Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на њихова стара и уморна лица.
Ћипико, Иво - Приповетке
нигда и не показује; оно само што за ведрих дана часом обасја врхове виших зграда, па га се оздо од жеље гледа како се одбљескује на горњим стаклима.
У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало. Између двије свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су затворене боје, али црне обрве и трепавице дају им тамни и умирени израз.
Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину.
Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ
Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина и слобода пустоши усред мора, па се нагло окрете и, хитнувши се задњим ногама, бијесно се устрча уоколо
Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој соби и титра на зиду прама њима.
је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице се лагано љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа.
људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што се надимље, одбљескује и кркочи око испраних шкрапа, као да у себи носи сијасет живота...
Почетком зиме нови Христов храм подиже се; мраморни ступови поносито се дижу и позлаћени крст у сунцу се свечано одбљескује. Наступио је дан освештења.
Ћипико, Иво - Пауци
врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на
врата оклијева; окренувши се нагло, погледа према ватри својим великим очима у којима као да се туга са пријекором одбљескује. Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт.
А благи јесењи дан угодио. У одгојку, у прошарици, игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.
Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу. Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. А сунце се боље диже, носи собом топлину,
Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља. Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.
— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к'о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме