за склоните крајеве око Мале Преспе и Малог језгра, и села се састоје обично из једне, ретко из две-три, такве задруге. Просто се одевају хаљинама од сукна, топлим, али неспретним.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин, сељани би обично одговорили: — А, чича-Тришин млин?! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване,

Коса му је већ сасвим бијела, ваљда од силног брашна које му већ годинама пада на главу. Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Да, господин инжењер. ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан?

АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена. АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило? АНА: Не, колико ја знам, ништа.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито. Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На! - Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на

- Да то ниси био ти који је мене зауставио? - рекла је и била у праву, као обично. За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на

Кажу да синови обично личе на мајку. Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам

Неколико њих би нас понекад и погледале право у лице на школским игранкама, али то су биле обично оне које су играле као слонови или изгледале тако да никоме из четвртог није падало на памет да заигра с њима.

Због своја два метра био сам готово незаменљив и то ме је обично доводило до усхићења. Сада ми се није ишло, иако сам знао да би очи свих девојака биле упрте у мене. Рашида је ћутала.

Девет и петнаест! Још је, можда, у месарници. Појурих као суманут према месари код Тошиног бунара где је она обично куповала месо. Пред месаром је био читав чопор жена с корпама у рукама, али ни једна од њих није била моја мајка.

Купачи су још куљали према Тиси, али на скели сем Баронице никога није било. Обично се говорило да је скела пунија ексера него факирски лежај. То је било тек упола тачно.

- приметила је али ја нисам хтео ни да се покренем. Нага, као врбов прут гипка и глатка, Рашида није била оно што се обично замишља кад се мисли о нагој жени.

Кажу да човек у таквим тренуцима обично ништа не памти, али ја сам запамтио и лепршање њене хаљине, и мајмунску збуњеност на лицима Атамана и Попаре у часу

Ваљда сам бар за нешто употребљив? Грета је гребала горе изнад нас. Било је то време кад смо обично излазили. Она је знала, иако се тврди да корњаче немају ништа чак ни налик на мозак. Она је знала.

Тај трг је довољно да погледате с пола ока па да знате како ствари стоје. Овога пута стајале су грозно. Стајале су обично, али Рашиде није било.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами. После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка.

Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују,

Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи. Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.

теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.

Тако се та биртија звала. У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу. У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.

Баш су валцер свирали. Шамика, као обично, елегантно игра. После, опет, игра са госпођом Матилдом. Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан.

— Како? — запита господар Софра. — Казаћу вам. Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.

Прави Адонис! Сви се од срца смеју. Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши. То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке!

) — насиље, насилничко дело, преступништво алагросо (итал.) — навелико (обично у трговини) алатура (лат. аллатура) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће алвалук — дар, поклон, напојница,

) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа,

Црњански, Милош - Сеобе 1

Наслутивши, овога пута, своју смрт, Вук Исакович, као обично сви дебели и здрави људи, био се ни за шта растужио. Као од брега одваљеном, дошло му је да је ипак слабачак и оронуо,

су тражили разоноде у лову и хајкама паса, одлазећи ноћу на игранке које су приређиване у њихову част, Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен

Тада обично нестане пута, у мраку што је све више лебдео према врховима који су још дуго били осветљени. Село, у које би могао сићи

Заноћивши крај неке јеле, обично најкрупније, Вук Исакович је чешће седео дуго, међу својим псима, гунђајући, док је све око њега већ давно спавало.

После тих вечери, и он и његови другови обично су приређивали пијанке до зоре, урлајући уз гусле, ван себе од речитости и снаге.

стада, тамо‑амо, решен да прими сваку залуталу овцу и да покаже љубазно лице свакоме ко год се мири, па ма то било и обично село, или нека варош.

Довољно је било да наиђу кише, или олује, или мрачне ноћи, па да креће. Ноћ је за њега постала обично време битака и он је полазио у њу, без много претходних војничких покрета, у потпуном ћутању, са заповешћу да се коље

Осетив да она, на све то, прилично хладно ћути и да њега сматра за узрок своје несреће и болести, он би затим, обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину страшну, разблудну ноћ, када је више силом, него милом, задоби.

и пунећи му уста својим гривама док се давио; како су неке бубе и мрави појели руку слушкиње, која је госпожу Дафину обично чешљала, и како се, по кући, беху намножиле змије, што су се нарочито радо котиле под њеном постељом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Резултат магијске пробе, обично „немим језиком“, казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз

Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом. Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом. Млада баца жито на све стране, а сито на кров.

⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на

у Пљевској долини верују да ако трудница обично спава на десној страни, родиће мушко, а ако на левој, онда женско дете.

У Црној Гори — где се сматра да бременитој жени којој се гади млеко, следује мушко дете — труднице се обично хвале: „Мени је млијеко омрзло као да је отров.

У Мојковцу верују да ако се дете роди у кошуљици, „треба је сачувати и чувати као и дете, ради њега“. Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“.

Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“. У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку.

МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) Када се роди дете, обично истог дана (или сутрадан) неко од укућана (муж или нека старија жена) иде са судом и струком босиљка у цркву код попа

У народним песмама често се спомињу људи, обично велики јунаци, које је задојила овца, а добро је позната прича о Краварићу Марку кога је задојила крава.

За то време, верује се, дете и породиља припадају доњем свету.²⁹ Бабине обично трају првих, негде три, негде седам, а ређе чак и 40 дана од порођаја.

³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића).

ПОВОЈНИЦА По рођењу — обично после три, седам или четрдесет дана — детету се дарује појас у који се оно повија, и по томе је обичај добио назив

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Седела је окружена, као и обично, мушким друштвом и учила свог проседог суседа да сломи винску чашу без буке, само притиском кажипрста на танки руб.

— Само да није било тих проклетих Азијата — завршио би обично неко од нас свој монолог. У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у

И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету. Јер њихов тата или њихов ујак је то и то, чуо си, зар не? Чуо сам.

Јавља се у виду мехурића или квржица, највише између прстију. Изазива несносан свраб, а појављује се Обично у сиромаштву и у доба ратова… Питаћете се, вероватно, како је могуће играти се заразне болести?

Занимљиво је да у земљи у којој смо имали срећу да се родимо, драга моја пријатељице, љубави започињу обично на кантама за ђубре! Сетите се само кућа у којима сте становали и оних плеснивих ходника у којима сте се опраштали.

Пуфко се заљубљује у ону која гази асфалтом, Бел Ами, као и обично, у њен одсјај. – Шта мислиш, када би хтела? А? – Како те не мрзи... — одговара Бел Ами.

Кад би прелазиле салу, те хаљине су се клатиле тамо-амо, попут зањиханог абажура стоне лампе. На игранкама је обично било много више младића него девојака, не рачунајући оне несрећне женске случајеве заборављене по угловима.

Затим отвори новине – наравно, срећка није добила ништа, као и обично. Син јој то рече. — Је ли добила макар саму себе? — упита старица једва чујно, не испуштајући цигарету из уста.

« Рекох да сам добро. Како је он? И он је добро. Хвала богу, нека! Нешто од три »Крваве Мери«, нешто од тога што обично поблесавим кад сретнем неког старог другара, изненада се нађох двеста педесет километара северније од шанка, а

»Зашто се господин не вози аутомобилом?« вриснула би обично каква хистерична жена и то би био знак за почетак обрачуна.

« Неки од њих, које је памтио по томе што су обично дуго превртали џепове тражећи новац за карту, враћали су се сада кућама као богаташи, са рукама препуним пакета у

Загребите само мало кожу неког шимпанзе и испод ње се истог часа појављује џентлмен! Љиљанина мама га, као и обично, не примећује док на њену главу ставља коцкасти шеширић. — Нећу капу, нећу капу! — вришти дете.

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби. А зашто то, разабраће се домало.

па оно осјећање свога достојанства, она присебност и духовитост, оно складно држање и склад у сваком покрету, од чега обично ни трага нема у осталијех јевропских сељака, а због чега му се сви које је те ноћи видио приказиваху као њеки шпањски

Сва се младеж одвоји ка средини куће, а старији посједаше крај огњишта. Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино.

Остали с помњом слушаху пјесму, која причаше, као обично, о покољу, или мегдану каквом. Оба духовника бјеху под камилавкама.

Кад пјевац заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене

Пустине бјеху дању сложене иза врата. Те ноћи њих петорица не заподјеше шалу, као обично, него један од војника започе: — Господар је много замишљен! — И не био! — дода други.

Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају, разумије се они који се нијесу били с њима! — Бог те чуо!

По вечери обични посјед у мађупници био је живљи и веселији него обично. Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода

Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио. Тада млађарија заподјену шалу. Заврже је војник Цуца.

Била два брата Цуце, па пошто се и млађи ожени, не слагаху се јетрве, те, као што обично бива, одлучише да се дијеле. И ласно подијелише оно кућерка, оно дворишта, њешто гаја, њешто земље и стоке.

Он приступи ка владици, који се, као обично у то доба, шеташе по ходнику, и рече: — Господару, збогом! — Шта је, бабовићу? Куда ћеш ти по ноћи без вечере?

Кад и браство пристане, онда просцима дâ ручак и пуцањем се огласи вјеридба и углави се „свила“. Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Узме столицу и седне до ње; она се мало одмакне.) Па шта сте снивали? ДЕВОЈКА: Ја обично не снивам ништа. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. Господична, ја сам узео слободу мало вам време прекратити.

“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови. Није ли тако? (Извуче.) „Како обично време проводите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Нема веће досаде него непрестано са женом седити.

ОТАЦ: Еј, ћурке женске, па из тога ви држите да ће он њу да проси. Човек је казао, као што сви обично фале девојку кад се удаје, а ви то држите за готове новце. МАТИ: Он је човек поштен, неће да лаже.

Људи у браку не воде обично књиге и протоколе, а трговац, који не држи точне књиге сврх примања и издавања, најлакше банкротира.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

моћима младог читаоца, кад није стваралачки условљен и оправдан — обзир састављача избора, приређивача и програмера — обично је произвољан, лоше заснован.

Што се тиче њене функције, дакле спољашњих околности у којима и „због” којих постоји, планови се обично мешају: узроци и последице, поводи и исходишта ту се радо замењују.

Њихова књижевност рачуна с неразвијеним укусом широких маса најмлађих, настојећи да га, таквог какав је, задовољи. Обично се каже како ове књиге треба да подстичу дечју машту, да продубљују дечју осећајност и снагу доживљавања.

И тако све до смрти, без одмора и застанка. У децембру хиљаду осамсто и неке он ће, као и обично, написати стиховани поздрав години која долази, да би, мало касније, римованом добродошлицом наздравио оној која

Истицање првих књига обично подразумева одбацивање каснијег књижевног развоја и рада; наговештава се да је писац у њима исцрпео свој дар, даје

деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља

ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дечачина, па ради џабе или за малу пару.

Сељак се прену и застаде. Сутон се хвата, још је пустије него обично, а глог је ту, осамљен и тужан као какав човјек. (Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки

Ћопић је имао храбрости да посегне за тим, завичајним, дечјим лексичким фондом, чије се изузетности писци обично прибојавају.

И нису то посебно тражени украси, него обично стање Ћопићеве језичке имагинације, која се напаја на тајном, само њој знаном извору.

СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа које се, обично, налазе у букварима.

Тај ред, обично почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Они су потпуно зависни од свештеника, бедно плаћени, често »у натури«, у житу, у оделу и обући, у воску, а обично су поред тога или црквењаци или звонари.

Он је обично преводио са рускога, каткада просто прештампавао руска издања, давао катихизисе који су у ствари изводи руских катихизи

У првим десетинама XИX века српске књиге су обично излазиле с пролећа, махом у Будиму, И трговци из доњих крајева српских, који су долазили на велики годишњи пештански

Али он није онолико козмополит као што је то обично у традицији класичарске поезије. У његовој поезији има врло много јаког српског патриотизма, и то је оно чиме је он

»Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи. У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме.

је за та позоришта написао цео један низ малих позоришних комада, малих комедија, често лакрдија, не увек оригиналних, обично драматизоване анегдоте, каткад пародије, којима је, махом, био циљ забава публике.

Оно што је најбоље код Трифковиха то су мале комедије, обично у једном чину, у којима је сликао српско грађанско друштво у Новом Саду око 1870.

Марковићеве идеје о књижевности прихватили су његови одвећ ревносни ученици, и, као што то обично бива, идући до краја, отерали у крајности и претераности.

Као што је то обично код таквих писаца, Лазаревић се не задовољава да добродетељ победи, но порок мора да буде кажњен, и да они који су се

Његови историјски комади, писани у прози, а не у стиху као што се обично чинило за доба романтизма, имају више бинског патриотизма но књижевне вредности.

Што није обично случај код младих и талентованих писаца, Ускоковић је радио, читао сувремене француске писце, научио књижевни занат,

Милићевић, Вук - Беспуће

И не смједе да оде. Међутим, познанство је било обично и случајно. Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.

лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар

на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради. Она не знађаше што да мисли о њему.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Мастило је држао у једном дугачком и узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном и дугачком да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији

То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу. Максим је имао врло леп обичај.

коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.

Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита. Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом

Их, какав си! А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.

Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом. Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине.

Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за

него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке). Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.

за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.

Другим речима, људи који обично поручују по чашицу тек кад се дигну да плате, — а они плате лепу сумицу. Седе тако, па сваки усамљен.

у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао него

је професоре свога сина искрено, и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично увек држе страну својој деци, а нарочито своме сину, и који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

75. Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, кâ обично, У кавану малко сврати, Па с маргера на келнера — Оде право да вечера. 76.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Бранко Ћопић ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Мушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био мој дјед, е, таквог је било тешко наћи.

И осталима у кући увраћао је понеко, па чак сам и ја имао своје рођене госте који, истина, обично нису ни смјели да завире у кућу, него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи иза плота, свињца,

А ти „Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе,

МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт, нечисте силе и губљење душе.

Поред гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач,

Па онда је око сваког млина згуснут неки врбик, алуга и расперјане раките, а у близини је и какав шумарак, обично љескар, па све то наводи на саблажњиве мисли чак и усред бијела бјелцата дана.

И ово је поредовнички млин. Све ове новотарије мој дјед Раде, као и обично, није ни примјећивао, нит су оне упадале у његов једноставан и сваком отворен живот.

Најменика само мијењали скоро сваке године, обично о Ђурђевдану, али нам се најчешће дешавало да нам се у службу натандрчи баш неки који се зове Јово. Сваки други — Јово.

Најчешће је сликао светог Николу, заштитника свију путника, као што је и сам брадоња био. Њега је обично правио по свом лицу и подобију.

Ваљало је ту насликати коња и коњаника, а то је врашки тежак и заметан посао. Остали свеци обично стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље

Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш. Обично је најтеже домаћину, који му заповиједа и плаћа га, и ономе ко с њим највише ради. Најлакше је дјечурлији.

ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дјечачина, па ради џабе или за малу пару.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

По која, док јој се однесе пуна корпа и испразни у крбле, устала би. А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако.

Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди. Па и то је чинио преко матере. Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му

“ И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. Па заједно нису с њим ни ручавали. Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а

Одосмо. Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега. Бојао сам се да га видим. Бојао сам се његове матере, оца.

Чак у мртвог Миту и не гледају. Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају. Жене још вечерају. Једу обично много и ужурбано.

— Дођосте ли? — питала би је мати дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.

А Аница је увек знала кад ће јој мати о томе говорити. Обично после вечере, кад дете заспи. Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

веома ретке, а нарочито њихови додаци, то је у науци настала мала збрка око првих објављених народних приповедака. Обично се мисли, и пише, да је Вук прво штампао приповетке у Давидовићевим новинама, па онда их објавио у посебној књизи.

украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те он мораде и опет сам везати. Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј.

Од седамдесете до осамдесете, руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа, човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година, најпослије, бијаше загледао.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Јер жене обично ћуте. МАКСИМ: То је истина. СОФИЈА: Зар није? МАКСИМ: То смо видили на балу. Узавреле као чавке.

Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен.

ДОКТОР: Може ли што подлије бити од овог чауша? ШАЉИВАЦ: Дакле, онај је подал који вам тражи разум? Тако се обично услуга награђује. Но, чекајте!

ПУТНИК: Мени је име критик. ДОКТОР: Критик, на кога сам ја толико викао. ПУТНИК: То обично бива код људи (смешећи се) којима разум код куће седи.

А, Велимире? ВЕЛИМИР (треје чело): Једна ми се мисао мути по глави, морам да је на артију ставим. МИЛАН: Ја се обично увече таким предметима занимам. ВЕЛИМИР: Останите ви, па се разговарајте, ја идем у моју канцеларију. (Одлази.

ЉУБА: Али има и други ствари. СТАНИЈА: Ваљда се девојка љуби сас момком. ЉУБА: Е, то обично бива. СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Богами, истину. СТАНИЈА: Па ви гледате? ЉУБА: Гледамо, да што ћемо.

Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори. ФЕМА: Верујем, господине; лако је баронима, они су пуни и новаца и свачега, па им је лако

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

драге моје нагло остареле девојчице, нисте ви криве што се живот нашалио с вама, па вас једног јутра пробудио као и обично у пола шест, кад оно — осам банки. Опа! А ви се још питате да ли је 1900.

Када одлазе од куће, обично довикују са степеништа: „Мама, идем да учим код Банета; вратићу се у петак!“ Читава ствар, наравно, дешава се у

Причала ми је обично о себи док смо џоњали у реду, а једанпут (било је то у марту 1970.) испричала ми је читава три поглавља ове књиге док

Хоћете ли да знате шта се даље дешава? Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну да се укокавају од

Што је најцрње, усред среде такве једне сеансе, почињем обично да мислим у огромним количинама на жене типова које одвајам; мислим на то како баш успављују клинце и те системе...

Кад ја прионем на описивање нечега, обично се најпре темељно припремим, емиционално и физички. Дакле, пре свега, огребала сам се за две кутије цигарета о свог

Пре свега, треба рећи да су Београђанке праве мученице! Обично их исфолира на брзака неки дошљак који после лепо седи пред кафанама и посматра друге Београђанке, док оне,

бебу пред вратима клинике дочекује буљук фото-репортера и војна музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.

Пре тога, наше маме обично вриште, као луде, па им они орангутани од медицинских сестара опаљују шљаге, док доктори урлају: „Шта се дерњаш — ниси

Наравно, сви су убијали тутањ сем мене. Тада ме је жестоко убеђивао да је Адолф Хитлер обично аустријско мазало и да никада неће успети да се извуче из минхенских пивница.

Хеј, човече, знате ли оно идиотско питање које новинари обично уваљују познатим зверкама: „Коју бисте књигу понели са собом на пусто острво?“ Господе; каквих ту све нема изваљотина!

Никад нисмо проговорили више од десетак речи из једног цуга. Обично је то било нагважђање о поскупљењу новина или о томе како ми иде учење. Одједанпут, човек из киоска пропаде у земљу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Молим. Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар. АЛЕКСА: По обичају: тако обично тепамо деци, и ако је Јоан, зовемо га Јоцом, Јоцком, Јоциком и тако даље.

Само ако иначе буде његова воља. ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак после да се узму; иначе готови су живот себи окончати.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Онда није ни потребно да је гледам. Главно је да имам где да преноћим. Када се вечера код вас? — Кад год хоћете. Обично једемо у осам. Шта да вам спремимо за вечеру? — Оно што обично спремате за себе. Ако је могућно, рибу.

Када се вечера код вас? — Кад год хоћете. Обично једемо у осам. Шта да вам спремимо за вечеру? — Оно што обично спремате за себе. Ако је могућно, рибу. Волео бих да је зготовљена како је рибари обично справљају на острву.

— Оно што обично спремате за себе. Ако је могућно, рибу. Волео бих да је зготовљена како је рибари обично справљају на острву. За друго ми је свеједно. — Изврсно, господине.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Па то их ви познајете? АДВОКАТ: Да, упознао сам их. Раније их нисам никад ни видео. То су обично људи незнани и скривени, али кад тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од адвоката до

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мотрило се строго да војници не залазе у куће. А било је и таквих. Обично су тад кришом делили шта је ко могао на брзину да дохвати.

Неожењени би гутали речи и зажагреним очима посматрали обично Јанкуља. Прича он, да су га родитељи оженили још у петнаестој години, у осамнаестој остао је већ удовац.

Али ноћи нам дојадише. По неколико пута се дижемо и отварамо ватру. Пешачка паљба обично почне негде на левом крилу, затим се распе целом дужином фронта. Равница хучи и кркља од праска пушака и митраљеза.

Равница хучи и кркља од праска пушака и митраљеза. И онда обично јављају пешаци: „Отварајте паљбу, изгибосмо!“ Или: „Непријатељ креће у напад“...

А од њих обично и почиње. Кажу да те мртве страже по целе боговетне ноћи пуцају, из страха или због разних привиђања, која проистичу

Али ко има срца да претура кола пуна деце. Зато послужиоци обично на рукама заносе кола, да не би деца попадала. Људи су изнемогли и поспани, коњи већ преморени...

И сломљен тугом, срушио сам се на сламу у земуници. После душевних напора обично наступа неко стање обамрлости, а мисли као да се расплину.

— Јест, богами!... Нисам веровао својим очима. — А где је? — Код командира Свете. Ту је обично почетак њихове „пешачке каријере“ — говорио је Александар, као да хоће још више да наједи командира.

Али још истога дана појавила се једна нова, дотле непредвиђена неман. Били су то аероплани. Обично око десет часова почну летети, и као што орлушина шестари тражећи своју жртву, тако су и они прелетали преко положаја,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета. Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.

Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.

Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици: — Шта је ово... хе-хе-хе ?...

Тешко!... Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала. Али она ни прстом не мрдну да то спречи.

И опет рекао би да и његово лице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина !« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори,

И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега. Љубица му пружи руку, гледајући у страну.

Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави. — Зар још питаш ?... У цркву... венчање...

»Дакле, то је испит !... мишљаше Љубица потом. Богме страшно!... није баш тако обично, како причају. Не могу још да се приберем од страха«.

Уозбиљила се још више, али је некако постала, равнодушна према свему. Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали. — Где си ти летос био ?

Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно. Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла ; јер није ово полицајац, него његов добар друг...

После неколико недела цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...

Дивна, прекрасна ствар !... Још кад би Бог дао деце!... Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро затим махне руком по ваздуху, као да рећи: »Ех,

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се

шум или мали талас који настаје кад се гази по води; 2. млаз (обично млека); 3. бот. типац буздован - средњовековно оружје, топуз; у почетку је то била чворната тољага, токмак, а касније

у турској војсци дилбагија - врста амајлије, дугуљаста овална сребрна кутија у којој се носи запис од урока; споља је обично написано: “Машаллах“ (на арапском, а значи: оно што Бог хоће - то и бива - све зависи од божје воље); ставља се коњу

су је и људи за мишицу дилберика (дилберка) драгана, миљеница, лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор), зелене или црвене чохе; доламу су носили јањичари, а касније

бич, дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне животиње кафтан - врста дугог капута без поставе, обично од чохе; по кафтану се веже појас, тзв.

турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци моба - народни обичај узајамног помагања суседа (обично момака и девојака) при већим сеоским радовима; учесници у таквом раду су мобари мурећеп - мастило, црнило, тинта

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Као да је у центру. БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре Дебељевић. СИМКА: Досад је обично пуцало ноћу... А Гина стрепи због Секуле? БЛАГОЈЕ: Кукумавка! СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свет се ту шетао, као што се у Италији шета. Пред сластичаром, ту, стајала је, обично, група салонских лафова и официра, па и група православних калуђера, под камилавкама.

Његова жена, окретала је четворопрег, као да је лепеза. Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну школу Берића – који нам је говорио и о нашим привилегијама и

Циљ наше политичке акције, обично, била је нека покрајинска аутономија. Из тог пријатног, аустријског, дремежа тек су нас атентатори пробудили својим

Са судским актима. Таквом човеку, обично, да се врати жив, није било лако. Тако сам и ја убачен у батаљон, први на реду, који је полазио у Галицију и тако сам

Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку. Обично би кујну дотерао тако близу, до ровова, да смо каткад, у ветру, могли да намиришемо масну говеђину.

Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао.

Међутим, који је официр на реду, сазнавало се при вечери, кад нам донесу пуковске заповести, на шапирографу. Обично су најмлађе официре одређивали за то.

Нема више официрских вагона! Напоље!“ Као што то обично бива кад се појединац сретне са гомилом, ја онда, меланхолично, попуштам и седам поред воза, на своје куферче.

Ваљда је очекивао да ћемо се, брзо, разбећи. Међутим, како се то обично дешава у таквим приликама, до првих плотуна, два реда жандарма не само да нису демонстранте заплашили, него су их,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду. На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Па то ваљда народ бира? — Па, како да вам кажем?... Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.

Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар): „Просветном савету на мишлење.

Кроз сузе радости кличемо: Живели! У име пет стотина потписа (потпис једног трговца).” Или изјаве, обично овакве: „До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио

задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста ми се развукоше на пријатан осмех којим обично сви ми старијег поздрављамо. „Баш ми крв у жилама племенита, и ништа друго!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.

Он је обично у својој будућој »домаћици« предвиђао тип праве српске жене, принуђавао ју је некако да личи на његову мајку, скромну,

То га је много плашило. Обично су га такви проналасци коштали много тешких мука, али их је он јуначки савлађивао... А девојке су срдито пућиле

Можда га је одвела и она фатална мисао, која, у оваким тренуцима, обично долази човеку на ум: »једанпут се мре«, па је јурнуо напред, не видећи ништа пред собом. — Ко има сеченице у пушци?

Све беше спремно. У школи настаде оно обично брујање пред долазак наставника. Тек понеки нервознији ђак устане, обрне се и разгледа око себе, па кад види да сви

Други одмах то прихвати, па дода: — А ја... Тако ми обично радимо, кад меркамо с које ћемо стране да подиђемо. Капетан већ то зна, а видимо да је и он рад да се почне разговор,

Тада се, обично, сећају и чича Пере и нагађају шта ли он сад ради. Ту се створи доста разноврсних планова, а уз њих, дабогме, падне и

Долазак његов беше ранији но других година, а и он сам беше друкчији, много но обично. На лицу му беше исписана нека празноверна и суморна плашња, од које му цео поглед беше још мекши, још нежнији и

Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну...

Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу.

Сав прљав, прашињав, брише се некаквом марамицом и прилази ми слободно, онако, како обично улазе људи у места где имају и права и власти... То ме малко текну ...

Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење... Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Звони.) ЈЕВРЕМ (преплашен одлучношћу Сретином, седне поражен на своје место). СРЕТА (обично): Аха! Је л' видиш шта је власт? Мислиш ти то је тако?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А још милије би му било кад му изађе какав његов рад. Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану. Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.

Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи. Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.

Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави. Каквих ти ту нема имена. Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.

Иза келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива. Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се

Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.

Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати

А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност

« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој. И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је

посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. Гледа га поиздаље.

А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике

му је, отприлике, ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада,

себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

бити Имачка Ал пошто дизање утега није шала, нити играчка Повремено се враћају у околину Пљеваља Где све, ко и обично, шкрипи и где ништа не ваља! Схвате да су погрешили, па опет беже напоље, Где им није лоше, ал није ни најбоље...

Бескућник, а то значи да је код куће свуд, Он се, кад падне мрак, обично склони у дуд — Завуче се у крошњу која је са свих страна Затворена и где не допиру ни роса, ни слана, И ко што се,

То обично бива на крају јела, Кад се са стола прибор посклања: Нађу се зрео човек и јабука зрела, Пуни међусобног поштовања.

Понекад, као птица рањена, Која сан предсмртни снева, Може се видети, скочањена, Рукавица, обично лева. Увек ме спопадне нека туга: Где ли је, шта ради она друга: На чивилуку сузе лије, Јер сама, без ове, ни за

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ти организми обично лебде у нивоима на којима налазе највише хране; океанске струје и ветрови чине да они доспевају и до области у којима,

светлост произлази од дубинских организама који светле; можда она произлази и од ултра-виолетних зракова невидљивих за обично око. За то што у дубинама нема сунчане светлости, нема ни морских алга.

А по себи се разуме да се спуштање мреже у море и њено дизање са дна у брод врши машински. Мрежа обично нахвата по морском дну и по коју тону муља и блата, па кад се узме у обзир и тежина ухваћених животиња и самога кабла

Справа је врло проста кад се ради на малој дубини, одмах испод површине воде: то је, кад су у питању ситни организми, обично мала конична кеса разапета на металан оквир од врло густе мреже и сплетене од танког и јаког свиленог конца.

Од тада су поједине научне експедиције подробније проучавале Голфску Струју. То је обично вршено на тај начин што су са бродова, на одређеним местима бацани нарочити пловци са значкама, који су после хватани,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

45 ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА 47 СОНЕТИ 49 МУТНА ИМПРЕСИЈА 52 ЖЕЉА 54 ПОВРШНИ УТИСЦИ 58 ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ 61 СТАРОСТ 63 ОБИЧНО ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ

при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу... ОБИЧНО ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чак је неке, причало се, и убијао. За све време док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.

Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео. Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају,

Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и

Ретко би отуда овамо прелазио. И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазно; у години дана један пут и то обично ноћу. Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.

И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква. Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез. Загреје се, зарадује. Сва се унесе у посао.

Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена. Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.

Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“. Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је

Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове халине, узете тек сада од кројача.

А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула,

Мати пре Софке би готова. И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“...

Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од | многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре. Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан.

— Јесу, јесу, газдо. Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао. Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека да га Арса изује, већ седе на онај

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина. Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког

Биле гдје и вазда, код његовијех одсјеченијех крила, код погинулијех синова! А данас више но обично, јер је ред у пустој кући бадњаке прилагати!...

„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?

То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам. Дошли су — као обично сваке године — да у име Приморја Владици честитају нову годину и да буду на скупу.

Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост. Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме.

А мрско им пак сад бјеше оно презирање „фукаре“ и „никоговине“ којим њихови старији обично зачињаваху говор о тим „стварима“.

На Павлов дан, тога љета, дјеца криомице савише по киту цвијећа, па пођоше раније но обично к учитељу. Гроф, у свечаном руху, дочека их под бријестом, па пошто прими честитке и цјеливе њихове, узе их за руке,

Еле, разгранао им се разговор, као што обично бива међу нашијем људима, а како сваки говораше лагано и редом, захватило то бјеше комад времена.

“ прихвати неки, чисто с поносом. Цијело племе дичи се с добријем јунаком, јали са лијепом и мудром одивом; онда обично наглашују оно „наш“ или „наша“. „Ма нека што је згодна, но је паметна и ваљана као мушка глава!

„Оно... јест!“ одврати најближи до њега, отежући те двије ријечи. Тако Црногорци обично одговарају, кад хоће најпрече да прекину даља питања. И остали се намрштише. Но се Црмничанин не хтје оканити.

“ примијети онај стари. „Да“, рече медик и главом папрати онако као што се обично тврде свакоме познате ствари. Па одмах настави обрнувши се момку: „Да-ну, момче, причај даље кад си већ почео!

а при пошљедњим ријечима, диже се и поносито исправи свој величанствени стас, лице му се зажари, а очи му — његове обично благе очи — синуше као двије муње. Ђакон, престрављен скочи и обазрије се.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Клетва је у честој употреби нарочито у празноверичким и враџбинским формулама, па и у самим бајаличким басмама. Обично се клетве изричу са „да бог да“ (на почетку или на крају). И кад се то не изрекне, подразумева се.

изрицања, али оно што се заклетвом изриче односи се у првом реду на тврдњу или на задану реч онога који је изриче. Обично се при томе позива на вишу силу, на своју част или на оно што је најсветије или најдраже.

Нарочито се често чују кад се напија (Срећан био и куд путем ходио, и куд водом бродио!). Шаљиви благослови дају се обично са злурадом жељом (Синове женио, ’леба желио; кћери удавô — земљу продавô).

Такве фигуративне творевине, озбиљна и стварна, шаљива (иронична) и погрдна (пејоративна) значења, обично су метафора и антитеза, алузија или алегорија и највише се односе на човека у вези са његовим телом и деловима његова

); б) речи неспоменуше које замењују обично какво зло, које се не жели да спомене правим именом из сујеверја. Тако, „у народу се нерадо употребљавају преви називи

Караџић, њихов најзаслужнији скупљач. По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд.

Пословице су кратке и сажете, мисаоне изреке, дате обично као савет и упут. Оно што су за друге народе афоризми, гноме, сентенције, максиме, проверби, — то су за наш народ

Такве пословице су језгро, обично и наслов тих провербијалних причица. Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете

Питалица је најчешће сажет, контрастиран исказ или духовита опаска, дата као дијалог; обично је то шаљив или мудар — парадоксалан одговор на постављено питање.

Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на „питање-одговор“. Обично се почињу речима: питао, питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са

Обично се почињу речима: питао, питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са поантом (Питали миша: — у којем селу најбоље живи? — У оном где нема мачака).

Оно што је у питалицама понајјаче и највредније, јесу духовита уочавања људских слабости и мана. Обично се односе на наше људе и крајеве.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Тај псалтир је ово: Нека буде знано сваком ко хоће држати овај псалтир, да поје јутрење и часове и вечерње, обично без ђучасја и без молитава, а уместо свега тога да буде ово: отпевавши цео метимон до „невидљивих непријатеља мојих“,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо... обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу! И мрав је човеку понекад велика дружина! Шерпа, пегла...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, по савршењу овога разговора, будући се и дан к ноћи склонио, устао је, учинио обично благодареније, зафалио господару и госпођи на части, и, давши свима отеческо благословеније, изишао је.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд.

Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!... Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“.

Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима. Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.

Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима. То је трајало само њеколико минута. Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре

Послије ручка фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се обично завргла комендија. Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре како иду, говоре, њихове узречице и

Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ. Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.

„Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ!

— Та-ако!! — вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић којим га је обично синовац чешао по леђима и њим га ошину. — Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!?

Кад би он обрнуо њима плећи а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих да их благосиља, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева

Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога. Онда Бакоња одахну и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта и смијући се. Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.

Бакоњи се учини да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара сасвим друкчији израз лица неголи обично. Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?

врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ВРАТА Понекад, тако: на некој старој згради Отворим врата — обично никог нема. Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак ради).

И у бонаци мора Вал неки о мраморја Пљусне, кад дође ора? У ЧАРОЛИЈИ Чудесан бива овај дан, а поче Тако обично као и остали: Од ниског неба готово смо пали Као под сиве, отежале плоче.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Људи мога корена ћутањем морају да се бране. Понекад, обично после вечере, зове ме Аћим у своју собу. Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да.

руку десну дојку па се, гледајући у крупан, таман вршак са смеђим колутом на купастој белини, насмешила, друкчије него обично: није желела Ђорђеве и оне мушке прсте на њему.

Тада се обично варошка деца играју под липама. Прилазио им је он и загледао их, али ни у једном детеТу није успевао да препозна

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« Од тога дана његови бродови су тонули тамо где се несреће обично дешавају, али и тамо где их никада није било, а за сваки потонули брод куповао је два нова. А морнари? Шта се ту може!

Требало је сићи у бетонску џунглу града, зарадити кору хлеба. Дечак, као и обично, остаде сам. Је ли прошао дан? Година? Вечност? Дечак се загледа кроз прозор, кад чу нечији глас: — Спасавај, брате!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

светлости долазе од Дунава и од Карабурме, неразговетне од спокоја сталоженог испод прозрачности; западне светлости, обично немирне, наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и

Такве су појединости, као и обично, просто ишчезавале у дармару пролазности. Али, ако су ситнија историјска присећања одгуркивана у непамћење,

Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита, улазила је право у гладна уста.

(Невоља је што су банкари обично у праву.) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), војнике како нишане у

Чинило се да су погинули узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима примирје), за Србе завршила поразом.

Узун обично прошета неколико пута својом улицом и застане пред сивом кућом, из ХИХ века, са бројем 1, у којој је дуго била Београдс

— И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом. Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како

То је, обично, изгледало овако: на коњима а под оружјем, Стојан и његов противник иду у сусрет један другом. Сцена је, дакле, позната

вода више не истиче, ни чесме више нема, али посетиоци које више нико не може да примети долазе готово свакодневно. Обично се мимоилазе, јер свако стиже у свој час. Не мари.

Колико после не би умео да каже јер више није било оне разлике између дана и ноћи по којој се време обично рачуна: пузао је, сам, кроз црни лагум без дна.

С њим је био стрпљив, али је Вишњић узалуд тражио, иза тог стрпљења, ону блискост коју је обично налазио код оних који су га слушали.

Вишњић, који је обично певао спуштених капака, са мреном одсутности на лицу, сад је, сав присутан, гледао у Вука спаљеним зеницама.

Попа, Васко - КОРА

се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

се одиграла, њена главна личност, онај велики научник, морао је бити верно претстављен, а још више његова наука. Обично сам том главном јунаку драме стављао у уста реченице узете дословце из његових списа.

У уџбеницима, какви се употребљавају у школској настави, о томе њеном постанку и узрасту се обично и не говори. Предмет моје дисертације био је један од проблема Механике.

Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико, епохално, грануло је човечанству после вековног зимског сна; оно загрева моју душу и

Који пут је површина воденог стуба у цеви стајала за шаку и две више но обично, а кадгод за толико ниже“. „Из те појаве, која ми се неочекивано указала, увидео сам и опет да је она тобожња

Ту би често затекао и госпођицу Стореј и са њом се забављао. Обично би разговарали о дневним догађајима и о безначајним стварима, али њихови погледи и звук њихових млађаних гласова

„Стварна истина“, одговорих му, „лежи, као обично, негде у средини. Док су Језуите господариле нашим школама, био је и наш Универзитет у неким наукама врло назадњачки,

Зато је, да се вратим на своје упоређење, мој пут био незаконито дете“. „Али ванбрачна деца обично су врло способна за живот!“ „Зато што су производ полног одабирања“. „А ваша одлука да се овде стално настаните?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А командант са ађутантом, на коњима, обично стану у страну, поред пута, и пропуштају пук дасе увере о дисциплини на маршу.

Узме дугачку чакљу и обично закачи за тур или за јаку па тако вуче и скупља модре и укочањене војничке лешине, разбацане око станице, поред пруге

Само ако нема вежбања, или ако су теорни часови те војници мање жедне, он је у вароши. Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони

Они, обично, ћућуре међу собом, задиркују се и шале, да једновремено завапе тек ако би ко наишао, кад испружају своје кошчате, црне

Онда потпуковник устаје и, протежући се, укрцава неке сличице и певуши. Обично је заузет било каквим послом: претреса ствари у сандуку, вади их пажљиво једну по једну, савија, чибука корбачем и

од тебе не сакријем ништа, него да ти најискреније и отворено поверим све што ме је навело на овај корак, како се то обично каже.

То је било овако: најпре ми се појави однекуд онај лепршави прамичак свести о томе да сам будан, па из њега, као обично, он, онај лептир (и баш онакав какав је облетао око лампе), затим (а у томе је сав ужас), затим из њега други, па

Зачудо ми је увек, да, идући његовој кући, нисам нимало осећао од оног немира и узбуђења које обично обузима људе у мојој кожи.

и мимоилази, и то тако вешто да су се и они људи, па и сама стока, просто њему, чим га угледају, са пута склањали. Обично је он, за те прилике, дебели шљивов штап носио, и само кад му се неко говече допадне, а он застане, стави штап под

Све то ипак било је, и поред тога што је дуго трајало, тако и просто и обично. Упамтио је он јадницу увек и само на послу, па је залудну и незаузету никад није могао ни да замисли.

недељом и празником, кад би сав посао отаљала, седела би она пред кућом, на клупици, али и тада много није говорила. Обично, причао би јој он тада понешто од новости, и то чисто пословних, пошто се слабо мешао са људима и кафане није

Дакле, обично лети, празником послеподне, ту пред кућицом у коју се и кроз прозор са улице могло укорачити, испод широко разгранате

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Такве су љепоте лијепе и кад мирују и кад шуте, и кад спавају. И, рекао бих, нарочито кад шуте или спавају. Оне обично немају свој прави моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива

Мама-Јумба заогрнутих плаштем митскога или заодјевених у бијело рухо привидно рационалнога. А ове посљедње обично су најопасније.

Запрека које га чисто искључују и онемогућују. У првом реду, ову: обично и понајвећма, ја сасвим тачно, и често веома оштро знам што мислим и вјерујем.

стару градску ложу, уз некакве олтарске пале, које, сасвим бесплатно, приписују великим сликарским именима прошлости. Обично је такав човјек поријеклом странац, примјерак досељеника у коме аклиматизација у новој околини или срађање с

постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”; и газити тако, равно преда се, не сврћући с пута, у стопу за

Па кад је најзад прикупио снагу и дошао кући, нешто раније него обично, не слутећи никаква другог зла осим онога што је у себи носио, те затекао код жене љубавника, она се разбјеснила као

Жене не обожавају баш тако „снагу”, као што се обично мисли и говори. Та фамозна „мушкарачка снага” и сензуално робовање жене дају тек привремену, несигурну, и увијек

Не, не зове се ово бити женскар, ово се зове само бити слаб према женама. Рањивији, зависнији од њих него што су обично мушкарци. А жене су нам инстинктивно захвалне за то.

Књижевност као климактеријална појава, то је друкчија ствар. То обично спопадне одједном и жестоко, и не пушта све док процес не мине.

праецоx неријетко око двадесет и пете наступа једна криза из које поета праецоx излази мутиран у критичара, и такав обично остаје до конца живота. Можда баш тој појави критика има да захвали за свој опстанак.

И обично такав „ослобођени човјек”, мој оче, ускоро увиди да нема куткамо, па се најми у новог, још горег господара: кад робујеш

То је потребно лицима из умјетничких дјела, а и њима само донекле; свакако много мање него што се обично мисли. Живим људима то не треба: сам факат што постоје и што, онакви какви су, ипак како-тако живе, доказује њихову

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.

у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади. Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.

У таквим мислима дочека свануће. Х Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..

— повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.

Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и

још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. А Станка му задаваше највећу бригу.

Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу. Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се враћа срећан,

да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.

Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом. Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху

обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао. Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.

Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење.

— одговори она, затварајући за њима врата. Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. — Како је сад овуда, говоре ли о мени ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко, кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те он мораде и опет сам везати. Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј.

Од седамдесете до осамдесете руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа; човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година најпослије бијаше загледао.

Ражљути се калуђер па остави Еру. ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ По Босни и Херцеговини обично наплаћују се о јесени паре владичине од народа, па дошао поп и кнез у некакво село херцеговачко и окупе све домаћине

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Они су вероватно моје најчудније и необјашњиво искуство. Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен.

” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао. Гледао ме је запрепашћено јер сам са лакоћом читао најситнија слова са приличне удаљености.

Једнога дана упутио сам се сам до реке да у њој уживам као и обично. Међутим, када сам допливао близу бране, ужаснуо сам се увидевши да је вода порасла и да ме брзо носи.

Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље.

“ Сада”, рече он, “Ви седите у Фарадејовој (Фарадаy) столици и уживате у вискију који је он обично пио.“ И на једној и на другој ствари могло ми се завидети.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине,

Старији људи би поседали око топле пећи на клупи направљеној од истог материјала као и сама пећ, обично од меких цигала, омалтерисана и окречена.

Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање. Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много чему личили на младе аристократе.

Он је то запазио и кад би се у ложионици појавио неки проблем који нисмо умели решити, он би ми обично у шали, довикнуо: ”Гледни-дер у ту књигу!

постепено спријатељише са мном и почеше ме звати мојим правим именом, уместо подругљивим ”господине”, како су се обично обраћале старијем службенику у мом одељењу.

Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис

Ово је било име за оне студенте који нису имали успеха на испитима, обично из грчког, латинског и математике. ”Шепавим паткама” је требало помоћи подучавањем.

У току наставе обично сам био задужен за неколико тежих случајева ”академских шепаваца” који нису могли бити “излечени” током лета и који су

један и други утицај имао је, према мом искуству са Колеџа, своју сопствену вредност и обоје је допринело оном што се обично зове формирање карактера студената у Колеџу.

Онај који је видео велику групу Срба који су се обично на народним светковинама окупљали око слепог гуслара и сатима слушајш у гробној тишини његово певање уз гусле,

Пре него сам почео са веслањем ишао сам у дуге шетње, обично са неким младим наставником или студентом који се бавио сличним проблемом као и ја.

Ови професори су обично били раније ”ренглери” Кембриџа, апостоли кембриџске математичке школе и увек су трагали за новим математичким

Ћипико, Иво - Приповетке

—Је вама, а њима је мана божја! После се Цвета упути у господара и затражи од њега више новаца него обично да купи за сина што јој лекар наредио. Мучно јој толико потрошити. Али што ће?

У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложити до вечере.

А кад осјете да им је хладније но обично и чују на махове хуку вјетра и шуштање картушине и другога смећа што га удар вјетра са улице диже и у зидове замијеће,

Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично. Води послове у кући и дућану, а засве што је окосит, набавља својој породици оно што јој је потребно да добро живи.

И сили се да буде мирна, па, као и обично, свршава по кући поподневне послове, а послије сиђе доље, у двориште, да пошије један омот, како јој бјаше господар

Па наново прихвати се посла по кући. Ради као и обично, али узбуђење једнако се јавља, издваја се и не да јој да се у мислима смири.

Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично. Буди је војничка труба што навјешта јутарњом молитвом освит дана.

На брзу руку сврши јутарње послове по кући, па, као и обично, изиђе и упути се на обалу да покупује све што је у кући потребно за сваки дан.

Једнога поподнева, Марко с рибања око рата на шкољу поврати се раније но обично, па, не нашавши је код куће, озловољен, потражи је. Тако је у заклоници затече насами. — Ти увијек дангубиш!

задивљено га посматраше: бијаше се посвема погосподио, а само би се каткад снуждила, опазивши да је блеђи у лицу но обично.

Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу. До њега, на проповједаоници,

— одговори жена и погледа га својим црним очима, дубоким и огњевитим као ноћ, што су сада навлаш јаче заиграле но обично. Па, довршвши молитву, диже се. —Иди! Што си долазио?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Поменуо бих онда једно име из књижевне теорије – Шкловског, чије је запажање о томе да се у књижевности оно што се обично приказује као необично, као чудно (да се аутоматизовано опажање и понашање дезаутоматизују), представљало утемељење

Оваквих неспоразума има у готово свим областима више него што се мисли, а и последице су далекосежније него што се обично узима.

Такав значај код нас има заснивање старе, средњовековне књижевности. Она је – више него што се обично мисли – усмеравала каснији развој српске књижевности и имала удела не само у ранијој него, сасвим неочекивано, и у

Временски почетком XX века стилски паралелна појава постоји у више словенских књижевности. У авангардној уметности обично видимо и интересујемо се за апстрактне конструкције, нове поступке, а занемарујемо да су особито у књижевности

Премда су понекад одвојено дате, те две врсте слика и значења обично су једне на друге наслојене као у палимпсесту. Ова симбиоза има нешто што је специфично за источни, византијски део

Јер, ма колико да оне саме по себи могу бити ситне, њихово понављање обично није случајно. Једну од таквих мањих појава из књижевности и језика, коју ћемо овде покушати нешто ближе да

Индивидуална иновација подвргава се колективном оверавању. Наши народни певачи обично одбијају да су они сами нешто ново саздали, него су то, кажу, од старијих наследили и запамтили. Још на почетку века Р.

За српски романтизам обично се, и с правом каже да је нетипичан. Али би се то могло узети и као теоријски еуфемизам, чим се мало дубље зађе у

Зато се о њима обично пише такорећи у низу, кад се даје преглед важнијих особина целе групе песама или чак целе врсте.

у есеју „Народна реч и геније хришћанства“25 како се зачиње и како протиче појава коју проучаваоци усмене лирике обично називају христијанизацијом митолошких ликова и слика.

Али код нас, нажалост, досад није испитиван однос између књижевности и културе, па обично избегавамо да о њему говоримо, што је у Дучићевом случају нешто теже кад треба тумачити и вредновати његову поезију из

Јован Дучић је у томе имао већи удео него што се обично мисли, а у самој поезији тај је удео био и пресудан. Али није нимало лако показати да су промене, осим што су

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Само, морам напоменути да ја не бих могао пристати на обично враћање у службу, без сатисфакције за учињену ми неправду.

То не би било нимало лепо. И, најзад, не видим да је он ту крив. ЧЕДА: Па није, ал' видите, обично се кола крхају на ономе који није крив. КАЛЕНИЋ: Јесте ли ви баш сигурни да ће он дати оставку?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.

Најзанимљивије је кад тај графички сигнал нађемо - а обично га ту и налазимо - на предњем и/или задњем делу оквира, односно после уводнога (пролошког) и испред изводнога

Али човек овде тешко може одолети искушењу да не потегне и једно у теоријипрозеваљда најзанимљивије а , како то обично бива, и најтеже питање: о узајамној условљености синтаксичких и наративних структура.

Ево двеју таквих реченица, са карактеристичним уломом по средини: (1) „А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра

како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.

Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве,

О згуснуто написаним призорима у хамаму, у XВ глави, обично се говори као о ванредно чулним, са обнаженим телима срамежљивих девојака и распомамљених младих жена.

Разуме се да се и овде могу очекивати исте оне особине које обично има Станковићев опис: и када је у ауторово име дат, најчешће је субјективан, преломљен у опажању/доживљају неког од

При чему се прво приказује као обично, а ово друго - на фону онога првог - као чудновато. Вредновање је, разуме се, у корист првога а на штету другога.

приповеткама, тако рећи допунски наговештава да би се хронотоп среће и у Нечистој крви могао наћи тамо где се обично не тражи: дубоко скривен у „меком, топлом и утутканом” собном, односно домаћем, породичном простору.

Зато је њено понашање, премда је самосвесна и горда, свеједно колебљиво; њени се поступци обично не мотивишу помоћу једног, него помоћу два реда различних, па и супротстављених побуда, што је на неке критичаре

чим их преплави једно унутарње и само њима знано стање, с којим нити могу изаћи накрај, нити га могу објаснити, обично се служе заменицама.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

два пода и са уздужним тремовима: ради њих је стена, која све пећине затвара, испробијана за онолике прозоре колике су обично арнаутске пушкарнице.

нафора прикојаса — повод, кривица резил — осрамоћен, обрукан, понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан;

фис — племе, род, братство хак — право, правда, одмазда, наплата џас — страх, страва, ужас шиндра — дашчице, обично борове или букове за покривање кровова

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша. Шта ти се чини, Анчицкен?

Краков, Станислав - КРИЛА

Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен. То је било тако обично, досадно, да га није ни осећао. Није ни мислио на њега.

Наређено је да се у штабу не кува ручак, јер дим обично навлачи ватру. — ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине...

Петровић, Растко - АФРИКА

има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од

или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.

Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.

То што се догодило није било један догађај; никаква авантура, никаква пустоловина, каква се обично замишља да ишчекује путника кроз савану.

то несвесно баш у оне које га чине најсмешнијим; али да му белац помаже како би изгледао што комичнији, врло је ретко. Обично бој добије беле чакшире, белу кошуљу и кожни појас, и тако одевен често изгледа елегантнији од свога господара, од

У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било

да су се њихове наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу.

Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично говоре својим „мусама“. Мислио сам да је можда и воли. Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се

И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа. Обично се замишља да је крајња дивљина тамо где је крајња примитивност.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао. Кад наступи она дуга и мучна пауза, која обично наступа при таквим разговорима, где ни један не зна шта да почне, Комаров устаде и оде. О овом самоубиству пок.

Погледај добро тај лик, то је фотографија онога момчета, што га ви новинари обично називате »просвећен деветнаести век.« Сад погледај ово бледо низамско лице, што лежи ту пред твојим ногама.

Турци су око по ноћи и у два часа после пô ноћи чинили препад на наше предстраже. Ови су ноћни препади обично војничко лукавство.

— Нашло се. — Ама где га нађе? — Нашли људи у Новаковићевој кући на оном месту, где се обично бацају старе хартије. — Е, јесте врагови.

пропалица, који чине зло с потпуном свешћу да је оно зло што чине; а можда никако и нема таквих моралних чудовишта. Обично бива да се и највећи пропалица некаком софистичком логиком прво измири сам са собом и дође до уверења да оно што чини

И ако су! По теорији оне политичке школе којој ви припадате то опет не даје народу право на буну. Знате како се обично ту вели: »то су злоупотребе појединаца, не сме се због њих одмах осудити читава система и одмах дизати буна« итд.

; та ви већ знате како се ту обично резонира. Но рећи ћете: турски су закони скрајани у Цариграду, без учешћа и питања народног; стога он није дужан да им

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Израчунао је он да ће пред истек боловања бити потпуно здрав. Али тада он обично легне, притаји се и намах добије температуру од 40°. О његовој болести било је ваздан прича.

„Кица“ приводи новајлију своме кревету, одмах до Периног, да га услужи коњаком. Али тада је обично чашица прљава и он излази да је опере. Пера као да се прене, и обраћа непознатном: — Друже, из које сте команде?

Осталих дана, они се довикују и узајамно грде. Али нико нос да помоли. Бугари обично добацују како нагни треба да се предаду. У Србији се лепо живи и — ваздан којешта.

Притисне руком срце, обори главу и ућути. Његов посилни приносио му је чашу воде и парче шећера. Тада га обично ухватимо испод руке и готово унесемо у земуницу.

Вели, наредио командант дивизије, и тачка. Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове. Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање.

Код многих, овај појам није јасно изражен. Они магловито пре-досећају да тако треба да буде. Такви су обично најинтелигентнији. Има их који се свесно жртвују. Такав је овај наш Драган. — Хвала на комплименту!

Потом петорица има да улете с ножевима у њихове објавнице. Они обично ту држе два стражара, и њих двојицу треба заклати као пилиће. Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар.

— вели Драгиша откопчавајући блузу. На њему је сасвим ново одело, а на ногама високе, жуте чизме за шнирање, како обично носе енглески официри. — Где си све био, причај нам... — Море, где нисам...

Ја сам се правио као да их не видим, и као да је то што они раде нешто сасвим обично и безазлено, на шта и не треба обраћати пажњу.

— А зашто?... Ја бих волео да имам друштва. — Било нас је свакојаких... У Француску су упућивани обично изнурени људи. Многи су услед непрекидних борби погубили нерве, те су правили свакојаке испаде.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

заслужују), колико општи дух којим су се оплођавале њихове ма и чедне уметничке егзистенције; трагајући пре за њиховим обично до краја неоствареним намерама него испитујући њихово неретко само чемерно а редовно фрагментарно стихотворство,

Тих песама има за сваковрсне, најнеочекиваније пролазне потребе и прилике, а несумњиво је да су се шириле обично у сасвим уском кругу и тако се, брзо, и губиле.

је штампана у штампарији Димитрија Теодосија у Млецима, у засебној књижици, у малој осмини (16, 5Х11 см), на 7 страна. Обично се узимало да је штампана год. 1761, али се то никада није смело тврдити са потпуном поузданошћу; Л.

Радонић је о Трлајићу забележио још и ово: „Знао је као дете лепо у двојнице свирати, које је обично при свирању у капу метао, да боље хује.

свакако тиме може објаснити што се налази у већини рукописних песмарица и штампаних лира у другој половини XИX века, обично без ознаке писца. Ево како се певала: АХ, ПРЕСТАН’ТЕ, НЕВИНЕ...

у следећој строфи Безимене Бранка Радичевића (ст. 464—9): Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, ка обично, у кавану малко сврати; Па с маргера на келнера — Оде право да вечера.

Стеф.). Уза стих 14. уредник је (Магарашевић) дао овакво објашњење (стр. 72, испод црте): „Шварц (Бертолд) держи се обично за изобрејетатеља пушчаног пра или барута. Он се родио око половине 13.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

пантљика лепирица ― лептирица лумера ― нумера, број љумати ― ићи брзо максуз ― нарочит, посебан мâл ― „имовина (обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис

― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и овци)“ палиграп — параграф пасјалук — пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула високих

Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован —

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Његове најједноставније песме садрже обично мале лирске приче, призоре с момцима и девојкама у слободној природи. Оне су радосне, ведре, умиљате, али истовремено

у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када

Сасвим супротно од тога, Недић на примеру Илићеве лирике истиче он, није обично, него је то "осећање за Лепо"; песничка емоција по својој је природи "артистична емоција".

Историчари обично европске књижевности деле на водеће и на оне које припадају малим народима, а за које је карактеристичан тзв.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: — Младене, треба ми

Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да

он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.

После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.

У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично.

Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично. И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.

Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ

Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.

Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре. Али ретко да дође пре брата кући. Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.

А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. Обично је то бивало увече. Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.

Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне. Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.

Не гледај!... Браћа наша!... ИX Једне вечери дође раније кући него обично. Право оде у собу. Седе. Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Поред породиље мора бити б. л. обично кроз 40 дана (Караџић, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; ГЗМ, 6, 1894, 670); или јој се б. л.

далак (ЖСС, 282), зубобоља (ЖСС, 319), окобоља (ЖСС, 317; СЕЗ, 16, 428), ухобоља (ЖСС, 318), глисте, и у том случају обично се носи о врату (ЗНЖОЈС, 9, 52; 19, 206; СЕЗ, 13, 369), пантљичара (СЕЗ, 13, 1909, 350 ид; 14, 226), чмичак (СЕЗ, 40,

Њиме се мажу овцама болесна вимена (СЕЗ, 19, 331), а коњима се даје у сирћету од гонтураћа (СЕЗ, 14, 350). Лечење се обично врши уз магичне радње и по нарочитим магичним прописима. Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329).

песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство. Такав карактер обично имају поједини борови који су табуирани и за које је везан читав култ, а за које се прича да су их посадиле извесне

из девет башта (СЕЗ, 14, 111). У народним лирским песмама спомиње се б. изванредно често, и то обично са анимистичким схватањима. Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.

Велики и разгранати примерци б. обично се у нашем народу сматрају за светињу, и кад је каква процесија, под њима свештеник застане и очита јеванђеље и даје

Исто тако практикује наш народ и магично опасивање врбом, и то нарочито чине жене; оно се врши, обично пре сунца и у вези са ритуалним купањем, на Ђурђевдан (ЖСС, 121; СЕЗ, 7, 106; ГЗМ, 6, 1894, 371; 374; Караџић, 3,

Нарочито је често реч о митским ј. које расту на дрвету коме евентуално не припадају, и које обично, у планини и у језеру, чува аждаја, или арслан, или друго какво чудовиште: такве ј.

Употребљује се, у домаћем култу и иначе, као апотропајон, и онда је обично у вези с босиљком. На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65).

се ритуално на Биљани петак (Караџић, З, 1901, 121) и уочи Ђурђевдана (Караџић, 1, 1899, 272; СЕЗ, 17, 177), и меће (обично заједно са ускршњим јајетом) у неначету воду, у којој ће се на Ђурђевдан купати (СЕЗ, 14, 60; 17, 177; Караџић, 3,

, да не би гром ударио у кућу (СЕЗ, 17, 194). Врло је раширена пословица (која се обично употребљава у иронији): »Неће гром у коприве« (упор. нпр. Вук, Посл.

Један од копача метне на оџак заструг са сољу, а остали унакрст умоче по један залогај хлеба и поједу. Обично још домаћин или његов син (а никако жена или кћи) украду са туђе њиве к.

Ћипико, Иво - Пауци

Ћипико ПАУЦИ ПАУЦИ 1 И 2 ИИ 65 ЗА КРУХОМ 112 И 113 ИИ 205 ПАУЦИ И На Бадњи дан у дућану газда—Јова живље је но обично.

И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се. Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу што ће се у кревету са женом разгријати.

А зачас закуца наглије него обично. Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења. Извади кесу из њедара и броји новац, полажући га на сто.

Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника. Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво које се ту сваке вечери састајало. У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.

Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови

И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи. Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.

Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не

— Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше ... Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој. И, док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он. —Идимо у шетњу!

— упита стара својим сухим гласом. — Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши

да трошка има, и не могу да се начуде како је он тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглодао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре. — Мене су осудили, — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима! ....

Сјутрадан ујутру, мешкољећи се, остаде дуже у постељи но обично. Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до

Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване, већ се јави жени и каза јој

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му говорио. Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старије људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година.

Други би обично одвраћали поглед од мене. Доротеј је, напротив, целог дана са мном разговарао о свему и свачему. Ја бих видео да сам

Изгледа да то није ни потребно. Јутрос је госпа, као и обично, гиздава и налицкана, одшетала до одаје свога мезимца, носећи му тамо посуду са јелом.

Доротеј је поново био изашао из тврђаве. Устао је пре свитања и отишао ваљда да трага, као и обично, за биљем. Тај расејани момак сигурно није ни приметио пожар у Брежини, а биће најпре да тада село није ни горело.

Као да се размножавају попут гамади. Не видим да су их поколебали губици које су досад имали. Дадара ме обично одмери хладним презривим погледом и одврати нешто грубо.

Да ли сте када гледали како он лечи болеснике? Приближи очи рани и дуго је и пажљиво загледа. Тада обично не гледа у хаљине, јер ране нису на хаљинама, него на кожи и у месу. Ране су увек исте. Људи нису, али ране јесу.

Тако: Андрију, соколара Андрију. Андрија још нема браде ни бркова нити иједан подвиг о коме би гуслари појали. Обично је момче између толиких других голобрадих момчића, али Андријино срце га одаје, Андријино срце се устумра кад она

Димитрије Тога дана нисам ишао на Мораву. На Саборишту је, иначе, све текло као и обично. Болесници су се рано ујутру окупили око наших врата и стрпљиво чекали да Доротеј устане, умије се и доручкује да би

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Близу самога села густа се шумица диже, Где кравар обично дрема кад сунце на зреник стиже. Ту дивље цветају руже и бистра речица тече, И песма славујска звони у ведро звездано

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но када уче, онда су досадне, а кад забављају, онда не уче, па зато испада, на концу крајева, обично ова комбинација: досадно и ненаучно. То није ни чудо.

Као заљубљени младић, који не гледа на друге жене, но на своју љубљену, ја сваког дана свраћам на Акрополу. Ту обично заседнем, између Партенона и Ерехтејона, на један претурени трупац стуба догод ме оданде не отера звоно које вечером

Када сам се иза тога одвезао са митрополитом у Фанар, ја не приметих да смо ударили другим путем но обично, када ме на вече запита наш посланик о чему смо онде већали, ја му не знадох одговорити, нити могох задовољити

Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично састајали при црној кави пре седнице, извршио коректуру француског превода календарских одлука конгресових.

површине наше Земље повлачи за собом још једну, много значајнију, последицу: наша Земља није кугла, како се то досада обично мислило, него је спљоштена на својим половима.

Када се лично упознате са којом славном личности коју сте дотле познавали само из њених дела, Ви сте обично разочарани. Дела Вас задивљавају, а личност Вам изгледа ситна.

Зато ваља, обично, путовати веома далеко да би се могао видети дивни призор Сунчевих помрачења, који траје највише само неколико минута.

“ - „То није баш тако једноставна ствар. Обично топовско ђуле, да излети ван домашаја Земљине теже и да стигне до неутралне тачке привлачења Земље и Месеца, па да

Зато се од Марсове површине види и најсилнијим догледима веома мало, много мање но што се то обично мисли. Но човекова уобразиља радо му пружа своју помоћ кад га очи изневере.

прстом на ту књигу; оне две боре на његовом челу удубише се још јаче, а његове усне добише још презривији израз но обично. „Ви сте написали ово песничко дело“, рече он, наглашавајући реч „песничко.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Две песме Бранка Радичевића, које се обично узимају као песме за децу (јер су, између осталог, њихови јунаци деца), пружају прави пример за то.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу. У паланкама се обично ништа не дешава, и паланчани, кад треба да су храбри, збуњени су.

Знала је, наравно, где је исток. Али од раног пролећа до дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и врло често дремала од самог седања у кола.

Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу. Тек је видим, не знам о-што зашто, хода по кући као и обично али у оку фењер... Можда у њој севдах полако зори...

Право да ти кажем, душу грешим, али им ни децу не волим. — Свршило се све договарање гос-Тошино као обично, он је гласао са својом женом против свога предлога, и честитао јој.

После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар. Власт, као обично у случајевима хајдучије, и немоћна, и нетражена. Хајдучке дружине нестају онда кад више не ваљају и саме се истребе.

” Једном ју је неко запитао: како то да баш Швапче толико заволи. Госпа Нола, што обично није бивало, не одговори подуже, па онда рече одлучно и искрено: — Не знам ни ја још, а камоли ви, колико га волим.

Стадоше улазити и излазити доктори, јер се у први мах мислило на неко тровање. Као обично, није се од првог трена могло знати шта је; лекари запиткују болесницу, нагађају.

Али ће ми то требати можда. Господин жупник каже да бих ја био фабрички инжењер, а фабрике су обично подаље од градова. — Фабрички, фабрички, свеједно, само да ваљаш.

Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”. Као обично после већих одлука, осетила је неку тешку одговорност, и скоро грижу савести.

Умро му је отац. Ишла је госпа Нола да обиђе удовицу. У оном вертепу, као обично, све чисто и уредно. Удовица, као све удовице, плаче, сећа се да је женска глава, и да ће тешко бити без мужа.

Али сећао је се, и мислио на добротворку своју, Лука. Сутрадан по сахрани свратио је опет. Једноставан и тих као обично, сад још и некако самоуверен, рекао је госпа Ноли просто и без увода да је дошао да моли за повећу суму новаца, од

је бледоплава, мекана и танка баш као она џепна марамица која је некада очарала Бранка; и нека весела кошуља, какве су обично кошуље на Енглезима, јер им је мило што леже на потпуно чистом и добро истрљаном телу и кожи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

у свој сандук исцедио, желећи путешествијем себе облагообразити, дође случајно у исто село гди је Роксанда пребивала. Обично људи кад у какво страно место дођу, распитују како се у том пределу живи, гледе какви су занати и рукоделија, и проче,

Најбоље је дело оставити на неколико дана. Обично списатељи, под изговором мненија о своји дели добити, обичествују пре времена фалити се и сочиненија своја, док су

Тако обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар

Ја обично кад књиге пишем, прву бригу водим за лепо име; друго, да ми објавленије добро испадне; а за даље како буде. Међутим, бу

јест само идеални магарац, премда гдикоји са свом силом душе доказивати паште се да су у Буридана уши биле веће нежел’ обично код људи.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али се мени предговором ваља оправдати што сам предузео овај посао — писање биографије — којим се обично баве пропали политичари, прогнани владари, беспослени пензионери, бивше дворске даме и чланови академије наука.

ДО ПРВОГА ЗУБА Мада је смрт једини и најпоузданији факат у животу свакога човека ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да почне са тим фактом.

прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је од тих именица мушко а која женско.

Како су утисци из раног детињства обично врло дубоки и трајни, уложио сам био нарочити труд да младу госпу убедим да сам мушко.

А питање ко је волу натакао рогове једно је од редовних питања које сва деца постављају и на које обично добију одговор кад одрасту и мало дубље познаду живот.

но свући панталоне, према чему панталоне гарантују више безбедности, извесном делу тела који родитељима и учитељима обично служи као средство за васпитавање. А може бити да су моју одлуку диктовали и други мотиви.

Стављам у 2 часа и 17 минута, јер обично тако почињу рапорти са бојних поља. У 2 часа и 20 минута већ сам ја чупао једну гуску, министар полиције другу и

Борба се врло правилно развијала и клонила се нашој победи, али — као што то обично у стратегији бива у таквим приликама — министар војни није предвидео савезничку помоћ непријатељу.

Како је већ позната ствар да обично напредна и бистра деца задају родитељима главобоље, није ни чудо што су моји родитељи питање моје будућности сматрали

Судбина, међутим, обично иде по среди, између жеља дечјих и родитељских, и ретко кад задовољава родитељске жеље, а врло често дечје.

Али се те ствари често комплицирају што се у решавање обично уплету и они који су најмање надлежни за то. Најпре све тетке и стрине, а затим и они бесплатни породични саветници од

На таква се питања обично не одговара. По здравој памети, по логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната.

На овим положајима јужна војска је сачекивала северну и обично је до ноге тукла. А сада смо, у пуној збили, ми јужна војска, која брани баш багрданске положаје.

Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!...

После подне опет то исто, колико да се војници не улеже. Када се обука заврши, обично идемо код Грка баракера на коњак или рум. Другога пића и није било. Тада постанемо говорљиви.

Другога пића и није било. Тада постанемо говорљиви. Лукино лице се тада обично опусти, његове очи заводене, језик му одебља, он се враћа поводећи се у шатор, и зове свога посилнога Исајла.

Војници непрестано промичу са чутурицама. Ручак и вечера дели се тачно у одређено време. Обично по вечери силазимо у кабине. Наша је кабина дубоко у утроби брода, и чујемо јасно сваки удар машине.

доцније, они су брзо радили механизмом његовим и нишанским справама као да су поред тих оруђа били од почетка рата. Обично после часа остајали су сами код топова, са којих су скидали поједине делове, опет их намештали, расклапали затварач,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ставом према непријатељу он подсећа на Михаила Глувца, који је „чекајући на мегдану да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и

У средини прсника, са предње стране, налазила су се два реда тока, сребрних и обично елипсастог облика. Између тока био је извезен крст.

Има песама о догађајима за владике Саве и Василија (1735—1767). Обично су ситни бојеви ту описани; највећи јунак тога времена је по песми син Вука Томановића Никац од Ровина, који је, као

или такво писмо које једна личност добија од већег броја људи, или кад неко на један те исти начин дочекује више лица (обично оних које је писмима позвао), или кад се ма која ситуација истим речима више пута казује.

израз и понављање коме је циљ, да истакне не само ситуацију о којој је реч него и ону која ће наступити и која је — обично — супротна првој или је далеко значајнија од ње.

1 Тако, путник кад дође у какву кућу на конак, обично је да га увече понуде с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници увече

У чизмама сједе на серџаду, тј. није скинуо чизме као што би Турци учинили. 27 Алил-ага је (ако није обично турско име) турски везир у доба косовског боја. Цариград су Турци освојили после Маркове смрти.

стакло бињекташ — велики камен са кога се пење на коња бињиш — од црвене тканине огртач са дугим рукавима и обично са огрлицом од самура Биограци — Београђани бирдем — одмах бити до кољена — бити први уз некога бити у ријечи —

наливперо. Отуда „трже дивит од појаса“. Дивити су били обично од туча, али било их је и од врло скупоценог материјала: од сребра н злата и уз то украшених разним мерџанима и драгим

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Оно, истина, амерички каубоји јашу коње, а Стриц је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш нарочито гиздав.

Кад би сваком дао његов дио, питао је: — Је ли право, дјечаци? — Право је! — обично је једногласно одговарала весела братија и наваљивала на јело. Како ли је све то друкчије било него у селу.

Посљедњи у логор обично стиже Ђоко Потрк. Он допада трком, задуван, и зачуђено пита: — Шта, опет нисам први стигао?! Тога тренутка неко

Усташе су обично наилазиле главним друмом од вароши, па би касније, код раскршћа, окренуле једним од споредних путева, који су водили у

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ту понекад и сам чорбаџија сврне да попије кафу. Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.

онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.

Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!

“ — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва! А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, бога ти?“ — „Каже да јој се допадаш“. — „Славе ти?“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?

Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком. Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли.

Тада би обично Мане испружио шију из оног свог малог дућанчета, као гуска из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као

испружио шију из оног свог малог дућанчета, као гуска из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је

па отрче весело тамо где се оро игра. Ту стану. А обично и најрадије стану на какав басамак или камен, — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.

Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то. А Зона се растужи обично тада и говори о смрти. — Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...

А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџијски. Долазила би обично праћена својом измећарком Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како

папуча или нанула чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...

понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда који купе вересију по паланкама, — људи обично врло шаљиви и духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на