Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи. — Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци!