Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
којима смо ми управљали, отечество моје напредује, и ја радосно и задовољно повраћам се у ово скровито мало селце на огњиште моји’ дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније... — Како бих ја, болан дешо, могла угасити ово огњиште, где су се ова сирочад први пут ватре огрејала?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.
Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа. Данас ко срца има мора у гору!... — А што остави огњиште? — Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...
Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци. Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... Маринко стаде трљати очи. Та, је ли могућно да га очи варају?... И опет стаде гледати.
Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. Али то му још више раздражи жеђ... Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити... Он стаде чупати косе и дерати одело на себи... Затим леже у блато и стаде се ваљати...
— Ништа, побратиме... Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!... Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште.. И ако би икад био старешина, овдје бих становао!... Све ми је оку на погледу... И... и још...
Онај каже. — Како ти је име? И то му каже. — Ради чега си оставио своје огњиште? — Од зулума. Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. — Ко ти је душман?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште. Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта
У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште. Однијесмо попа кући. Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. Још је дисао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Волков га је зачуђено посматрао. Гроф Кајзерлинг је стајао, опет, наслоњен на своје огњиште мраморно, у ком је било изукрштано неколико цепаница, припремљених за ватру.
Пред њим, на столу, на ком су била четири чибука, угледа вазу, са цвећем, какву никад није био видео, а у једном ћошку огњиште, мраморно, са ражњевима и решеткама, у сребру.
Не једна, него две – а мати су и кћи!“ Прекодан, Павле би био, међу њима, као што су и други људи, али увече, уз огњиште, имао је поглед безуман, Боже прости, као што га имају сулуди!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово културно огњиште је слично ономе које се у XИX веку јавило у северним српско-хрватским земљама. Уколико су више динарски Срби притицали
Куће су управо празне, тако је мало чега у њима. Главно су: огњиште, „стомнарник“ са „стомнама“ (судовима за воду) и „ножва“ (наћве). Људи су доста измучени од печалбе и зараде.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и да се извуче испод кожа, ознојен и го, јер го је увек спавао, она се пробуди и скоро безумна од страха напипа огњиште, духну у пепео и нађе жар. Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду.
Огромним корацима прилазили би домаћима, премрлим од страха, па их миловали, умиривали и враћали пред огњиште, из кутова, својим шакама широким, као лопатама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Радуновић, 1988, с. 85. и 425) — Што родитељи на огњиште, то дијете на буњиште. (Вук, Додатак, бр. 240) — Мичко (дете) не зна за нема! (Радуновић, М., 1988, с.
(Пуста остала!) (Вук, СНПо, бр. 2776) — Свијећа ти се угасила! (Павићевић, М. М., 1937, с. 197) — Огњиште му се угасило! (Требјешанин, Ж., 1987, с. 106) — Утро се ко шарени коњи! (Требјешанин, Ж., 1987, с.
Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп
Задругу можемо дефинисати као заједницу више породица које имају једно огњиште, једног старешину, заједничку земљу и имовину, а међусобно су повезане сродством по мушкој линији, тј.
јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је средиште куће и у најтешњој су вези са култом предака.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Земља је таква, она се гуши од барута и метана, она воли да се греје уз огњиште где пастир грањем потпирује пламен, земља друштво човека иште, земља као родна грана воли да јој човек спусти руку на
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез положи бадњак на огњиште. Кићун и Шуто унесоше двије бадњарице, називљући као и кнез, а прихваћани истим обредом.
Да посад буде наш брат! Да слави наше крсно име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага изједначи с нашом, ако је узима! Пристајете ли? — Пристајемо — гракнуше сви.
— Али ако је останем код владике? — Па што? Нећеш се, ваљда, закалуђерити? Ти можеш служити владику, а имати своје огњиште, своју стопаницу и дјечицу као и други људи. — Како би било, кнеже, да ја сад зађем да походим редом браственике.
Савова кућа бјеше повећа, отприлике колико кнежева, али је под био лијепо поплочан. На средини бјеше огњиште, око којега затекоше женске и дјецу. Десно бјеше преграђена одаја, и врата на њој бјеху отворена.
слика руских царева и војсковођа; у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше ватра. Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка.
намјера да останем у вашој земљи, а пошто ме је добри удес нанио међу добре људе који ме примише за свога, желим да ми огњиште буде међу њима. Тога ради писао сам оцу и сестри, све им искрено казао и тражио њешто новца, једном заувијек.
Да је Јанко Црногорац, који би оставио своје огњиште и браство, а прибио се на туђе, ради жене, који би се одрекао својих живијех и мртвијех и своје крсне свијеће ради
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
30. октобра 1869. свечано је отворено Народно позориште у Београду, које је постало главно огњиште српске позоришне уметности.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Борећа се за дом, за огњиште, Заш не проли крвцу на бојиште? Не би око сузама потекло, Не би грло јао мени! рекло Од големи, преголеми јада,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Душу дало за мене! Просинула под казаном ватра, стриц Ниџо зарана се напио и заспао, а уз огњиште, под колницом, остали само дјед и Петрак.
— Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер:
кућу, опет, долутао би однекуд из свијета, обично из Лике, какав далеки рођак, самац, без фамилије, па би се прибио уз огњиште, ријешен да ту проборави до суђена часа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, повелико и од тебе и од мене. Огњиште се наше не угаси, већ
Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, повелико и од тебе и од мене. Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Смјестише се четир брата: Жућа леже иза врата, мачак чучну уз огњиште, Сивко пред праг, на ђубриште, а Мамузар, као очи, на високу греду скочи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки већ мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла и хоће у небо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зашто ти несрећници оставише своје огњиште, да би им се кости развлачиле по туђим пољима? Да ли су они својевољно пристали да крену на Голготу, и да погубе своје
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене! ожеже га; Ја га метнух под полицу, Дође кока, укљуну га, Јао мене!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Два прстена од гвожђа; у њима смрдљиве лампе на петролеј, то је домаће огњиште. Неколико парадајза и кромпира и флаше, које се нарочито штеде. Један тигањ и чанак, опет на једним одрпаним чакширама.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Више од две стотине породица дође на уречено место, а мало их је још и остало да чувају старо огњиште. Тужно је погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.
Дај, дијете, високу столицу и јастук. — Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. — Е добро, добро, али без јастука не дам. — Тако ви је то код нас адет.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде! И сад тако, ето! Ја, тако! На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
нема јој другога имена. Све што подносите и трпите, накнађује вам се поносом што вам кроз очи сијева. Браните своје огњиште; светите и мртве и живе што их је варварство угњечило.
Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи. Стана баци луч на огњиште и сједе према оцу. „Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху.
Да је Црногорац, коме је гроб овђе закопан од Косова, који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука довијека, а и нама уза
који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука довијека, а и нама уза њ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у башти и дух у костима! Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило! Тако ми се племе не затрло! Тако ми се пси меса не најели, а ја пасјега!
— Ја сам мали зец, Ти си мала препелица — Еци, пеци, пец! 6 Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!“ Други: „Да жмуриш!“ 5.
(Ексер на обући) 354 — Шта треба једној доброј чизми? (Друга чизма) 355 — Што ваздан гори, а никад не изгори? (Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори? (Гусле) 357 — Што увек иде, а с места се не миче?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.) ИВ Јовчина чардаклија на чивлуку. На среди огњиште а горе баџа с ватром која и осветљује; са стране долапи; прострта асура; кроз прозоре у дну се види мркла ноћ.
(Силази лево.) Пауза. ТОМА и АРСА (с подигнутим оковратницама, трљајући руке седају уз огњиште да се греју.) СТОЈНА (улази за њима, преплашено одговарајући им на питања): А, неће он још да се врати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли.
Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће...
Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште. Иза њега, у сенци, наслоњена на наћве, нечујно сузи Симка, тако као да јој се зноје очи од ватре и шиљате шубаре.
Мало ли нас коштају твоје школе? Паде, Аћиме, твој углед у амбис. Растури ти се огњиште, разломи имање и затре лоза. Моји унуци биће Тошићеви унуци. Аћим чупа браду.
Где ће он с Ђорђем Катићем да се парничи око правде? Хлеб му треба. Већ до зоре огњиште ће му се загасити, јер је ноћ кроз оџак провукла хладан патрљак ноге и гази по ватри. — Вретено! Вепар! Изгореше!
Удави се... Опет — снег! Шта да се ради кад дрва не падају као снег? Не би се угрејала ни да ја легнем у огњиште. Идем да украдем.
Изиђе напоље, начупа коље из плота и с великим нарамком врати се љући но што је изишао, набаца дрва на огњиште, раздува га и опет повуче ракију. — Вепар гори, не дај децу, не дај левог, он је први, мој отац ће да дође, ух!
Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ пепео носи у џеповима. И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу.
“ После је све било меко и мокро. И мрак. Никад тако није било. Никола снегом напуни врела безуба уста да загаси жеђ. Огњиште у грудима. Усијани оџак душника. Ње више нема у кући да га понуди ракијом. Шта он још чека. у подруму?
Ја хоћу, ти, ти си поштена... Суђено је тако. Ви сте јаки живот да продужите, у мојој кући огњиште да се не угаси, да се не затремо...
жели и чека, могао би мање да тугује што се више не чује лавеж у Прерову и што је на Адаму остало да у његовој кући огњиште ложи и славску свећу пали.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Хипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње далеко море, Лијући на врели песак сузе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним за рад и обичан живот. Знаш ли шта кажу ови јадни људи?
А остати без отаџбине, осим тога, значило је остати без грађанских и политичких права, без свих права. Огњиште изгнанога гасило се; без отаџбине он је без моралног живота, без достојанства човека, он је изван права, он нигде не
Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај. Па је дошла философија и открила нове дужности поред оне према отаџбини, и проглас
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. — Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари.
Стигоше Ђуричиној кући. Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео. Сад му све изгледаше друкчије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом им се пред очи представи домаће огњиште с веселом ватром. Да им је да се огрију, уз огањ поседе и до њега се успруже!
Они су оставили своје огњиште у Арбанији и са старим родитељима пребјегли у Црну Гору, откуд су им се пређи иселили. Собом поведоше крупну и ситну
Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као
Тек у ноћи стиже кући. Али огњиште је хладно, од ватре нема ни белеге, и деца тужна, гладна, озебла. Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим
А стара, пошто све испи, леже. А он седи још и гледа у голо огњиште. Да је жена му код куће, онако накресан легао би уз њу, испод једне кабанице, као обично кад се из вароши враћа, и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]”. 136 На исти начин она опажа разлику између затвореног и отвореног простора. Ето стога је и може плашити велико огњиште у кухињи, са широким отвором на крову, што заправо видимо по њеној ноћној фантазмагорији: месечева светлост слива се,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
зашто их је престрављена мати онако брзо покупила, потрпала на кола, па сад бежи с њима; зашто су они оставили своје огњиште, своје баштице, где су се још јуче весело играли! О, мали сиротани моји!
Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти бориш сада: за своје огњиште и своју слободу. Он се борио јуначки.
И гину, и куће им изгореше, имања им пропадоше, и вамилије, пусто, у свет прскоше. Бар нама се још зна где нам је огњиште и знамо да оно мало сиротиње и чељади што је — на њему је. А ови јадници?.. По логору се засветлуцаше ватре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ватрени језици су сукљали, да су непријатељски ровови претворени у ужарено огњиште. Наједном тајац... Било је тачно шест часова. С напрегнутом пажњом посматрамо...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште. Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Понегде се од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387).
, у којој су забодени новци (ТРЂ, ННЖ, 3, 33 и 34). Негде опет млада, кад је уведу девери у кућу, пољуби огњиште и дарује га ј., и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28).
»јер ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 109). И ватра на којој је парена кудеља и цело огњиште на неки начин опогањени су.
пређа прана не смеју се употребљавати док се огњиште не очисти, иначе ће се добити врућица (СЕЗ, 17, 537); бакрач у коме је пређа парена, и судови у којима је доношена
Он је обавезно јело на бадњиданској вечери: кад се на огњиште наложи бадњак, стави се на њега кашика пасуља — као његова »вечера« (ГЕМ, 22—23, 1960, 151, Петрово село); пре вечере
се житом из рукавице; кад се уноси у кућу, закорачи се десном ногом и уноси се »са заљуштком« напред; кад се меће на огњиште, помери се три пута унапред и намести се тако да дебљи крај дође истоку; где је више б.
као с личношћу: у Петровом Селу, кад се б. стави на огњиште, даје му се да »вечера« (тј. стави се на њега кашика пасуља и преспе се вином) (ГЕМ, 22—23, 1960, 150 ид); у Јадру
Ћипико, Иво - Пауци
Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима.
Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора...
Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих
— и показа му трупић до себе. — Фала, нека ме на ногама! Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште. — Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.
По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште. Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Ипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње, далеко море, Лијући на врели песак сузе
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Много је то заплетено за мене, што рекосте. У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца. Ја имам сестру, а она ће, даће Бог, имати децу.
У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца. Ја имам сестру, а она ће, даће Бог, имати децу. А после тога, то је тако далеко!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А отаџбину су сада изгубили, са њом и огњиште своје. Земља се брани са кућног прага. У Другој линији потичу они од хајдучкога колена и носе дубоко зарезане у души
Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо. Командант запита на шта мисли. — За оно огњиште што сте га употребљавали! — Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант.
Тамо иза оних планина налазило се њихово огњиште. Све оне мисли, које су услед тешких и дугих напора биле замрле, васкрсавале су постепено пред овим плавим небом које
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и ужагреном увојку А ја сам сумњао већ грозно и обузимао ме бес: Одрастох иза врата, скривен, загледан у његово моћно Огњиште Све што разазнавах тада беше да сам усамљен Покаткад савладан покривах ранама својим ово поприште Но често заражен
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ко каже? — закашља се огњиште. — Мене су направили кад и кућу, он је колико јуче дошао... — Са ђубришта! — није пропустила метла да стави своју
Станковић, Борисав - КОШТАНА
од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша...
И, боље ја, него он! Више у механу — не! Вино — не! Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј!
Ја у мој дом, ти у твој! Ти плачи, и ја ћу плачем... Тебе чека колиба, черге, кучики и просење; мене — кућа, огњиште, пепел, дим, жена засукана и с’с тесто умрљана. Приближују се кола, сватови.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и моје рођено огњиште. 1908. Музи Горе нам плачу... Јауци су чести...
Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се. Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.'' ''Не могу.
Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
очин — очев оџа — в. хоџа оџак — димњак, кућа, огњиште, породица ошли — отишли Павлица — задужбина Стефана Мусића, Лазаревог сестрића, подигнута крајем XИВ века павта — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ ИX Настављало се уређивање логора. Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру.