Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет. Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.
Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе. Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тај ти је доктор за сваку пјесму. — Дај га, кад већ не иде друкчије — предаје се командир одмахујући објема рукама. Ђуро Пајић, сеоско наклапало из Хашана, већ трећи дан лежи у подруму станице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Стиште објема рукама од муке главу, а стисне очи и зубе, па погледа на они камен срдито говорећи му: — Бре, крвниче! А ту си, је ли?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно. Јока се објема рукама ухвати за косе, а сузе јој бризнуше потоком. Њему се ражали. „Ама жено, богом те кумим, што ти је ноћас?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекирицу из кладе, али ни један је не може ки помаћи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјео бих на клупицу држећи је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно
Можда ме сад, из ове временске удаљености, сјећање вара, али ми се чини да читавог вијека нисам с њима, објема заједно, измијенио у све тридесет ријечи.
— Али, извините, нисмо ли с тим „бесконачним”, „вјечитим”, „бескрајним” и опет објема ногама упали у метафизику? — Нипошто!
„Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му. Дошло ми је да га објема рукама ухватим за главу и пољубим у онај ожиљак над челом. Али сам се суспрегнуо. Људима као што је он то не пристаје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
више зиме послије Благовијести, па ишћерала јариће у планину а оставила дома зубун, па почне пухати шјевер, а она с објема рукама почне давати роге и њаке шјеверу, говарећи: — На шјевере, а прц марчу!