Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе. „Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... Ја сам уздахнула...
ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне образе жегао.
Разумеш, џанум?...“ Баба оде, а њих двоје остадоше сами. Калуђеру појури крв у образе, очи му севаше као у змије, руке су му дрктале, којима је гладио Станино бело лице; и он није више личио на човека,
“ Покажите му како се сагне, целива им бледа чела, а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново проливајући крв... Чудна девојка!...
Па, синко, како на дому? Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?... Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.
— А ко је то, то му је срце и само казивало. А кад је видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе образе, руковао се с њоме, па онда, дубоко уздахнувши, протепа устрепталим гласом: — Јелице!... Ах, моја Јелчице!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби. Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.
Опрости ми! Он се опет малко осме̓ну. Живан пође му да пољуби у руку, он му руку не даде, него се пољубише у образе, и рече: „Нити је крив кнез Алекса, нити ја, ни ти, но онако је онда време било.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Вјерујем ја теби. — Али не помаже... — И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе. Је л̓? — Јест — рече Иван. — Много ме мрзе?
Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ Станко је спавао и сањао леп сан.
То је на први поглед по Станку могао видети. У први мах, кад је виде, Станко пребледе... Затим му румен обли образе, снага задрхта... Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... — Куда ли ће? — пита Зека.
Осећао је како му пламен лиже образе. И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа... Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу:
— Благослови ме, мајко!... Петри ударише сузе. Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... — Мушка руко!... Одбрано нејаких, а поносе мајчин!... Иди, сине!... Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...
Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... Турци се беху сасвим повукли...
Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело! — мишљаше у себи, и хитро дотериваше косу и одело на себи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа његову руку која пође да се
Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.“ А у купеу ужасна запара.
непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка, прљавом и мокром џепном марамицом, брисала своје образе и она запењена дечја уста на која су се купиле муве.
А колена се грозно уштапила, зној искувао образе, и од оних образа у огреѕѕе направио баш праве шкембиће па она загушљива и запарна оморина све страшнија, док она
Африка
Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек што је то изустио, виде како се Кајзерлинг трже и како му се очи шире, а образе му, као неки талас, прелива руменило. Гроф му подвикну да он капетана за мишљење није питао, коме има шта да наређује.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
низ образе грозне сузе лије“. Ово су примери из ратова за ослобођење Србије 1804—1815. год. Али се ова осећајност у толико прилика
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- А где бих? Матори је железничар! - одмахну главом споро и сањиво док јој је коса као светли обруч клизила низ образе. Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа.
Она је шапутала да сада могу чинити све што желим, али ја нисам желео ништа друго. Држао сам је у наручју и љубио јој образе слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за Истамбул.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Облачећи га брзо, она му је љубила чохе, каишеве и сребра, а кад се умио, она му својом косом убриса лице, љубећи га у образе. Жалећи је, помилова је по леђима, гунђајући, кад она бризну још јаче у плач.
пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле, опуштене образе.
Бацивши се на плећа, пусти да јој сузе роне низ образе и ражалости се све више. Није чула безбројне животињске гласове, у блату, око куће, што су је иначе мучили у зору и не
огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.
Пужеви су им падали за врат и лепили им се уз образе и руке, кад су спавали. У месечини, после поноћи, морали су да леже непомично, да се не би одали, дишући један другоме
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе румене, Видим снежни њезин врат милени, Очи благо на ме упраљене, Очи доле говориду мене: Живи сретно, па не тужи
Глава клону, лице потавнило, Боловање образе попило, Око тело поломљено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем у гроба.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и „његов бенасти коњски мјесец“, мама ме је умила леденом водом, а кад то није помогло, пришила ми је двије-три уз образе, па сам се примирио и слатко заспао. Сјутрадан, у голубије сунчано јутро, све је већ било иза мене као сан, само сан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.
— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе. Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја. — Немој! Туга ми је! Ноге почеше да ми дрхте.
Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина...
— Ех! — нехотице, изненада полети јој усклик из дна груди. И брзо се сагиње да сакрије радост и као крв румене образе. — Немој, Стојане! Хајде да се ради. — Не, не... — муца он. И остраг, испод пазуха, хвата је и стиска...
Не љути се, жива ти мајка! — поче ме молити, а једва говори, плаче, само да се помиримо. Крупне сузе котрљају се низ образе. Дише утајано. Хоће да чује мој дах, а камо ли глас, опроштај што очекује.
— И као да би пре она моју руку пољубила, тако ми тешко пружа своју и целива ме у чело, очи, обрве и образе... Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам!
Она би тада, кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: — Ох, пусто остало! В После годину дана умре јој муж. То је још више уплашило.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па стане куцати лулом о тле, а ни с ким ништа не говори, и некако мучећи се отудодовуд и назор пусти неколике сузе низ образе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
да видите, како се моја нацифрала; ама није жена него лутка: утегла образе белилом, велиш, шкрипили би под руком. — Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на стари Париз, доле испод мене су Јелисејска поља, и уопште, све осветљено, све као фол француски, а сузе ми лију низ образе тако да се цело биоскопско платно малчице замагљује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са лица је избијао зној, и блатњави млазеви су цурили низ образе, наједали кожу, а у очима су људи осећали свраб. Било је најзад и смешно држати мараму стално под носом И бранити се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ено га, јест, револвер... Мати... отац... Станка... моја младост !«... Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо... Разлеже се врисак по соби...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њих сам крио образе моје топле од твојих груди, Нежније но руке твоје биљке сам позно по стиску. Страсније него на твоје груди пао сам на
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сва је природа добре воље била: Благ поветарац с мора, од Кармила, Јечменим пољем таласе је крето И образе му ласкаво облето...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе... Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....
запитах се сам. Ако се нисам добро истрезнио, не смем се ни јављати у школу. Протрљах очи, чело, образе, најзад се уштинух и још боље аналисах своје стање.
— Ништа, душо... спавај, чедо моје... — шапуће она загушеним гласом, притискује му на лице своје вреле образе, као да би хтела сакрити од очију му своју слабост...
Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе. Марко баци конопац, оде на окно, подупре лице шакама и затресе се сав јако, грчевито...
А она ме некако уплашено погледа, засијају се оне лепе црне очи и почну јој тећи бистре вреле капљице низ образе... Ех, што ме је то болело!... Жена ми је права лепотица.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући
дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна, те згодна, одигла десно стегно и на њ наслонила торбицу, набрала обрве,
У исти мах, двије му се крупне сузе скотрљаше низ образе. Толико је било доста; то као да је био знак, који женске очекиваху, јер оне сад једанак и у глас закукаше све три.
Као прољетни ћух вјетра, тако силни уздах оте му се из груди, а у исти мах двије крупне сузе скотрљаше му се низ образе. Дисао је као што дише човјек кад је у највећем трку. „Куку мени, јадној!“ кукаше му кћи. „Убише га!...
Сердар одби неколико димова, гледајући је, а кад се оне двије сузе скотрљаше низ њене сухе образе, он је узе за руку, пак ће: „А сад обрнимо на веселију страну! Јанко у кући, кућа весела и као свијетла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КОШНИЦЕ Сви..., осим једнога метнувши дланове на образе, као кад се ко умива, и у једној гомили клекнувши на колена, посагибају се до земље тако да им руке с образима стоје
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојка онда окрене плакати: „Ти си ми крива,” а сузе крваве полете јој низ образе. — За ону се сироту девојку после прочује до цара, те цар пошље по њу и узме је за свога сина, а она узме и свога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви. Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака!
, па онда би се опет вратио ка стрицу. Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка
А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.
Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га
Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе. Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан откад је у манастиру а да стрица не чешка ни по леђима ни по
Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. Ја пошâ још синоћке. Кâ, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина... — добро, добро, па зашта си дошâ, а?
— Ма шта ти, дакле, могу ја? — рече најзад Бакоња устајући. Па онда наду образе и настави — јето замолићу фра-Јакова да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику
Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили. Најзад, заморен, наду образе и леже потрбушке, те га синовац поче чешкати а они изађоше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „Бежи!“ повикаше остали. Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе. Василије се врати и седе уз багрем. Лазар се, кажу, клатио, клатио, па се окренуо без речи и полако изишао на пут.
Могла би, хајдук, ноћас да се расплаче пред њим, а он би јој длановима притиснуо образе. Стаде уз багрем да је сачека, ваљда ће се појавити однекуд, али му сећања затрпаше жељу и одвукоше га у подрум на
Али то је друга прича и за другу прилику. Ноћас, под овим мрклим облацима што мокре мрак и моје образе, једино она крвари, а жиће је то, распрскава се, ломи, разваљује, то је рука што ће нож, кантар, плуг да држи, женским
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов пацијент беше стасит, јак и гојазан, имађаше румене образе и још руменији нос; било му беше снажно али правилно. „Да ли се, пречасни, не храните можда исувише обилно?
Они га обгрлише са свих страна, пољубише му уста, образе и руку. Он се смешише задовољно. Када је одушевљење због лепих поклона дало себи довољно одушка, окупи се цела
Али кад их ухвати и у њима упозна нежне женске руке, он их, инстиктивно притисну на своје образе и задржа их у својим рукама. Цело друштво повика као из једног гласа: „Погоди ко је то!“ Он даде тачан одговор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што сам... тражио превод за му... му... музику. Па понова пљашти ашов и крв све више подилази под широке, подбуле образе, док дежурни чита листу његових грешака. — Битанго, џукело, наказо! Исквари ми пук, наказо!
целива, дечицу да грли, бодри и соколи, а сав је већ расходован, и чакшире му пругасте откопчане, и зној му лије низ образе, и неупаљена цигарета, коју никако нема времена да запали, а лудо му се пуши, стоји му сва мокра и изгњављена међу
Влажна, кратка трава мешала се са брадом и миловала смежуране образе старца, док је земља помешана са трулим жиром и дрветом заударала.
салетали да се поврати у собу, ја се нисам могао сасвим уздржати, те осетих како ми се неколико суза скотрљаше низ образе око уста.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кесио се и кревељио показујући ријетке истршале зубе, правио свакојаке гримасе, напухивао образе да су постајали блистави, глатки, танки попут дјечјих балона који ће сад да прсну.
А њен одлазак поново је попраћао цилик високих чашица. Мају је савладао сан. Наслонила образе на сложене руке. Долорес се опрости и пође с њом на спавање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе. Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде?
Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. — Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети.
ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело... Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...
и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... — Ала мирише! — рече после дужега ћутања. — Шта?
Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?... Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?” У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су стрчала као слоновске кљове, које је она забадала у моје образе кад год би ме пољубила. Ништа ме не би уплашило више од загрљаја тих колико страсних, толико и непривлачних рођака.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На моје велико изненађење, међутим, приметио сам и две велике сузе које су се котрљале низ образе мога оца. Знао сам га као снажну личност, неемотивну, као сјајног представника јуначког доба.
Покаткад би полетео неки двопек тачно одмерен и ударио би ме у главу. Тада би ми српска крв ударила у образе и љутито би погледао насртљивца. У таквој ситуацији би једна од девојака запевала: “Погледајте Балканца!
Ћипико, Иво - Приповетке
Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица. Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше.
Бог зна што је то! Не знам, али чисто осјећам како ми пламен удара уз образе.. . Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У том би положају умела сатима да остане: „Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом гор њом половином, њихај
огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Причају људи да су му се тад низ бледе образе скотрљале две крупне сузе, да је болно поновио Рујову узречицу „виђи, да ти кажем!
Петровић, Растко - АФРИКА
Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Све! Кроз пукоти сам зида дебелог, Где кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поручник Рајко се намршти, као да размишља. Онда обухвати шаком образе, повлачећи прстима низ браду и поче да увија длаке. — Ја мислим... четири дана и четири ноћи. — Ха-ха-ха!
— Свеједно... Ставите ме у ваше срце. Арлет ме топло погледа и уједе се за усницу. Лако руменило обли јој образе и она стидљиво обори главу. Полета, која је седела према нама, приметила је Арлетину забуну и претила ми главом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799.
Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда? — — — — — — — — — — — 9.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не, речи њених Онако милозвучне изреке Истерале би стида пламене На окорело грубе образе. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: А тебе где обранише Крвници ти?...
несрећно, Кад из трулежи мрака вечитог Болесног мозга машта свемоћна Усплахиреном оку износи Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком
Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви дражити...
— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми Крепећи санци душу брижљиву.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô киша. — Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чини ми се тада Да сам био сличан каквој чедној жени, Што, пошавши стазом на којој се пада, Трза се, а стид јој образе црвени. Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!... ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме?
Ћипико, Иво - Пауци
У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.
А и јесу браћа ... Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника. Пламен им обасја смежурене, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.
загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе... Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.
Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. Гости у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, стога домаћин поведе друштво у одгојак до куће, гдје је, на отворену,
И пиво бијаше преслабо да разагна очај. Наручи жешћег пића. Домало пламен лизаже му уз образе. Јагодице се зажарише; поче да губи свијест. Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.
Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. — Ала, моји, ко ће боље!
Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. Напокон сви се поредаше. Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши.
Милина пројури му кроз цијело биће. Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. — Збогом, опрости!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
главе и они који опонашају дроздове, рудари што су по рудницима злата и сребра здипили по који комад, рогозе светли образе држи воду док бачвари оду, неимари којима се грађевина скљокала чим су замакли за брдо, колари чија су се кола распала
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто. Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза!
Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о. А Кића чопоре пусти, Подви лагано ноге и крај ње тихо се спусти, И мирно звиждати стаде.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Извлачио је батине Риста, и дизала је руку на њега само мајка. Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци оставили
плавој хаљини с чипкама, у финим ципелама, и осети сасвим стварно како јој растресена коса пала по врату, додирује јој образе, оквирујући јој лице и чинећи га мањим. Слика се шири.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Ах, — (врисне сирота, и сузе јој потоком низ образе потеку) ја сам несрећна агина кћи. — Немојте ми замерити, љубезне читатељке, што вам не казујем како јој је име, јер
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иако покривена седом косом, ова матора дама била је нафракана лица као да је налепила две иришке куване цвекле на образе. На грудима је носила један покварен брош, из којега је испао камен, а у коси уденуту једну стаклену перлу.
Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп, извади онај нов новцати дукат и предаде ми га љубећи ме у чело.
итд. Нисам је даље ни слушао. Осетио сам само да ми је овлажила шаком чело, слепоочнице и образе, а затим ме прекрстила и покрила преко главе.
али војне старешине налазе да у војсци није потребно имати тако много образа и зато вам, одмах у почетку службе, сведу образе на један. Једнообразност у војсци састоји се у овоме: бити ошишан до главе, бити обучен у униформу и не мислити ништа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Била је то она једна, последња кап: стид и гнев зали образе Крилатог Белка. Он се поклони мајци и рече да одлази: хоће ли с њим — он више не може остати у племену!
— Веровао сам да су то сунчани зраци. Падали су ми на образе и будили ме зором. — То сам те ја будила! — осмехну се Принцеза и попи чашу млека, а дечак помисли: »Гле, зар и
— Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна? — Велика Звездана Мајка пипну јој чело, пипну образе: горели су. То је још више уплаши. Образи звезда блистави су, али хладни. Зашто су у њене миљенице зажарени.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Њу, уста њена хоћу!... Ах, што се пробудих? Она беше! Она, врела, слатка Коштана! Клекла, ручицама ми стисла образе, да ми уста одскоче, а своја уста упила у моја... ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо. Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине!
Ал' ето ти славнога Лазара: када виђе госпођу Милицу, уд'рише му сузе низ образе; он с' обзире здесна налијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго, Ти одјаши од коња лабуда, узми
Кад то виђе Сава од Посавља, проли јунак сузе низ образе, удари се руком по кољену: колико се лако ударио, на кољену чиста чоха пуче; пак тргоше ноже од појаса, у каблиће бега
Виђе кнеже да је дошло робље; колико је срца милостива, трипут пада, па он обумира гледајући јада ев’ од робља, низ образе грозне сузе лије: „Нуто, браћо, јада од Србије! Неђе Турци јесу преварили, те ришћанску славу погазили“.
“ Кад то чула земља Семберија, сва Ивану по ријечи дође; кад се свијет слеж’ у Бијељину, онда Иван по народу пође, низ образе грозне сузе лије, а оваке ријечи говори: „Ко не има од срца порода, ев’ сад може срце отворити, купит сина или милу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
љутој и забезекнута од оне велике страхоте плахе мотрећи јој удиљ с очима пред собом оне недознано страховите грозљиве образе ђаволске, а у тешкојзи муки борављећи, горућем пламену катраном и сумпорноме!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено.
Леле, — трже се мала — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете—те, искам срма-белензуци... — Е, тој може — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао.