Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Лепа је!... мишљах у себи... — али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи од ње... Тај поглед њезин, то није поглед скромне сељачке девојке; у њеноме осмејку има препреденога
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад.
Пружи опет пушку — рука му беше мирна. Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... И викну: — Лазаре Миражџићу! Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. Лазар се окрете и укочи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те воде — читави сватови!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп Спира. — Хвала лепо! — одбија гост. — Врло добро, к’о да сте мене питали. Штелујте се и за »покенес« — вели гђа Сида.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Он би, једнако загледајући се и чистећи се, изговарао се како нема. Али, ако покушате да му дате: јело, пиће, он одбија: — Не могу, не могу. — Зашто? — Чудите се и почнете да се љутите на њ. Он почне да муца. — Тако, снага ми не трпи.
— Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб?
— Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена. — А, — одбија их, — још нисам расковник нашла. А кад га нађем, — уверава их — тад ћу да дођем код вас...
И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.
Африка
лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које
Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке. Ја сам скоро задовољан што одбија да ми „гледа у колу.
Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне трзавице.
Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку. Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице.
Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више уопште. Долази власник куће, Арапин, распитује се у чему је ствар и
Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом. Не, нема ниједне која би му се свидела.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо је главу и наставио да одбија густе димове на свом, швапском, камишу. Гарсули је прелетео погледом, овлаш, официре и понудио им љубазно да седну.
А кад се буди, буди се из истог сна. Павле је чуо сат, у предсобљу, како одбија један, а после га је чуо и да одбија два. Све је било у кући заспало.
А кад се буди, буди се из истог сна. Павле је чуо сат, у предсобљу, како одбија један, а после га је чуо и да одбија два. Све је било у кући заспало. Као и на преноћишту у вароши Раб, из баште се чуо зрик попаца.
Команда у Варадину и Темишвару, међутим, одбија да им Пасс изда и да их пусти да оду. Па је дошао у Беч, да иде грофу Бестушеву.
И он, и она, носили су у себи нешто свето. И у Леобену, у трактиру у ком је преноћио, имао је да слуша како сат одбија сате, то јест дрвену кукавицу, која их је откукала, у мраку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. Тако се игра до поноћи. Напослетку играју коло. Сад на одмор.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Скривени у тами, они беху полегали дуж зида да виде како одбија, натежући два гвоздена ђулета што се љуљаху, над њиховим главама. Ћутаху, после тупог звука звона и ослушкиваху.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најрадије се детету ставља минђуша од злата због тога што злато има магијско-заштитну моћ да „одбија уроке и сваку наудбу“.¹¹⁸ За одржање деце као моћно магијско средство користе се и извесне вербалне формуле.
Дете се најрадије одбија у петак.“ У шабачком округу: „Кад мати хоће да одбије дете од сисе, ваља својим млеком да умеси колачић хлеба, да га
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ујутро, има подочњаке. Ујутро, на рукама јој се појављују пеге. Ујутро, коса јој ни на шта не личи. Увече, одбија да седи на местима где је осветљење неонско. Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести.
— начин на који је скакала у море сличан лету пљоснатог камена када се одбија од површине воде; њен први излазак на Терасу у пратњи мајке, и оно лето када је први пут дошла у башту »Јадрана«...
Матавуљ, Симо - УСКОК
стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему дала много добријех службеника; па стога што ти се одбија на младост, доносим ти цареву милост!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Рекло би се да песник одбија увид у сложеност процеса и збивања, да је намерно неозбиљан, и да стварима прилази са оне приступачније, необавезније
То је песма која одбија да учествује у нашим патњама и заблудама, у безизгледној игри умствених конструкција, у прејаким заносима и ломовима
Дете у нама одбија да прати безизгледни развој драме; оно не усваја игру заплетених односа, која се завршава смрћу; оно нас непрестано
Под окриљем дечје књижевности он одбија да игра ту трагикомичну улогу у коју је увучен највећи део озбиљне, преозбиљне књижевности.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ (1843, нов.) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.
кроз Турке до Цвете, Бије јунак, чини Турком муку, Проби, разби, па Цвету за руку И диже (је) на својега зека, Па одбија Турке од себека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
придошлице, али како мене нико ни за шта није питао, остало ми је само да позорно слушам како се стриц Ниџо инати и одбија чак и да преговара с новаком. — Нећу, стриче Раде, ето га теби па разговарај, погађај се ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче. Тражи он добар камен за свој темељ. Просце одбија, чека велику зверку. ХАСАНАГА: Мислиш? ЈУСУФ: Нема ту шта много да се мисли.
А да си га видела када сам му саопштио да долазимо да видиш дете! Прво почо да затеже, да одбија, док ти ја не спустих десницу на нож! Кад виде нож, одма је омекшо! А види га сад!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Иде, смеје се; ми трчимо око њега тражећи му, он нас одбија: — Хајд, хајд! није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу.
— Немој, чедо, — одбија ме благо, као бојећи се да ме не увреди. — Немој; нана је за тебе све то спремила. За кога другог?... Немој.
Нуде га једнако. — Нека, нека... — одбија он. — Продужите ви. — Ама да вам нисам ја на сметњи? — Трже се он и поче да се диже да иде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
чије сузе и клетве; волим неправду трпљети, него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобије, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда тако суђено, убеђујем себе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
то доба, србијанска војска примила је била нешто официра из бивше аустријске војске, али је почела била такве молбе да одбија.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
љутио се на старчево јогунство па се опет стишао и мислио, мислио, али никако није могао схватити зашто старац одбија поклон. Онда му се учини да ту мора да има нека недокучива тајна у коју он не може да проникне.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, иако се он трудио да буде што љубазнији. — Па како вам се допада овде код нас, господине?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Отац је наредио момку те сваком ко ме тражи каже да нисам код куће и да нећу ни долазити, па ми на тај начин одбија бираче. Молим вас, ако ме ко потражи, реците да ћу скоро доћи. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује!
Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук загризао, па одбија димове као облаке. Но домаћица му, истиха ће: „Пејо, људи су подријемали, а и уморни су богме!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онај одговара: Пшеница. На то ће воденичар: Не може. Овај поново пита и набраја разна жита, а воденичар га сваки пут одбија. Тек кад је рекао да је зоб, воденичар одобрава: ’Ајде потерај, може. Затим воденичар пита: А на чему тераш?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Одмах, или ћу му као врапцу главче... и теби... АНЂА (захвално, хоће да му ноге обгрли): Ох, бато! ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Ти сад видиш каква би се шкандала излегла кад би ти одбија! Зато сам, брате и дошâ! Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода... — Та већ разумим!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Глас му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
јер чим је моја наелектрисана кугла привукла к себи лако птичије перце, она га је, кад ју је оно додирнуло, почела да одбија од себе, тако да сам га могао, док је лебдело у ваздуху, вијати по соби; но чим је додирнуло патос, кугла га је опет к
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прљав као чађ, пада на кршеве, природа дивља и величанствена равнодушно посматра стрељање Секула први, везан за дрво, одбија да му вежу очи. — Овај овде тип пљачкаша! — Иначе је под судом, гос' ђенерале, није штета. — Молим... — Говори!
а... а... довијати. Арнаути седе скрстили ноге, пуше и смеју се. И онда поп хоће да исповеди Секулу. Он и то одбија: — Боље стојим код Бога, п... п... по... попе од тебе. И штрицка пљувачком на попа.
ми слађе да га мучим и мрцварим, па настављам и у сасвим полуделом заносу фантазије измишљам све страшније, док ме он одбија очајно млатарајући рукама које се тресу, и кашље, кашље, кашље да не чује, само да не чује, иако ја све гласније
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беху прошли божићни празници. Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
чије сузе и клетве; волим неправду трпљети него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобија, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
свака десета особа не верује у телепатију и друге психичке манифестације, спиритуализам и комуникацију са мртвима и одбија да слуша намерне или ненамерне варалице.
Ћипико, Иво - Приповетке
Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах чобаница и младићки животи, скупљени
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Аге тражиле земљу, па да се заузму. Види он намере њихове, па као стена одбија. Најзад лажни сведоци, суд и робија његовом сину... Отац сам, а ко не воли децу?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Или ће се одбит’ само, То ми текем прија, Као што се бурно море Од стена одбија. XИИ Ал’ шта ј’ ово? Шта то чујем? Да ли ми се снива? — Јер овакве гласе данас Само сан дарива.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
То није земља на столу: цвет за жвакање, мичуринско обешчашћивање вртова, али то није ни цвет који одбија ослепљен у плод да се претвори.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Није могуће, није могуће, одбија упорно мајор, али му брада дрхти, јер он ни часа не сумња у оно. — Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега.
Петровић, Растко - АФРИКА
лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које
Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке. Ја сам скоро задовољан што одбија да ми „гледа у колу.
Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне трзавице.
Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку. Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице.
Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више уопште. Долази власник куће, Арапин, распитује се у чему је ствар и
Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом. Не, нема ниједне која би му се свидела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и... и команде места, која је дошла да нас „пождрави“. Потпуковник одбија вино.
— Море да видиш, више се узортира он него она. — Хајде, служи се — нуди Радослав. — После тебе — одбија Коста. — Де, де, ти си гост. Сипајући чорбу, Коста прича: — Она ме привуче као магнет. И ја труп! — пред њу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то одбија, неће да прими, него само јадикује и непрекидно јадикује.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих зидова и да одбија да било шта учини како би га спасла. Нисам имао другог излаза. Морао сам попустити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наста тишина. Јасним гласом и одлучним речима изјави он тада да одбија да ту руљу призна за легалног представника своје пастве и да неће пред њом одрећи се свога положаја, па ма шта било.
Нама би табани узаврели када бисмо се у то доба овуда прошетали. Али ова ингениозна конструкција одбија све Сунчеве зраке који падају на ово зданије и његову непосредну околину, па овде влада увек угодна температура.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПУТНИК И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА Него хајде, снашке, хајде да се обучеш. Немој да си таква, и да те такву сад ко затекне. ТАШАНА (одбија руком): А, нека то. СТАНА (с наваљивањем, чуђењем): Како, снашке? Ред је.
(Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то! ХАЏИ РИСТА (у чуду): Зашто, дедо? Добро је то. Загреје, раздрага.
Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено. Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке. МИРОН (одбија): Не, не, Ташана! Не могу, не једем ја то! ТАШАНА А, то мораш да ми учиниш. Мораш, макар само да окусиш.
МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана. И хвала ти на томе. Хвала, тако ми је сада то драго. (Одбија да једе): Али, да једем, то не могу, нећу. ТАШАНА (мазећи се, као љутито): А зашто?
ТАШАНА (мазећи се, као љутито): А зашто? Па ја сам то за тебе, само за тебе... МИРОН (одбија): Не, не могу. И није ред да ја овде једем и пијем.
МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је
И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити? (Одједном се освешћује и видећи шта чини, ужаснуто одбија га, узмиче од њега): Али не! Не! Не! Иди, иди сада! САРОШ (горко али са надом, чак већ и уверен у успех): Идем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулици криво. Адвокат се буни и хоће да тужи. Госпа Нола одмахује руком, одбија: — Одовуд Јеврејин, одонуд попови, пропали смо.
— Јосиф је једаред дваред попустио, а затим је стао да једним каменитим ћутањем и немицањем с места одбија све како би само леш одбијао.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у труц умрети, па ето
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша малобројна пешадија још се држи у рововима и одбија налете све нових и нових јуришних таласа. Бугарско „Уре!“ и наше „Ура!“ измешаше се.
Чујем да командир то одлучно одбија и остаје на осматрачници, мада има температуру услед маларије, коју још из Солуда вуче.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.) Тргни се у страну, да те не гледам, зашто кад тебе гледам, мислим много на себе.
Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео!
(Пандурима): Уносите је у кола. КОШТАНА (бесно, гордо, одбија од себе полицају, пандуре): Сама ћу! (Полази колима.) Утрчи Салче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
са трима шићарџијама који му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то одбија изговарајући се да не може да умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни на кантар мерити ни бројем бројити,
Одисејева Пенелопа годинама дању тка а ноћу растура, те тако одбија просце и чека мужа. Још су жешће у својој верности Дамајанти и Савитри из Махабхарате.
изриче једноме мањем великашу, господину Константину Дејановићу, замерајући му што људе цени по благу и оделу (те зато одбија лоше обучене сиротице и ставља у доњу трпезу небогате старе господаре у старом скерлету, а прима раскошно обучене
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
свест, која би нас судила и плашила кано отац милој деци којино никад ако добри ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили, те временом и отисну нас обашка од себе.
Јерно тако и мати мила к деци кад своје дијете одбија од сисе и учи га храну јести, исто по мало га напре кашичицом залаже, а не много таки даје, зашто да га први мах много
низашто није свидно било: за пастрму није, ни кожа му не ваља, ни опела свога нејма чим да плати, рђа и чађа на то се одбија.
И још погорих мушких послова находи се неваљалих, пак кано њему ни у што је то, на лудост му се одбија, њега жена не може судити ни га пустити, а он њу да може и за малу ствар!
Шта имамо посао бости своје табане с туђим трњем? На лудост се много што-шта одбија. Кад се једнога (хлеба) наједе човек, други му не ваља. Какав но дошао, такав и отишао: ни сит ни чист.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлијских врата, а она га благодарно поглêда, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: — Немој, Мане, две ти очи!... Остави ме!... Сама ћу си идем!... Врни се! Жива ти ја!
— Па што чекате веће?! Неје даскалица, та да си седи у те године. — Што је па теб’ ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана.