Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА Осврнух се с коња у касу, и, пре но ме прогута ноћ, видех: под све гушћим, све црњим облацима, бачена покрај згаришта, остаје, чека снег, свиња о коју је обрисан крвав нож.
БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ Беше ли јастук напуњен облацима? да ли на том јастуку сневах да грмим и севам, или заиста севах, радосно грмећи кроз облаке и магле?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Убио бих га као ништа!... Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... О чему ти није мислио!...
август. Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије. Турци се спремаху за полазак... Небо беше прошарано облацима... Од Дрине се дизао један повећи густ облак. Ваздухом завладала тишина...
И војводе се опет замислише. Ноћ се спусти мирна и мрачна. Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда. Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица.
15. ЉУТА БИТКА Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа.
у травама, иза леђа, и кући, и кућерцима низбрдо, и Подољу, доле, и Дњепру, и врбацима, и целој степи у даљини, под облацима.
и парада, у Костјуриновом штабу, Павле је, уз Витковича, присуствовао и неколиком театру напада трупа, у читавим облацима пушчаног дима, на Ингулу, на притокама Дњепра, Глубочици и Љубеду.
Убојним мецима. У облацима дима, барута, који је мирисао. Рано у зору, Исакович се, тог септембра, будио, прао и пиркао, сјахао до скела,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа.
имају зле очи, у другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима и непогодама (здухач, ветрогоња).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
криве ноге, јер су сви његови били јахачи, али је газио као да се не налази на једва једну шаку широкој дасци, већ на облацима. Његове беличасте очи сада су биле тамне: толико су му се зенице рашириле.
Лежали смо на леђима и посматрали небо изнад себе. Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец.
Црњански, Милош - Сеобе 1
дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих било, негде, безмерно далеко, али огромно, Сунце.
Чист, плав свод, засут понегде облацима, који су постајали приметни тек при брзом проласку кроз сазвежђа, био се наднео над њима.
Па ипак, после тих мирних дана, под белим облацима багрема, мада он то не примети, поче чинити, у кући братовљевој, зло.
Са облацима и јутарњим звездама, носио је Исакович у свом сећању, високо изнад себе, и муке свога пука, крик њихов бедан, лелекање
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
оригиналан у животу, неуредан, пуст, забораван, са ногама на земљи али главом, са дугом и разбарушеном косом, у облацима.
његова Малога позоришта, у којима су четири комада у једном чину: Под старост и Наша деца (1903) и Грех за грех и Под облацима (1905).
Милићевић, Вук - Беспуће
наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима. А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пирну ветрић, земља се напуни, Ведро небо ума се натруни Дивним труњем, златним облацима, Све златнима и све руменима.
ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по вр'у дивно окићено Та све оним златним облацима, Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту
сред белога двора; Бацио се њему на прозора, На десницу наслонио главу, Те он гледа Божу вељу славу: Како вијар облацима вије, Како муња у растове бије...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви кучићи, максимално речено, на часну реч!
Све нешто о остављању, о сузама, о облацима и тим фазонима — могло би мирно да уфура наглавачке у било који споменар из прошлог века. Просто невероватно!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чокешина проспе трину у јалову месечину и летећи поврх смиља значења се ратосиља. Лептирице, звона, зденци! Облацима двама-трима бацају се брда, венци. Чокешина чохом вије и варничи вечерима изнад воде Жеравије.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир.
ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...
По утврђеном реду излазиле су батерије на друм и губиле се у облацима прашине. Већ смо се навикли на све невоље овога дуготрајног марша, па нас је почела помало мучити и досада.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МАЈЦЕН: Зашто мислиш да је он одговоран? ВАСИЛИЈЕ: Зашто? Зато што живи у облацима, у илузијама, у сновима! Зато што је помешао живот и позориште, па ни сам не зна кад је у животу, а кад је у представи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе мира, гроб. Богови, на плећима са облацима тамним, болови и мора са валима помамним, пређоше по његовом белом лицу без трага.
Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од тамјана кадионица сребрних. И док звезде гаси ветар липа ја се смрти дивим.
Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем и ја, са духом потамнелим, тешким, и невеселим.
Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем, и ја, са духом потамнелим, тешким, невеселим.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
који су ударили зраци месечеви, те му кроз густ дувански дим на лице падају, дајући му облик неког фантастичног духа у облацима... Час за часом избија, а он још стоји и пуши...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Када повуче први дим Помислиш: ено страшног пожара! Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара. Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из уста почео би да је пали дах. Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с подсмешљивом тугом мислио. Само му никада није видео лик. А шта сада?
пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала са облацима, јер је Милунка чула њихову свађу и све јој испричала.
Жене и паре треба отимати. Али то је друга прича и за другу прилику. Ноћас, под овим мрклим облацима што мокре мрак и моје образе, једино она крвари, а жиће је то, распрскава се, ломи, разваљује, то је рука што ће нож,
удовички разгољена у пожуди, чуо је како шкргуће, шапће тепање, и како се кикоће полудела од чекања, а муж сунце се облацима стидео. Николаје презирао цмољу а мрзео бестидницу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да се о облацима каже? Личили су на лептире, и брзо нестајали. Придржавајући се за зидове, девојчица покуша да начини неколико корака,
Да му је да се вине у небо, да полети за облацима, за птицама! Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с
Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују... Пожури Месец за звездама, а лепотица се обрати облацима, па птицама, али помоћи није било. Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки.
Али, пред сутон, рањених руку и колена, он стиже на сам врх Снежне горе који је с облацима друговао. »Можда ми је овде и крај?« —склупча се и леже у снег, загледан у небо, без узбуђења и жаљења.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.
да он и јесте цар змајева, тек сад, иако већ и просед и наглув, само што ће се његове битке водити на земљи а не међу облацима.
Као да први пут удише ваздух, дечак је викнуо и тај узвик се брзо истрошио под пролећним облацима. Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је дечак, смлаћен тим чудом које се збивало у њему, заривао шаке у
из постеље приближене прозору, гледао у предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима кабастим од пролећних расветљења.
Из постеље, посматрао је предео који му је био преостао: запуштено турско гробље, све у блату, под облацима ка бастим од пролећних расветљења. Умро је 28. марта 1811. године, тихо.
Попа, Васко - КОРА
је сукнуо пламен Из провалије у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Острва, а сунце, при своме излазу, изванредно обасја Пик Тенерифе, док су њени доњи делови били обавијени вунастим облацима, хтедох да зацичим од радости“. Његове остареле очи засветлише са младалачким жаром.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поља и снегови, бескрајни камени ланци планина што су штрчали као изломљени и разбацани, као намрштени, црни и у облацима угушени огромни бршљани костура, горди посматрачи прохујалих векова, као пространство на коме је све изумрло, као
сам огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте Месечеве коре и мислио на то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији гледан голим оком, кад осетих лаки шум нечијег хода, баш на оној страни одакле сам
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Након неколико пребацивања од једног до другог у овом цирцулус вициоусус схватио сам да је моја награда зидање куле у облацима.
Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако да падне, док изненада није севнула муња, а неколико тренутака касније настао потоп.
Ћипико, Иво - Приповетке
пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето отајство, обасуто обилатом свјетлошћу и облацима мирисава тамјана.
у сребрно распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о страшним мукама пакленим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Небо се овде облачи, али не облацима, него га песник метафорички облачи у делове човечије душе и тела. Али је и то блиско, готово само по себи разумљиво за
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око десет часова зачу се топот коњских копита. У облацима прашине јурили су островским путем пет коњаника и зачас се нађоше под платанима.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И једне ноћи чу се дух Познања. Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну — Јер у тој страви векови се
Ја, довољан себи, не знам песму јада. Проспавам мразеве с облацима сивим И будим се, да се самом себи дивим, И заспаћу вечно, кад ме умор свлада.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могу после друговати са облацима и пркосити громовима, мрсити олује и неговати у недрима орлове крсташе и јастребове, али никада више за мене неће
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пророк је, у гневу своме, вихором засуо стазе, Да моје уморне ноге по вечној пустињи газе. ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без конца и трага, Где ни палме
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље. У то, букну први Балкански Рат. ...Дунавска дивизија прелазила је преко
Две године морао сам посветити њеном првом објекту, нашој Земљи. Са својом немирном атмосфером и несташним облацима, са својим неправилним, насмежураним континентима, са својим огромним морима и њиховим струјама, наша Земља је била,
зрак не би могао продрети овамо до овог слоја атмосфере Земљине све и кад не би била обавијена својим непродорним облацима, јер би га сува водена пара прогутала.
На њеној осветљеној полутини, разабире се, између оба велика океана, Американски континент, застрт местимично облацима који светлуцају белом светлости.
Њих осветљава и Сунце и Јупитер, а овај само позајмљеном Сунчевом светлошћу која се рефлектује на његовим облацима. Али ти Сунчеви зраци не загревају оне далеке светове.
тела кондензоваће се временом и образоваће житку језгру која ће бити обавијена само лакшим газовима, воденом паром и облацима.
Исто онако како то приказује она визионарска слика Грекова која претставља сцену погреба грофа Оргаса, а над овом, на облацима, Исуса, Марију, великомученике и анђеле.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране хумке Из развејаног праха Ничеш из свога нестанка Сунце те чува У златном своме
над лавежом векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком земаљском Бела си кост међу облацима Кост костију
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама. Оно је саосећало свачији јад, болела га је свачија невоља, тиштала га је свачија беда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Паклен се скромно помаља, затим се горостасно извија и обнажен снежном белином крије се међу облацима. Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица...
Онда лево избија Котка. А над свима овим планинама, тамо у даљини, огроман планински масив Добро Поље, обавијен облацима, који се лагано дижу и спуштају. Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине!
Одласци? Путовања? Којешта! Баш је неозбиљна Седефна ружа у својој чежњи да се одвоји од дна и крене ка сунцу и облацима. Мора се знати своје место и не одлазити с њега! Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет.
Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне
Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине.
Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати! — Источни ветар пође за облацима, а жена крете да нађе Сунчев Брег. Нико није знао где је тај Брег, али жена је настављала да га тражи.
Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле. У врху једне од њих, високо у облацима, живи дечак блеђи но кромпирова клица. У врху друге — живи девојчица, ломна и издужена као пузавица.
— рече орао, а камење се покрену, у луде створи. Орао ни главу не окрену, узе Вапалицу на крила и суну к облацима. У трен су били изнад облака. Како је пекло сунце, мајко рођена. Како звиждао ветар!
Ко зна колико језа птицама и облацима путовао! Већ и сумрак поче да изједначује небо и земљу, а никако да наиђе ни на дрво, ни на човека.