Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло, да у гроб играју, — а кâ гуске све нешто ћукамо. Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе седи нем, опуштене главе, збуњен. Можда је моје? Чим он овако... — Наш кров огрануло је сунце — Аћим застаде. Морам да га спасем, морам, дрхти; прибра сву снагу и настави: — Написао сам тестамент и онога
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује.