Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам остала у соби и облачила сам моју малу лутку у разне шарене крпице; после сам јој мазала обрве, правила јој нос и уста. Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава...
Живко целим путем до куће није проговорио ни речи. Био је забринут, густе обрве су се натклопиле на очи. Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ,Који је то г. Мијушко?’ — Ја кажем да је он прешао и подигао нас у име царево, и да је сада и он овде. Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Осамдесет, господине! — Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве. — Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи. Мислим, није скупо? — Каких осамдесет?
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!
— Па јуче, колико си пазарио? — Ништа! — одговори Среја кратко. — Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. — Ништа; то велим! — одговори Среја срдито — Ама, одиста, богати? — Одиста. — Не може бити. — Не може ја!
Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен навише и
— Коју тицу? — упита учитељ и набра обрве. — Па ону што си је њему ујдурисао. — Коју то? — Па оног букавца. Учитељ ускипе, па рече: — Не дам!
— Видела је! — рече Вујо чисто весело. — У тим ритама? — Јест, богами! — Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Море, па оно је неки добар човек, бога ми!... Нисам знао, али баш добар човек! — Е? — рече поп и покупи обрве. — Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин. Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови...
— Пустош! — рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија. Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. — Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? — Видео сам.
— викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?... Та он нам је био харамбаша... А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло
Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама. — Видите ли моју руку?
Пуначки, малени, с обе стране пострижени бркови, мален али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти, масно-жути, али не мршави образи, мала уста с поверљивим контурама, велике руке,
Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, укопати! Метни ми доста босиока.
Чудан мало на поглед. На глави му широк сламни шешир с црвеном траком. Испод шешира смеђа коса пада на чело. Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била,
»нек причува ону њену Генофефу«, каже, »док је нису спевали паори у шору!« — Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!
! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та... не знам, знате — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о и ’оће л’ вредити што вама говорити?
Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши зодовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену. — Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.
Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на задовољство и дивљење домаћина, који га од времена на време ободраваше реч’ма;
— Нећу — смеје се Рада, који се, сем оџачара, никог на свету није бојао. — Шта кажеш? — вели Јула, а дигла обрве и направила се озбиљна и строга. — Нé—ћу! — Но, леп си ми и ти Бечлија!... Ти си салашар!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
На то дође и фрајла Савка. Фина девојка. Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа. — Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте?
Ако ко похвали Алку, Мица каже: „Штета што Алка има мало чело и невидиме обрве”. Каткад Мица хвали ружнију од Алке, Алка опет ружнију од Мице.
Африка
То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић. Он има велика танка уста, врло плаве очи, а обрве танке И скоро састављене.
Њине су обрве високе, а усне напућене, Оне улазе сваки час; а када оне уђу у игру, тада се сви остали наги склањају. Девојке трче
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве. Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито.
У то доба, обрве су се, код жена, нарочито, цениле. А путовало се у хаљини, као што су жене носиле, за јахање. Расечене уз леву бутину,
уста нису била онако мека, као кад је на њиховом путу брбљала, детињасто, него, су била румена, тврда, боје пупољака. Обрве, црне, постале су јој биле непомичне. А тамна јој је коса падала низ врат, као реп у веселог ждребета.
Њена огромна црна коса била јој се разлила низ врат, као неки реп у кобила. А густе, нагарављене, оштре, обрве појачавале су утисак, да је то жена, за ноћ.
Смејући се, госпожа Монтенуово скретала је пажњу својих познаница и на обрве, које та Славонка има, а каквих у Бечу нема. Оне дају њеним укоченим, мрачним, очима, неку страшну моћ погледа.
По носу судећи, то је био сеља. По очима, зеленим и благим, судећи, неки књаз. Над очима је имао страшно густе обрве – једино медвеђе на њему. Оно што се памтило, из његовог лепог лица, била је кожа лица.
па почели да га коре, и наговарају, да се остави детета, Петар би набусито дигао своје танке, извијене, лепе, обрве и почео да чкиљи и зева. Нико, каже, не треба да га теши, ни заговара. Нема за њега среће, зна.
основу тог брбљања, Текла, као неко витко, ванредно, младо створење, које има лице лепо, а косу тамну, као црну гриву. Обрве јој се беху укосиле, тако да су јој очи, у беоњачи, биле тамне, а округле, као што их младе срне имају.
Ћерка Петра Великог била је стасита, врло лепих груди, а имала је, у свом лепом, округлом, лицу, крупне очи. Обрве су јој биле – ако је веровати савременицима – нарочито велике. Носила је брилијанте у коси.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти дан и ноћ у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кожа њеног лица била је налик на прве брескве, а очи су јој због препланулости изгледале још светлије. Трепавице, обрве и коса били су јој готово бели. На неки начин личила је на негатив саме себе. — Шта мислиш, Рашида? — Ништа.
Говори! - стегао ми је надлактицу још јаче а обрве су му се подигле. Онај ко је познавао Радета Галца знао је шта то може да значи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина
Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно. Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.
Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.
Створа је био повисоког. Прав као трска. Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.
Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве. Над челом и носем она је имала неки сјај, од трептања светлости, што му се каткад чинио као бела, свилена, млетачка
Нос јој је био састављен од три округла комада, врха и одебљалих ноздрва, а обрве од две црте криве и опаке, офарбане.
Висио му је и подвољак, висили су му и очни капци и обрве и уши. Коса му је падала на дебео, пљоснат нос, и такав, без високог клобука, гологлав, не само да више није изгледао
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако трудници ноге отичу и обрве и трепавице опадају, онда ће родити женско.²⁵ За предвиђање пола детета веома је важно и то када, како и где дете
То су: изразита косматост по телу, састављене обрве и, нарочито, бркови. (У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и која има реп.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Послије су ме излијечили и осудили на робију у војсци. Сви се убезекнуше. Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац? Ускок сјетно потврди главом, уздахну и стаде им причати свој живот.
Милићевић, Вук - Беспуће
Давно су потонули ти дани. И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве. — Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо? — Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено. — Није тачно, вук није зелен.
— А гдје вам је оно момче које је Дрмогаћу водало по селу? Кад ме изведоше пред наредника, он зачуђено подиже обрве, очекивао је, ваљда, много старијег дјечака, а онда се намршти и строго упита: — Име и презиме? — Бранко Ћопић.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ваистину се роди! ... — И као да би пре она моју руку пољубила, тако ми тешко пружа своју и целива ме у чело, очи, обрве и образе... Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Душа ваља, белила је доста потрошено, а тако и руменила и боје за косу. Једна је тако навукла обрве, да ми се учинило, да је на театру. МАКСИМ: А која није накићена као у комендији?
СВЕТОЗАР: Четврто: ни она није добра жена, која непрестано гледа да се кити, да се бели, да обрве навлачи, косу врани и облачи по дванаест сукања, само да лепша изгледа.
ИСАЈЛО: Ви рекосте да роди у берберници са смоквиним дрветом и да то бербери највише једу. ДОКТОР (подигне обрве): Пикљеницо људска, ја сам само казао да се дател као производ у Берберској земљи рађа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Очи већ стакласто сјајне, али још влажне, зуриле су непомично негде изнад наших глава. А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви. Скидосмо шајкаче. — Друже...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано ; брчићи танки, жућкасти, скоро бели ; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Носимо оклопе и круне од картона, браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над мртвим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш како је сваки набрао обрве, сева очима и гази љутито, а по набреклим му жилама на руци видиш како је стегао пушку.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци. Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама. Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и
уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера.
« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не само да је пушила, већ и оружјем руковала. А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена. Али зато није ни умрла као остале женске.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Невјеста једна, те згодна, одигла десно стегно и на њ наслонила торбицу, набрала обрве, па премеће нешто по торбици; јадница, кусур чини колико је потрошила, јали да није што заборавила, јер ће одговарати,
Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.
ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући одигао своје обручасте обрве. Смијешан је тај придјев и по себи кад се примијени на Цуце и Бјелице који су сами — гребен.
“ Господару се показа на лицу нека сјета кад поче читати писмо; могло се примјетити да му се и обрве мало набраше. То нешто немило, што њега тишташе, приону у божији часак и осталима. Сва се лица помрачише.
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му чело. „Тата, тата!“ „А, урте соколови!
Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве. „Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!“ „А од кога је, ха!
Ђакон иза Владике стојећи, одизаше обрве, напрћи усне два-три пута и облизну се. Тијем „многоизраживим“ покретима одавао је свој „деспек“.
Баш с једним те добрим Његушем бијаше велики пријатељ.“ „А с којим, то?“ „Са сердаром Пејом!“ Ђакон добро одиже обрве, а намигну деснијем оком — као да схваћа на што онај гађа.
“ Отац и мајка погледнуше се. Милица зину, па је гледаше у чуду. Сердар стиште очи, па се прочеша чибуком међу обрве. Протрља, протрља, док му се кожа не зацрвење, као тражећи да му боље тукне међу очима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Шунда. — Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.
А нема и’ млого... — Добро, де да чујем — прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста. Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.
Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња. Небо је било ведро без мјесеца.
— Дајем ти рич да нећу више прико воде! — Е? — учини Бујас и диже високо обрве. Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас виде да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасних
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Је ли ти то доста? — Боље ће бити и за њега и за тебе да не стигнеш по мраку — бичем чеше обрве. — Рекао сам ти све и ћути! — Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши. Наши путници воле да причају.
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа.
— Зашто си га убио? — жућкасте и густе обрве претворише очи у две светлуцаве линије. Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи.
Ослањајући се о колена, Никола се полако подиже и, погурених леђа, изиђе напоље. Он зна, помисли Симка, обрве јој се још више искосише на високом челу, опет се насмеја, али краће но први пут, мање радосно, а можда из ината или
“ То је одавно било, али сам те баш то питао. Сигурно знам. Лицем јој пређе нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута, надошла бедра, размаче боса стопала.
Нешто нам однесу болештине, па нама или остане један или нам крв угињава“, рекла је она. Отац Лука, перчин и обрве увек му беху бељи од паспаља, тога јутра донесе пуну торбу рибе. „Срећно ти мушко, Аћиме!
Откако је синоћ истерао Раку апсанџију и сео, није се више помакао. Андри се одједном натуштише обрве: не може да учини што је намислио. Од Аћима не сме. Устаде и заклони му светлост.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво! На царској одећи лик некакве бедне везиље! — Царица затопта ногом,
Мајка, чудећи се, подиже обрве: — Откуда овај цвет овде? — узвикну запрепашћено, али девојчица не изговори ни речи. Чудесно миришући, сав
Погледај ону малу крај пећи! На кога личи? Девојчица се пажљиво загледа, набра обрве, али није могла да погоди ко би то могао бити. — Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају.
Усправна, бела, глатка, она само презриво подиже обрве и загледа се у даљину. »Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави.
Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки. Тек Источни ветар замишљено набра обрве: — Нестао, кажеш? Како би неко тек тако могао нестати без трага?
— Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац. — Послао сам унука да провери!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристархос показа прстом на другу слику на табли. Принцеза погледа пажљиво онамо и стегну своје лепе обрве да би боље разумела оно што следује.
Он је потпуно оседео, али су му обрве црне као угаљ, а исто тако и његове очи; има кукаст нос, лепо образоване усне и беле, белцате зубе.
Бело напудерисана перика, моје још увек црне обрве, моје пуно обријано лице чине ме млађим но што сам: нико не може да примети да сам одавна оседео.
стаса, ни стар, ни млад, има необично широко лице, широко спљоштен нос, дебеле усне, дубоко усађене очи и чупаве обрве. Тек када га пажљивије посматрам, проналазим у његовом погледу јасне знакове изванредне интелигенције.
Бујна црвенкаста, но већ проседа коса, лепо засвођене обрве, а испод њих плаво-зеленкасте очи, леденог погледа, снажан кукаст нос птице грабљивице, танке усне, јак подваљак,
Брада му се спушта само до половине образа, његове чупаве обрве још су црне. Испод тих обрва светлуцају се црне очи, дубоко усађене.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се укрштавале густе црне обрве. У послу је повезивао главу црвеном марамом и кадикад би запјевао.
Интензивнији напор тог центра подстиче рад мишића који покрећу обрве. Гледамо иза дебелог каванског стакла човјека који нешто објашњава сабјеседнику живо га капацитирајући, или слушамо
Па и њихове умјетничке творевине имају натуштене обрве и неки непробављив тон важности. За њих су осмијех и ведар поглед знак инфантилне психе, неозбиљности, недораслости за
Низао ми је моменте на којима намјерава засновати своју „ништовну жаобу”. — Пратите ме пажљиво! — и набрао је обрве над носом (концентрација десног и лијевог крила да појачају центар)...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо — Излази! »Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Други рече: — А ја ђевојачке три црне стави: очи, солуфе и обрве. Трећи: — А ја најволиј њезине црљене ствари: усница, јагодице и језик.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мене су привлачиле његове скоро беле трепавице и обрве, враголасте зелене очи и жуте пеге по лицу. Родио се у Хобокену и разумевао је доњонемачки дијалект свога оца, али је
Ћипико, Иво - Приповетке
Између двије свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су затворене боје, али црне обрве и трепавице дају им тамни и умирени израз.
— То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље. У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице погледах на шкрапе што
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру). ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
373 Или с лица: „ Нос јој је био састављен од три округла комада, врха и одебљалих ноздрва, а обрве од две црте криве и опаке, офарбане”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче! — Јеси ли Србин, питам,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење. Имао сам у животу Јадâ, незгода, Ал’ ми нико није рекô Да сам мргода; Па кад знадох
Петровић, Растко - АФРИКА
То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић. Он има велика танка уста, врло плаве очи, а обрве танке И скоро састављене.
Њине су обрве високе, а усне напућене, Оне улазе сваки час; а када оне уђу у игру, тада се сви остали наги склањају. Девојке трче
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и ободе коња, а војник погледа за нама питајућим погледом, слеже раменима, искриви главу на једну страну, подиже обрве и рече: да бог да се у здрављу вратили. Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Јесам. А што је теби за тим? Што сам препатио, не казујем свијету! — издера се осорно, одбочи на лактове, спусти обрве, па се удуби свом снагом у некакве црне мисли и укочено се загледа у западно небо. Вече се примиче.
Ћипико, Иво - Пауци
А и Цирило наљезе и застаде код њих. Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. — Јесте ли чули, а? Сада ћемо јемат' орган... Ала ће нам свирит'!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да гинемо, то нам је дужност, да патимо од задобијених рана, и то нам је дужност. Да служимо.“ Диже обрве, протрља дланом наборано чело.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер кмет се помаче само, па диже обрве своје: „Ту ли су, писаре, вели, протокул и књиге твоје?“ И поче да страшно псује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Храм се издизао, ту преда мном, монументалан, савршен у свима својим деловима. Ја сам, скупљајући своје обрве, а светлуцајући очима, гладно гутао и хранио се његовим речима, а он ме је, међу својих три стотине слушалаца, запазио
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте. Ништа јој није давало лицу карактеристику, ни очи, ни обрве, ни образи. Све уједначено, смазано, пепељаво. Очи, безмало беле.
Од оца је Павле имао лепе очи, обрве и трепавице. Али је из тих очију провиривао не Јовин простодушни поглед, него богзна чији поглед, некако жалан поглед.
Кожа на лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној црвенкастој кожи изгледају неприродне, као извучене.
Свршен или несвршен учитељев говор, три свештеника, сви заједно, брзо сручише гомиле текстова. Неки људи набраше обрве, да ли због учитељевих речи, или због поповске офанзиве. Жене су плакале.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Друга дама, која је седела до ње, имала је тршаву плаву косу, са црвеном машном у фризури, и врло јако навучене обрве.
— Ја бих радије какву слободну професију. — Коју? — Адвокат, на пример. — Адвокат? — учини искуство и узнесе обрве на чело. — Ако се држиш закона, остаћеш гладан целога живота, а ако ћеш мимо закона, онда не мораш, брате, у адвокате.
— А новинар? — Новинар? — учини искуство и поново му се узнеше обрве на чело. — Одиста, водити јавну реч врло је мужаствен позив, па ипак тај тако мужаствен позив састоји се из женских
— А глумац? — Зар глумац? — Да! — Одиста, — учини искуство и узнеше му се опет обрве на чело. — Одиста, много истине у лажљивости тога позива и много лажи у истини тога позива. — А слава? — И заборав!
Војислав спусти обрве, стрпа руку у џеп и увређено седе и, мада су га сви молили да настави, он не хте више ни реч да рекне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онај један слушао је моја излагања, правећи се важан. Тек издужи лице, напући усне и издигне обрве. Мучио се да изгледа достојанствен, и, да би и вероватно доказао господство своје, викну: — Ђуро!
Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно. Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас.
Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта сам вам рекао? — подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак
— Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача. — Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а
— Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија. — Мислиш на ону којој у грудима нешто куца?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у невољи нађе, да му други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а потеже сабљу оковану, на Богдана погледа попреко.
образу б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа
рукопису каже се за Акира кад је изишао пред цара: „обрве му бјеху обрасле како у дивјаку, а нокти бјеху како у дивјака орла, тијело му се бијеше с прстију (тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци!
Не разумијем те! — повика Стриц. Опет весело кевтање као да се куја налази у потјери за зецом. Стриц надиже обрве. — Та шта кажеш?! Није могуће да је зец. Продор је толики као да је доље упала у најмању руку овца или дивља свиња.
— накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве. — Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице!
Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш? Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоште сврх тога руменилом, белилом и с миризмом мажући се и своје обрве црнилом навлачећи, смећући са себе божије, са заборавком свога од Бога створења, наличје, на преласкивање вртоглавим
Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голêм капетал!
— Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. — Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...
— Вртиваган... Та саг: „Ми смо чорбаџијски“!... — Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве. — А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно.
у наш варош нем’ га, ете, јоште један потакав!... Пратија сам човека да га нитује... Зона издиже обрве и слегну раменима као да хоће да каже да се не може сетити. — Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок...