Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но само за вњешње украшеније старати се, велико нешто у тому полагати, и с округли мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или златоизвезеним хаљинама поносити се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла.
Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила. Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Крöнунгсмарсцх из Прорхет-а28 Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса који
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.
Морала је бити витка, висока, а снажна, са лепим, црним очима, а са обрвама, које нису биле танке, као пијавице, него, како је Ђурђе додавао, као гусенице, густе.
Тај млади кицош, са црним, густим, обрвама, није личио, при испраћају Исаковича, на гаврана у францеском фраку, него на неку покислу свраку.
црна, јарећа брада, коју је носио испод доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а највише, квргава бора, међу обрвама, на челу, која је била дубока, зла. Божич је рекао да Лађевич има главу као Аполон.
Као да је било и мање, него пре, младо. Њене очи нису биле више онако радосне, него су, под густим обрвама, као црним гусеницама, које су биле срасле, црниле се, дивље, крупне, тамне. Усне су јој биле црвене и мирне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Увек опкољен псима, заогрнут, а само у кошуљи, сав зарастао брадом и обрвама, тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и увијен толиким ћебадима, да се никад није знало где му је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше!
— Бих! Хоћу... Реци ми, молим те, могу ли истога дана походити гувернатора Вукотића? Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ти, богами, у овој пустињи никога наћи — покушах да га одвратим наоко немарно, али старац поучно диже прст и узви обрвама. — А шта је Колумбо радио, мој друже: пред њим све вода, море, нигдје сламке, а он тражи ништа мање него Америку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сирота стрина! Онако висока, црномањаста, сува; с црним крупним очима, дугачким, танким обрвама, малим и упијеним устима — беше и раденица кô кртица. Од ране зоре до мркла мрака она је била увек у послу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Првих дана неки су стављали мараму на уста, да би се заштитили од прашине што се таложила по лицу, обрвама, трепавицама, па и на тој марамици кроз коју се дисало.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
116. Ој Девојко, селен велен — Не узвијај обрвама, Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.
Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла. Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла. Кола би силазила наниже.
поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући... XВИ У полумрак вратиле се из амама.
Софка натеже тестиче. Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по
женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима. А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Најприје гледаше радознало, са избуљенијем очима, па што даље гледаше чело јој се поче мрштити, и, најзад са набраним обрвама сави слику и обави је траком, па је задједе за пас. „Шта је то, Стаке?“ запита је мати, улазећи из авлије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два-три пута пови обрвама. — Знаш шта, синко? — рече поп, уставивши коња као да се сјети нечега. — Послушај ти мене све што ти вељу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и косимице, одоздо, загледао се у шарене очи, снег је промицао, а он је видео сваку жућкасту искрицу под натуштеним обрвама. Одувек су те шарене очи изазивале нелагодност у њему. Сад се постидео и зато што га гледа одоздо.
Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и црних очију, тај осмех је исти и кад је сама у пословима и кад њиме срета Ђорђа и Аћима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
као извајани мајсторском руком, очи црне, бадемастог облика, уоквирене дугим трепавицама, а натсвођене танким црним обрвама.
На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин. Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама, меснатом носу и упалим очима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пред само подне, у дворишту велике зграде, десетак озеблих војника, у двоврсном строју, са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и узнемирени, нестрпљиво су очекивали команданта, који је у топлој турској соби потписивао пошту.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и сасвим непознате.
и сарадници из опћине, људи лијепо оцртана профила, с његованим, достојанственичким брадама и с крупно набраним обрвама.
(На жалост, оног истог са сраслим обрвама међу очима што је набијао обруче бачвама мјесних крчмара.) Како су се припреме примицале крају, моје је узбуђење
На њој ће дјед, с важним набраним обрвама и с одебљалим орловским носом под ободом тропског шешира, прећи преко бријега.
(Чини ми се да сам примијетио, само се никад не усуђујем да отворено кажем, да то мрдање обрвама, та натуштена чела, то одсуство осмијеха, то набирање чеоних кврга и чворуга, стоје на кудикамо већој цијени код
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И још данас ми је пред очима слика његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз иглице старог бора.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен настави бележење. По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу. —Напијмо се, — вели Раде, — па да напојим кобилу.
Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сока је била упадљиво лепо дете. Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио. Понесем ујутру књиге и ручак у торбици као да ћу у школу, па кад наиђем поред Гаја...
— повика први вођа дружине Јованче и његово лијепо црнпурасто лице радосно заблиста. Играо је извијеним састављеним обрвама и у осмијеху показивао сјајне бијеле зубе. — Е баш нек сте дошли и ти и Жуја. — Ја и Жуја ловићемо зечеве!
— Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо.