Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Добро, — вели уча, — иди на место, а сутра да ми донесеш једну торбицу кромпира; богме, синко, одавна ми ништа ниси донео... — После прозове другог и трећег, и свакоме понешто наручи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Будите уверени да смо све то одавна предвидили, и точио знали шта ће и како ће с вама бити, но кад и прочи совати наши непослушани осташе, морали смо
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све беше одавна нестало међ нами, И љубав, и мржња. А наше две стране Душе осећаху, ипак, кô у тами: Кипе две-три сузе још неисплака
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. Било је већ близу подне. Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао. Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
су већ и по неколико пута прекопавани, њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и не једу. Доста је њима после само помен и молитва. И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им.
А друго одело више му нису ни доносили. Као да га се више нису бојали, јер је он одавна био престао да гунђа, прориче, злокоби... Још од онда од када почео да се дружи, меша са женама.
Африка
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управ
Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна, доби свој смисао. То је музика која нам се са ко зна колико даљине саванске приближује.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За грофа Бестушева то је била она кап жучи која прелива чашу, која се пунила одавна. Оберхофмајстер императрице Елисавете, после тога, није више имао, у Бечу, шта да тражи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
живе у песнику као вапај, и буде се снагом вапаја: Велики чобанине, сиђи с планине и врати нам одузети сан и радости одавна прежаљене и заборављене.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Да ми није било ове моје штуле, ја бих одавна већ погинуо био од Турака, као што су сила другијех мојих вршњака, а овако ме штула моја натјерала да сједим с миром и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце јарко, јаче сјати нагни, Па им лице, па им ноне смагни. Сунце јарко зашло већ одавна, Очо данак, дошла нојца тавна, Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле, Све ми мило нојца
Некада сам имô јоште једно, Зрак је његов већ одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац, то је сада све Штоно оста срцу мом од пре.
Што је чађи више је нег доста, Ако кућа и јесте нам проста. ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА 1. Одавна већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи,
На остављена већ одавна врела Једаред ја предвече узе пут; Менека тамо не знам шта је вукло, А срце моје необично ј' тукло. 37.
У дворе уђе; ал' ко је и шта је? Одавде није, дакле откуда је? Одавна слуга ту се његов бави, Ал' ото време где он проборави?
нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде трепти звезда, Веће дође нојца тавна — Њена дошла већ одавна. XВИИИ Веће дође време спати; Да с' опрости, кô свакада, Ћи се мајци својој сврати, Пре за мало, за век сада.
Ето, ето злато моје, Како гледа, како с' смеје! Ох, пустите, пустите је! Оди к мени... Већ одавна... Ма што си ми тако тавна?“ За руку је плахо узе, Погледа је: „Окле сузе? Та ти плачеш, што је тебе?
Послала ме...“ — „Кô?“ — „Де с' сети, Де протреси мозак клети, Ма ти с' глава заборавна, А било је већ одавна, Ма гроб и тог што ту легâ, Заборави л' већ и њега?“ За срце га реч привати: „Па ти, мати, па ти, мати!
Ите Срби, јечи гора тавна, Ал' су други прошли туд одавна, Ст(р)анпутицом крај града удрили, Украј воде путе доватили, Ту запали дивно у потају, Ако б' Турци тели завичају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Туга да те ухвати. Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез.
— ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо у сјај и тишину бабљег љета, ја се изненада нечег присјетих и бубнух пред својим дједом: — Ђеде, јесам ли
Поштетљиве мушкарце у нашем крају још одавна су уобичајили називати „млинарима“. Почело се то множити послије првог свјетског рата.
Посао који треба обавити није ни лак ни обичан: ваља им спјевати пјесму. Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске границе да сваког лопова пазарним даном јавно протјерају кроз варош.
Ма показаћу ја вама ко је „Цар Душан“. Забушанти и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да
Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије. Каже, поручник је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Себе је одавна прежалила, већ кад га види таквога, дође јој да њега жали, оплакује. Али мора да се уздржава, чини се силом строга и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема! ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Поп познајући свој народ, одмах се и мудро дошјети па им рече: — Добро, моји људи! То би право било да смо одавна учинили; али ја то нијесам смио ни могао без вас учинити, јер не знам у који ћете дан, него кад сте сви овђе, дај да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није. Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са
Ти можда не знаш, бакин анђеле леп, дедица Јован — већ је одавна слеп. МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Иначе све је тако добро у овој хаза де хуеспедес. — Држите је одавна? — Она је мога рођака. Има је већ осам година. Откако се оженио из Сарагосе; његова жена је желела непрестано да дође
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку
Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео. Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне. А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!
— рече трећи. — ’Ајд’мо! Ниједан не пристаде. — А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати,
Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.
Међутим све то није требало. Одавна је Софка за све то знала: а зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да
Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста
Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди. Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко.
Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди. Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко.
Софка са својим собама горе била је одавна готова. Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме. Кратак, доста отворен јелек са жутим
Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и
А све је то била Магда спремила. Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. | Кућа засија.
Али некако споро. Она је одавна за све ово знала. И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и
А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње. Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама
Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе. Софка, иако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или у свет да иде или у бунар да се дави! МИТА Неће, неће да се дави. И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе. Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао...
Него, ја, јутрос, у цркви, за време службе, чух, па ево. (Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини.
Мора да је страшно лепа, страшно бела, а већ велика је, одавно већ девојка, одавна развијена. МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину. Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“.
Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија. Истина, да је сâм, вечером у камари, пија мало више, али јопет умра је наређен, колико толико.
Ја сам одавна слушâ за њ и да је вишт ликар и да је велики домишљан. Ја сам поручија по њега и све му исприповидâ шта је с тобом.
И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сунце јарко зашло већ одавна; От'ш'о данак, дошла нојца тавна. Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле.
В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе! Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре.
То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
На празник светлога Маја похитај, љубазни друже, У овај мирни дом. Дарови божице штедре на столу одавна стоје; И поморанџа слатка, и сочни оливе плод; Мирисом нарда и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки под.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
па се затим дочепаше списа старих грчких филозофа, које пронађоше у својој новој постојбини, запрашене, заборављене и одавна недирнуте“. „Па зар нису Арапи бацили у ватру те списе?“ „Не. То је злобна измишљотина.
Сада, после толиких мука и одрицања, куцнуо је тај одавна ишчекивани час. И они се, необуздавани ни најмање од свог команданта, користише својим освештаним правом: убијаху,
перика, моје још увек црне обрве, моје пуно обријано лице чине ме млађим но што сам: нико не може да примети да сам одавна оседео. Но тај дан мога доласка има једну незгоду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И при том потајном прекору, намигну он левим оком на жену, и то тако некако интимно и благонаклоно, да она одавна није запамтила толику његову благонаклоност, од које се просто донекле и застидела и сам поглед ка земљи стидљиво
“ Не говори сведок истину, није он инвалид, пао је одавна са куће, те су му одсекли леву ногу. Сео је Ђорђе на столицу, по дозволи председниковој, и дуго се на њој намештао,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А у таква недјељна поподнева сунчана тишина зна постати неподносива. Одавна је знам! Све око нас, заковано, брекће, све жуди, вапије за једним покретом, за једним звуком, покличем, треском, па
А није ни нарочито лојално!... — Ха-ха-ха! Лојално! Одавна нисам чуо ту ријеч! Ти си још увијек остао при оној старој витешкој терминологији.
Што да сад почнемо? Гдје да се склонимо? Сјетим се Петра Главоње, који нас већ одавна позива у госте. У Зеленик! За први мах, то ће бити најбоље.
— Е, Иване, баш си ме обрадовао! Не можеш замислити колико ми је драг овај сусрет!... — И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери! Била је зора кад смо устали од стола.
Мила болест, племенита болест. Савезничка болест. Али онда, послије много година, кад смо се и сами свему томе већ одавна насмијали, и кад је, зато, било сасвим излишно, па чак и нимало фаир да се сама свети, она нас одједном лупи по глави.
Опточен чивитним појасом мора и без починка опкољаван кружењем времена које учарано око њега струји, он већ одавна фатаморгански лебди над маглицама мојих снова.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нестаће мене убрзо и лако; Рођен без крила — немам где се скрити; Одавна сазнах да ће бити тако — И јоште нешто, тако мора бити.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Па се постави пред њу, погледа је љубопитно у лице, као да је одавна није видио, и отрча преко дворишта. Дјевојка доврши посао и пође у кућу.
Лазо никако да схвати што им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје, а у душу се усељује лака сјета.
Из разговора дознаде да се оженио и да ће осле рјеђе на море ићи. Осјети пред њим насами сву одавна потајену женску вољу: ко зна хоће ли га већ икада видети? Та је држи приковану на мјесту, и никако да јој се отме.....
— и пође прама зипци. —Ти хоћеш насилу да те тучем? — понови он љутито и залети се на њу. — Удри, ниси одавна! — пркошљиво, стријељајући га очима, окрете се она прама њему.
На највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије гране, свинуте од удара вјетра, окупљају се од стране затишја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Одавна сам”, вели он, „схватио шта је моја тема; та тема је муцавост, коју ја непрестано савлађујем уз помоћ једног вештачки с
84 У лингвистици се одавна зна не само да понашање прозодије зависи од количине и врсте обавештења која синтаксички низ носи; нити само да је то
Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.
Петровић, Растко - АФРИКА
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управ
Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна, доби свој смисао. То је музика која нам се са ко зна колико даљине саванске приближује.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву. И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега?
Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. — Па тако, лудо! И оде.
Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они,
— вели јој и љубе се. Мајка не може [да се уздржи]. Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.
А тада је била баш и јесен. Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда,
Ћипико, Иво - Пауци
Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му: —Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти, познајемо се одавна... а погоди—де, рече зашто сам у кућу ушла? —Ушла онако ... —Погоди! —Што знам ја зе женске послове...
— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста. Илија одавна премишља да вјенча Раду са Божицом. Већ је вријеме, јер Раде , ето, има и сина и сада му не бране вјенчања.
И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зежелила и пролазећи ондје сврне к њему.
— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. —Немоћа јур дуго... Вирујте одонда и проша ме смих.
Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници. Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села. * У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.
С њиме је пошао и стари Грле. Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.
— рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.
— Живим ка и други ча ништа нимају. — Биће вам тешко? — Ни ни другоме боље! Нимам него себе хранити... — Одавна овако живите? — Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако?
— Биће вам тешко? — Ни ни другоме боље! Нимам него себе хранити... — Одавна овако живите? — Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако? — опази Иво. — Увик...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Дарови божице штедре на столу одавна стоје: И поморанџа слатка, и сочне оливе плод; Мирисом народа и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки пôд.
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у
То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
Где је? Да л' је жива? Ил' и њу, можда, измеђ туђа робља, Зелена трава одавна покрива Усред незнаног, далекога гробља, Где никог нема да је бар помене, И њену тугу и невоље њене? 17.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Висока чела, беле косе и браде, са старински уоквиреним наочарима изгледао је као прототип немачког професора. Одавна ме је већ чудило да се зове Владимир, не мање што ми је своја писма редовно адресовао беспрекорном ћирилицом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЈОВАН (на сав глас, као нешто што му се одавна накупило): Па не могу ни ја, брате. Откуда могу сваки дан да га пазим? А и право да ти кажем: већ ми је гадан.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
БРАК Моја тринаеста љубав, то је — моја жена. Ја сам одавна знао да је број тринаест малерозан, али нисам знао да то и у љубави важи.
Новинар: Могу ли знати побуде које су вас руководиле на тај корак? Ја: Одавна се носим мишљу да се повучем из живота.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Балачко војвода: „Није оно црни Бугарине, већ је оно Милош Војиновић; ни цар Стјепан њега не познаје, ал' ја њега одавна познајем“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Трепериле су по Гају златасте сунчане пјеге, мамиле у игру, али дјечацима се никуд није полазило. Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и мајстора Мачка. Шта се може почети без њих двојице?
То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту. А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак,
Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо.
Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом. Први дјечаци које је јурио око живица већ су били одавна зрели људи, а сад је пољар јурио њихову дјецу.