Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ваља задојити дете, указује на то да постоји веровање у неку врсту магијског утискивања пожељних особина у дете путем обредног дојења које се обавља на посебан начин.
²³ Овде се поставља питање: који је мотив настанка овог обичаја, тј. који је смисао обредног задајања детета? Негде се наводи као разлог веровања да ће дете које први пут задоји његова мајка бити „галено“
у овим обичајима обредног повијања срећемо већ познате заштитне елементе (средства и поступке), а то су без новца набављен материјал (украден
⁶⁴ Само прво шишање је строго обредног карактера, односно тачно се зна ко га изводи, где, на који начин, уз које специфичне поступке, шта се при том дарује
Сврха овог обредног шамара јесте да дете заплаче. Када дете заплаче, мајка и сви присутни се обрадују, а мајка, тешећи га, каже му: „Ако,
Мајка, пак, куму поклања кошуљу, а отац неко оружје (сабљу, пушку или велики нож) или лепу доламу. На крају обредног шишања, коса се пажљиво прикупи и оставља на нарочито место.
, исто, с. 211. ¹⁰⁹ Раденковић, Љ., исто, с. 211. ¹¹⁰ Вукановић, Т., Срби на Косову, ИИ, с. 211; варијанту овог обредног ткања вунених пелена забележио је и Б. Нушић, Косово, исто, с. 125. ¹¹¹ Петровић, П. Ж., исто, с. 323.
) И. С. Кон, Москва 1983, с. 58. ⁶⁴ Вукановић, Т., исто, с. 236. ⁶⁵ Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, Етнолошке свеске, 1, Београд 1978, с. 133. ⁶⁶ Чајкановић, В., Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с.
Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962. Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, ЕС, 1, Београд 1978. Гајић, М. Ј., С Лепенице на Радику, ГНЧ, 21, Београд 1901. Геземан, Г.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— као што су о обредним пецивима у Војводини (ГЕИ, 16—18, 1967—1969, 125—155) или о пореклу и значењу божићног обредног хлеба у Јужних Словена (ГЗМ, н. с., 8, 1953, 7—47; упор. и Срп. мит. речн., чл. Божићни хлебови — од истог писца, Ш.