Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се
киша и поплава, нарочито је пропатио те јесени онај крај где је још отац Вука Исаковича био населио неколико кућа, на обронку брега, и откуда је Вук Исакович био кренуо са шајкама.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из страшних снова
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Овде брзо пада ноћ. Тад, изненада: месец. Црвен, и огроман, као велики балон, надуван, котрља се по обронку брда. Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Кад се измени дрвеће”, вели нам аутор, „прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се
Тако, рецимо, готово ништа што Вук Исакович види на путу, возећи се колима или лежећи на обронку, није без трунке привида; нити привид постоји без онога што збиља око види.
338 Овде се Вук Исакович не креће, него - дубоко утонуо у премишљање - лежи на обронку испод јеле, али је динамика опажања постигнута тако што му Црњански поглед усредсређује прво на каменице што се
То се и десило у једној истоврсној сцени, кад је Вук, са болесним стомаком такође и такође лежећи на обронку испод јела, себе сама видео потпуно удвојеног: „Чињаше му се да седи сам себи до ногу, под високим јелама, и види
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сахранисмо ј’, — а гробље је Тад на брегу било, Било брегу на обронку, Пак се одронило. Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
' 'Име, ми је легија' — одговори му — јер нас је много. И мољакао га је да их не потера из онога краја. Ту, на обронку брда, пасло је велико стадо свиња. И нечисти духови замолише Исуса: 'Пошаљи нас к свињама, да уђемо у њих.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла. Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених