Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Да правимо џумбус!” вели Заврзан... А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се.
Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. Станко се препе на бедем и погледа. Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше. Очима закрвавио, па упрштио у шанац.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох јој да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на слици сијала као пун месец.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића. Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.
Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.
средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен И мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Задрхта му пуначка, глатко обријана брада, усне му постадоше црно-зелене, руке му се затресоше, новине му испадоше из руку. — Шта је ово!?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла. Захуктан, није могао да се смири.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад Петроније Свилар оста непомичан и нем и после свих наговарања, она обријана, дебела и главата људина побесни. — А, нећеш, дакле да нам признаш ти, јогуницо?! Е, онда добро!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми их јасно видесмо. Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За сада, „свет” је видео и гледао, углавном, само Миша Богдановић. Чисто обријана лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен, додуше и лепа фигура мушкарца; увек пун новаца и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прилазе војницима и нуде дуваном, загледају их са свих страна, као да не верују очима својим. А ми, гледајући она обријана лица маринаца и њихова чиста одела, увиђамо још и више колико смо јадни и жалосни.
И после толико времена, паде команда: „У фронт!“ Сваки пронађе своје место... Лица су обријана и светла, као да су преображена, командири их наново прегруписавају, јер постоје шупљине, пошто су многи изгинули и