Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Велики значај који се придаје наслеђу у обликовању личности видљив је при избору брачног партнера (за кога се строго пази од каквих је родитеља, да ли је било случајева
да висок степен фатализма значи да се у нашем народу мало или нимало пажње придаје личној активности појединца у обликовању свог животног пута. То, ипак, није сасвим тачно.
умногоме је супротно не само савременим научним схватањима која истичу битну формативну улогу друштва у настајању и обликовању специфичних људских особина, већ и народном моделу детета по којем је оно, кад се роди, „нечисто“, „демонско“,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
боја тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Захваљујући таквом обликовању, он врши бежични пренос енергије изванредно ефикасно и делотворно. Уз то растојање нема значаја јер се интензитет
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у биље, у божуре, а божури су пројектовани са своје стране, у причесне чаше управо зато што је у предању и обликовању које култура доноси ово биље, овај део околне природе, трансформисано у значењскосимболичке јединице.
обједињавање несумњиво представљало претежак задатак, који изискује не само дуг него и стрпљив, усредсређен рад на обликовању разноличног градива.
Као да је управо ова област намењена поетскоме обликовању, а по страни остају сви они основни елементи који творе природнојезички систем као комуникациони, моделативни систем
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У поимању светог Саве он је начинио радикалан заокрет. Све што је код Доментијана у обликовању Савиног лика било апстрактно, Теодосије је превео на конкретно. Он је пример средњевековног реализма.
Да је начин на који је српски краљевић обављао своју вазалску дужност могао помоћи обликовању његовог епског лика као народног заштитника показују два податка. Први је архивски.
Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони модернијим поступцима у обликовању савремене тематике, док је, насупрот њима, Младен Марков (1934) приметно традиционалан и кад се дубље враћа у историју