Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је негда код некога практиканта послуживао, па му је овај поклонио цело своје изношено одело — о своме имендану; а кад је себи купио „штивлетне“, онда је своме верноме ђаку поклонио старе своје јеменије, на
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сви углас: „Ми кабулимо и сви остајемо код њега; само да нам ајлук који обрекосте дајете, да можемо куповати коње и одело” итд. Одемо сад Карађорђи и кажемо све. Он седи у авлији.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз капу му вири прамен косе, гуњ већ од самих закрпа, чакшире још горе, опанци никад нови. Што рекну, одело на њему — не би имао чим ни кишницу поткадити.
Поп Мића затурио руке иза леђа, хода нестрпљиво испред куће. На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано.
— Други човек, здравља ми! — Ама видиш ти — рече поп — како му је сасвим таман то одело мог покојног сестрића... бог да га прости! — Јест, и он је, веселник, био Вујиног стаса. — Баш други човек!
И Вуја хтеде бајаги да се хитне на ђогата, али оно њему необично одело — шта ли — омете та, те се само потрбуши по седлу. Ђогат немиран, а Вуја не може никако да претури ногу до стремена.
Обично његово одело, које већ носи и дан и ноћ код куће; јер, као што знамо, он се влада по оном: »У чем ходи у том и спава.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело. Учини им се да видеше лице Господње, и као то се ллице смешкаше на детенце...
Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити... Он стаде чупати косе и дерати одело на себи... Затим леже у блато и стаде се ваљати... Осећао је како блато хлади његово врело тело...
Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... Изнеше га напоље. Старац је лежао непомично.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
овога новога учитеља за кога су већ причали, који су га видели, да је млад и леп, па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!
тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта, и запамтила му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у недељу — на ручак.
— Он је зацело! — мишљаше у себи, и хитро дотериваше косу и одело на себи. Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се
Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно. Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала, а овај опет позове
Стигоше сватови са младожењом. Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа. На њему богато укусно одело.
На њему богато укусно одело. И душанка и прслук и чакшире, све од бела танка штофа, и све раскошно ишарано плавим гајтаном.
Девер се пусти одмах из кола и оде по младу. И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тај није просио више него што му је требало а никад не би, и да му даду, обукао одело. Увек је ишао у тој дугачкој, пртеној кошуљи коју нити је прао, нити свлачио док је не поцепа.
Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено. донесе, нуди га и разастире преда њ да му покаже халине. — Еве бре, еве. Нове.
све „пустињско“ одело, што су му жене од умрлих мужева и синова давале. Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице,
Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило. Чим ко умре, то се зна, да одело, у коме је умро, то мора њему, Таји, да се пошаље. Његово је то. А он би увек још тражио: — Што већ сви не помру?
И, да ли од старости, или од гладовања, земљоса. Одело поче да му се распада и вуче за њим у дроњцима и крпама. А друго одело више му нису ни доносили.
Одело поче да му се распада и вуче за њим у дроњцима и крпама. А друго одело више му нису ни доносили. Као да га се више нису бојали, јер је он одавна био престао да гунђа, прориче, злокоби...
Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да
да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега... Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи.
Жижа! — показивајући јој на своје крпе, одело који ће да му изгоре од бачене жигице на њу. А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
шестој гимназији прекинуо с кућом кад је дознао да му је отац раније био ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.
Африка
За „лампу-олуја“ каже: „Па бон, ил и а па бон иси, отр!“ Одмах по ручку жуто платнено одело замењујем белим, ради посете коју ћу са Вуијеом учинити гувернеру. Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера.
КАД САМ СТИГАО ПРЕД ЊУ, ОДЕЛО МИ БЕШЕ ЧАЂАВО И ЗЕЛЕНО Боаке је престоница племена Бауле и њих је највише овде. То је оно чувено племе на које се
Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.
чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми
Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа! Једино моје бело одело ту, најлепше бело одело које сам био спремио за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од
Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа! Једино моје бело одело ту, најлепше бело одело које сам био спремио за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од улепљених стабљика; моје
Белац ми одговори, сасвим озбиљно, да су ствари растоварене, да мој бој већ пегла у дворишту моје одело, да ћу ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту вечерати,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао. А Валдензерова жена држала се, у тој несрећи, зачудо, добро.
брзо опростио од тог човека, који се кретао, као и постмајстер Хурка, клањајући се, умилно, понизно, одевен у црно одело постмајстера, свештеника, музиканата, тога доба.
Теодосије - ЖИТИЈА
А он рече: — Ја влашћу скиптра, а ти молитвама благослов! И тако примајући иночко одело у које беше новообучен, целиваше га, и више се овим последњим власеним радоваше него ранијим царским, бисерним.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Жито се морало увозити. Овом и оваквом сићушном земљорадњом су се бавиле само жене, које су у исто време израђивале и одело за породицу. Често сам имао прилике да проматрам утицај сточарства на људе динарских племена.
У неким крајевима (особито у Буковици) људи и данас носе старо хајдучко одело. У ускочким песмама и у загорским предањима нема похвале која би ишла у прилог Млечића.
Арбанаса излазити из вароши, нису могли имати своје њиве и винограде, ни боље куће и дућане; нису смели носити боље одело и могли су се бавити само нижим занатима којима се Турци и Арбанаси нису хтели бавити, као што су ковачки, грнчарски,
су најприлагодљивији људи моравско-вардарског варијетета, који лако и потпуније но остали приме шумадијско и европско одело, а тако и спољашње навике.
Многи су променили начин становања, одело и храну. Нарочито су се код печалбара почеле губити рајинске особине. Умногоме је нестало оне притајености,
Жене носе обично само кошуље и хаљетке без орнаментике. Људи носе одело од онаког истог црног сукна домаће израде као што је шумадијско, само што је друкчијег кроја и подсећа на мушку ношњу
Од свих балканских области овде жене носе на себи највише одела. Празнично одело једне жене тешко је најмање 40—50 килограма. И тако обучене оне врло лако играју.
Женско одело у Маријову има сличне шаре као и женска ношња код Мијака, само овде превлађује црна боја. Као и код Мијака карактеристи
Нарочито је у Галичнику дивно погледати малу, али здраву и румену децу, потпуно обучену у одело вишњеве боје: „чакшире“, „зобонче“ и „долама“. Сви делови женске ношње су исте затвореноцрвене боје.
У Радици се очувао стари начин сточарења, номадско сточарење, које су ови Југословени вероватно наследили од Аромуна. Одело украшено веома старинским словенским и аромунским шарама, без сумње је најстарија јужнословенска ношња.
Пошто моравске жене не доносе у мираз скупоцено и богато одело, Косовци се њима не жене. Напротив Моравци се радо жене Косовкама које и у новој средини носе своју лепу ношњу и ова
Свет је жив и окретан. Као и по другим варошима и овде су жене донекле усвојиле турско одело. У овој области нема Аромуна.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МАРИЈА (улази). ПАВЛЕ: Марија, спремите рубље, одвојте оно плаво одело и све друго што је потребно. МАРИЈА: Хоће господин на пут? ПАВЛЕ: Да! МАРИЈА: На дужи пут?
РИНА: Да, тако је! АНТА: И он је отишао, управо нестао је. Сутрадан нађено је крај Дунава његово одело, у капуту су нађени његови документи, чак и лична легитимација и ствар је била јасна.
НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски
Он је на себи имао моје изношено одело, он је при себи имао моја документа. Само је он могао бити тај самоубица”. СПАСОЈЕ: Аљоша?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми.
- Тај мали Емилијан! Видели сте негде нашег драгог Емилијана? Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље гарниран (од фр. гарнір, итал.
Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. карбонари одело (итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Отимајући се, тако, њеним рукама, вукући је нехотице за косу, својим везовима на клобуку, који се заплитаху и у њено одело, једнако је, љубећи је сад, за растанак, у уста, понављао слатке речи, на које је била навикла у првој години брака.
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз
његовим распеваним официрима, што су били исукали сабље и носили их голе преко колена, одевени у чудновато сељачко одело, али истог кроја и исте боје.
Запитавши га да ли сада види нешто доле, у трави, она се приближи сасвим. Била је обукла јахаће одело, од лаких, меких сукања, тако да осети, при додиру, његова колена и бутине Неколико тренутака, у том положају,
Беренклау је три дана тумарао са њима, по шумама изнад Штукштата, прилазећи Рајни. Дошав у логор, обукао је одело простога војника и повео их тихо, обалом, кроз жбуње у шуму.
у ком ће и он, и његови сродници и познаници, и сви његови војници бити одевени у неко нарочито свечано и гиздаво одело, па ће тако, у круг, обићи ратиште и царевину, на видик целоме свету, који ће узвикнути: гле, Срби!
Аранђел Исакович разгрну своје одело и испрси се, под својим жутим и шареним свилама, и напе се, опасан скупоценим накитом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, рецимо, младенци често обуку одело наопако или га измере на кантар, али не гледају колико је тешко.³² Ефикасно средство су и тзв.
).¹⁵ Да дете не би „престало расти“, строго је забрањено да се на њему одело крпи или да се било шта шије.¹⁶ Најчешће забране везане су за ударање детета, а анализа ових табуа открива да је
¹ У ђевђелијској кази, момачко одело се знатно разликује од детињег, с једне стране, и одела ожењених људи, с друге. У односу на одело ожењеног, момачко је
У односу на одело ожењеног, момачко је скројено боље, оно је од лепшег материјала и више је украшено (најчешће црвеном чојом).
Он се држи достојанствено, мало говори, ретко викне, избегава да се шали, носи лепше и раскошније одело него остали; речју, понаша се као краљ, а задругари му опет, са своје стране, на сваком кораку указују краљевске
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле. — Одакле оволике птице одједном? – пита се Пуфко. А још није јесен!
Почео је и да се богати; набавио је плаво одело за свечане прилике, транзистор марке »Сонy« и две беле кошуље које не треба пеглати после прања.
— Пиће за младиће! Ох, Азра, да знаш колико сам мислио на тебе! Обукао је своје најлепше плишано одело боје венецијанске магле и погледао се са задовољством у великом огледалу док га је лифт спуштао ка рецепцији.
Најбоље је и не водити их нигде. Нек се навикну... Младић је свукао рукавице и откопчао жуто смучарско одело. Вукући тешке ципеле »специјалке«, он приђе шанку: —Само да средим рачун — рече. — Одмах се враћам. —Може — рече Чиле.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Са заштеђеним новцем, 1782. године, оде на студије у Немачку. У Халеу скине своје свештеничко одело, упише се на универзитет и почне слушати филозофију. Ту, у просвећеној средини, реши се да и сам почне писати. 1783.
Са црквом још није раскидао и носио је увек црквено одело. Тек после 1771, по одласку у Беч, дошавши у непосредан додир са западном културом и модерном мишљу, код њега се
Он носи црквено одело само када служи архијерејску службу, а то бива врло ретко. Јака, жива духа, плаха карактера, он живи слободно као
На све стране хоће се национализација. Почиње се носити или средњовековно одело, душанке и лазарице, или сељачко одело.
На све стране хоће се национализација. Почиње се носити или средњовековно одело, душанке и лазарице, или сељачко одело.
љубави, чистом осећању, српском духу, саветује их да читају српске књиге, да играју српске игре, да носе српско одело, да се удају за Србе и да српски васпитају своју децу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. Одело је носио као и остали сељаци.
У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше. Лепо га је било и видети тако обучена.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што се бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике,
амо оди, Кадикад истина се згоди Да гледамо се намрштено, Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе бразда — Ал' не траје то тако вазда, Јер скоро ука ова седа, И ведро опет
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан! (Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају? ХУСО: Јок, оставиће га тако, не теби, да такав идеш пред одабашницу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
попа, у споразуму са виђенијим људима из комшилука, договори се, те му одреди као неку плату, којом му се куповаше одело.
Димитрија обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна
Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју
А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши. После си учила да шијеш и кројиш женско одело. И затим се опет врати кући да ту останеш. Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.
— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу... А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.
Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни. Тек сада спазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано. Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.
Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се. Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их. На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач,
Ноћивао је код нас. Дали смо му један собичак. Колико му је пута моја мати давала спаваће одело, али он то одмах однесе, прода и попије. После неколико година умре ми мати.
Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме. Али све је одело на мени велико. Ципеле, чакшире. Ја се љутим. — Није, није... Још ти је кратко. Та ти си ми велики. Ја, колики си?!...
Дâш свећу, босиљак, марамицу. Чак до капије испраћаш ме, и једнако, са свију страна, загледаш ме и поправљаш одело на мени. Чак, и кад изађем на улицу, помешам се с друговима, ја видим твоју главу где вири из капије и гледа ме, прати.
изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело. Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам.
Па чак, до наше границе преобучена у мушко одело, и пешке, преко планина, дошла! Ту је нашао Томча, који се баш тада врзао око границе као кријумчар, и превео је код
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ресторан се, мислим, звао „Цхина Гарден“, и све је било црно. И петак и салвете. Чак и одело мистер Џија који је дофурао да ме упита допада ли ми се њихов клопијановић? — Мени допада!
Али шта? Фалиле су још новчанице за укопно одело. Хоћи да кажем, одело за укопавање. Ту Суле мазне нову новцуату тренерку из атлетског клуба где је некада био
Али шта? Фалиле су још новчанице за укопно одело. Хоћи да кажем, одело за укопавање. Ту Суле мазне нову новцуату тренерку из атлетског клуба где је некада био благајник.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га облачи о погребима и о народним празницима; па нека Прока позајми од кога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сметало ми је сада грађанско одело и пожурих да нађем своју јединицу. — Још сте нам само ви недостајали — говорио је један капетан — па смо комплетни.
— обрати ми се онај капетан. — Батерија је код оних шатора. Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и осталу потребну спрему. — Разумем!
Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код руковаоца да му дâ одело и осталу спрему. Песма је одјекивала касарнским кругом и чули су се сложни удари ногу.
Молим, и одмах изложи шта желиш. — Господине капетане, молим за дозволу да однесем у варош цивилно одело и потесним саре на чизмама. — Добро, имаш дозволу до пет часова по подне.
Ту поговора нема. И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.“ Свратио сам до шатора да узмем одело. Мој „стан“, који су сачињавала два шаторска крила под нагибом, и два троугласта додатка са стране, налазио се у првом
Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију да закопча дугме на блузи, Јанкуља, онога што ми је донео одело, да увуче пантљике од чизама, а Тасу да закопча чакшире.
Командир се нервозно окреће и шаље ордонанса да истера војнике из шипрага. Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука.
Услед сталних покрета војска је обосила и била поцепана. Неки су облачили грађанско одело, а било је војника и у плавим блузама скинутим са мртвих аустријских војника.
Бледи и испијени, необријани већ толико времена, а одело им у нереду и каљаво. На ногама поцепани опанци или остаци цокула, које су већ побелеле од воде и блата.
Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело. Причају ми, како је командант пука похвалио команданта дивизиона, а овај командира због успешног дејства батерије.
Појурисмо... У саобраћајници затекосмо нишанџију другога топа где стоји избезумљен и блед, одело му све крваво, а на рамену му залепљена нека маса, сива и крвава као мозак... — Јеси ли рањен?
Војници су ишли подераних чизама, а било је пешака који су били боси. Одело се поцепало. И та војска, одевена у рите, послушно је газила блато, легала у воду и хранила се сама од онога што су
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.
Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији. На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.
Хоћеш? А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти... Па после...
Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!... — Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. — За сутра? Па ја ћу доћи кроз један сат. Добро најпосле...
— За сутра? Па ја ћу доћи кроз један сат. Добро најпосле... И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.
Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко. Како се опремио! На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . .
ЉУБАВ Већ први пут кад си збацила одело смешан ми беше твој поглед охол. Већ први пут ми љубав беше само бол. Већ први пут место да слушах у зори како се
Као кроз сузе, у сећању мом, види се и сада. Студенти те академије носили су цивилно одело, али белу, морнаричку капу и били су омиљени на игранкама.
За време карневала, на Ријеци, облачио сам и ја маску, а сестра Зубранићева облачила ме је у женско одело. Такав сам улазио у кућу тих разних младих девојака, и у њихово друштво, и оне нису ни сањале кога имају у друштву.
Он је набавио, за сваки случај, радничко одело и вели: иде у Панчево, има тамо код оца, у башти, закопано сребро. Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао
Ко има талента, пише лепо и паметно љубавне драме. Она, он, и муж. Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост, све се жене смире.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе— „Христос воскресе!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли
Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види. Понеки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сваки хоће добро да разгледа, па да има после о чему причати. Нарочито му пажљиво разгледају одело и оружје. Оно им се чини необично, и ако ничег необичног у њему нема. Најзад се нађоше који га познаше. — Маџаревић!
сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа. — Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао,
Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело. Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело. КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом заспи кавгаџија петао, У такву
Приx За филм Хомо хомини није лупус, У Гучи, то јест у Мионици, бабе три Продају човека, ко да је купус, Старо одело, или трокрилни орман: Томе је посвећен овај антироман.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Не морате се нарочито спремати и облачити, а још мање навлачити на себе гњурачко одело. Ви ћете са мном лако сићи у морске дубине и ту комотно, без икаквих напора и напрезања, као да удобно седите у својој
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало. Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.
Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило. Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.
И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.
цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или
— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило што јој одело тако лепо стоји.
За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила. Шушкала је доле у спаваћој соби. Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.
лепу и не толико раскошно колико просто и укусно немештену — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати — већ у уста, као сестра: — Ваистину васкрсе, чедо моје!
Софка је једнако устрчавала. И она је била срећна, задовољна. Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.
Био је исто онако у чохано одело обучен. Истина, редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали
Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; како све то испред ње на столици и по прозору поређаше, и иза упаљених свећа прислонише
И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.
идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело. И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
врло рано, и стане да гледа у башчу нејављајући ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други:
коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може бити, па узјахао на онога коња, те се шеће по
“ Кад отац види да ништа не помаже, обуче је у простачко одело и начини је као пуку простакињу, те је уда за Ћелу, па им да иза града мало земље, а Ћела онде начини башчу и у њој
могао се претворити у најлепшега човека, само је требало да звизне, па би одмах дотрчао змајевит коњ и донео госпоско одело и оружје.
Он обуче госпоско одело и уседне на змајевита коња па пође с царем напоред да га сви виде да је он. Кад цар види да је он, од радости се
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е... СОФИЈА (износи појас и одело горње; она и Вела држе појас којим се Јовча опасује). ЈОВЧА (спушта се на миндерлук, пружа ноге).
Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену. МАРИЈА Добро, добро. (Пође, застаје.) А за друге, остале, јеси што донео?
Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена). ЈОВЧА (кад их смотри, палећи цигару показује им да приђу и седну).
У дну, врата с прозорчетом горе, за собу где је купатило; испред њих поређано одело. С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке.
жудно отпија, стреса се; дохвата цигарету и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи горње одело, распасује га; помаже и сам; леже у постељу).
Зар си опет могао да се украдеш и дођеш овамо? Ох, зашто, зашто? (Узима га, меће до себе, у крило, чисти му одело): Ох, где си то падао, где си могао толико да се упрљаш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
изглед, слика, начин обратити — претворити обркнез — врховни кнез огурсуз — угурсуз, несрећник од — о одејаније — одело, одећа одреда — одредба, намена ожидавати — очекивати озлобити — учинити зло, наљутити Ојлер; Ајлер (Еулер,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не вољи“, правдао га он. — „А за што ће да изучи тамо?
Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се. Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар.
Прошлост, погубљена и заборављена у пословима, Виси сада сва пред њом, похабана и у ритама, као сиротињско одело. Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст.
Срушили су механу у којој су тада преноћили. Он није спавао, љут на оца што је одбио да му купи варошко одело, онакво какво је виђао у Паланци на великошколцима. „Ти си сељачки син. Срамота је да носиш швапске крпе.
Гуњ и опанци! Прво што је учинио је да престане да буде смешан и да скине то глупо, турско одело. А „ко је Србин“ и „сељачки син“. То НИТИ је имао коме да покаже, нити је знао шта да покаже.
Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе. Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле. Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе.
Још док су били деца, тужакао га Аћиму. Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд...
Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело. Возом је отишао. Целу ноћ су разговарали. Нисам толико болестан. Лепо види и јасно чује. Не говоре у мраку.
Седе и спусти лампу на столицу. Несигурна му је рука. Како сам могао? усправи се. Како?... Да ти купујем одело и обућу мање него што теби треба...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је чудо што су трговци нудили суво злато за њега? — Продај га, па купи ново одело! — наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац.
Немир је у њој растао. Морала је да одбаци горњу, од сунца и ветра испуцалу кору, као да збацује изношено одело. Још није било у реду. Шта сада? Одбаци стена с уздахом и онај дубљи, тврђи слој, али ни то није било довољно.
Баш досадно, па ето! А онда, једнога јутра, кад више досаду није могао да поднесе, принц збаци са себе принчевско одело и пође да тражи своју срећу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи поздрава, узјаше. Тако, у пратњи оних који су му вест и донели, пође на Прудине.
Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво. Из шуме заиста излази Турчин, али не онај Бошњак кога је Стојан очекивао, него један други:
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе „Христос васкресе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нареди да му се спреми када, напуњена свежом водом из извора кримитских брегова. Пошто је скинуо своје одело, Архимедес закрочи у каду да се у њој испружи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, без обзира на одело, његово лице нежно и с финим цртама, његово лепо држање, и све, почев од гласа па до најмањег покрета, одавало је
“ Обрадовала се жена Јаћимова, сунце је озарило, те све поиграва и помаже Јаћима да одело празнично одене, маншете му намести, и „машлију“ му празничну завеже.
Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се. Из косе му цури крв, црно празнично одело све у прашини, опанцима изгажено. — Шта је ово? — пита полиција — ко уби човека? — Народ, господине! — Како народ?
Осуђеничко одело морало се предати магацину. Али бивши робијаш није могао остати го. И зато што човек који је био робијаш није могао
После неколико година, дакле, он тужи суду купца, мога садашњег клијента, тражећи да му овај плати дужну суму за одело.
Глава беше урасла у браду, бркови сакрили усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше мајор Илија Петровић. — Молим Вас, да објасним, господине пуковниче!
и дирљиво ређа, као да се никад више неће видети, као нешто са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог.
„Ево“, вели, „ово ти је ту а оно ту, краватне су у засебној прегради, а ново одело неће се угужвати да путујеш до Златног Прага или Лондона.“ И опет нас сахрањује на парче и мучи невероватно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело. Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Срећом беху загрљени људи, А жене им, као из обмана, Црном косом што скриваше груди И одело плавог јоргована. И одело, што у ноћи плаве.
Срећом беху загрљени људи, А жене им, као из обмана, Црном косом што скриваше груди И одело плавог јоргована. И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35 година а које се од
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једној је било моје рубље, а у другој храна, једна печена гуска и велики бео хлеб. Једино одело које сам имао, носио сам на себи, а сестре су ме убеђивале да је модерно и да у њему личим на правог варошанина.
Све што сам имао на себи било је једно лако одело. Остало што сам некада имао претворио сам у новац да бих купио карту за брод.
” Али одкуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу?
Мој изглед више није привлачио погледе, ни на броду ни касније у Филаделфији, после мог искрцавања. Мој шешир и одело били су амерички, али моје тешке ципеле, веома корисне на фарми, биле су превише тешке за топли јунски дан у
Кристијан ме је одвео на Чатам Сквер да купим ново одело и рубље. Јевреји, продавци одеће, давали су утисак да ће се потући око тога ко ће ме придобити за муштерију.
подмукли вихор изненада баци у воду, а он, пошто извуче живу главу, ставља на жртву Нептуну, богу мора, своје мокро одело.
Пошто ми је превео и објаснио ту оду, наговарао ме је да своје најлепше одело окачим у ложионици и принесем га на жртву Џиму, оном божанству које ме је спасло подмуклих таласа Минехахе, воде која
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.
Ћипико, Иво - Приповетке
По обали шета се неколико момака господске руке — синова месних поседника и трговаца Обучени су у топло одело и огрнути дебелим зимским капутима. Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића.
Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи. Мали Марко турио је руке у одело да их загреје; ћути и чека. Одједном Цвета, забринувши се, диже се. Марко нагне за њом. Пођоше журно комшијској кући.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (Раки): Говори! Шта си јој казао? РАКА (он је обучен у бело морнарско одело са кратким ногавицама те му се виде гола колена): Баш ништа!... УЧИТЕЉИЦА: Но! Е, то већ прелази све границе.
АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер). АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас, Анка.
АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас, Анка. То је моје свадбено одело. АНКА: Е, то ми је мило. И тако обучен доћи ћете и тамо у моју собу? ЧЕДА: Па зато сам се и обукао.
) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару). РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такоће обучен у свечано одело. Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно? ЧЕДА: Молим, изволите!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње [. . . ]”.
је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто одело обучен, али зато, с друге стране, улицом иде „навек у страну погнуте и оборене главе испред себе”, „и то све уза зид.
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила
351 При свему томе одређену улогу има варирање, усмерено ка појачавању. На пример, „црни сандук за одело”, који се на сразмерно маломе растојању трипут помиње.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Насмејано арнаутски, љубазно и побратимски примили Кошутани збуњенога Јаблана. Његово војничко одело узели за домаћинова сина, а њему дали неке старе дрехе арнаутске, узели му пушку и часовник — да му то тобоже сачувају
На њему ни реденика, нити за појасом револвера, који је само за време службе спуштао на жртвеник. Одело, иако ново и чисто, опет просто н веома сељачко.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.
Краков, Станислав - КРИЛА
Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног. Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска.
Спасени рак се радовао под каменом. Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали. Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу.
Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега. Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ... припремте дланове... овако...
Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта.
У предсобљу су их скидали. Одело је сечено ножевима и дерано. Исекли су му чакшире, раздрли веш са њега, и онда га голог унели у салу.
Капетан Восел је намицао кожни шлем на главу. Под комбинезоном се гужвало ново одело и јежиле медаље. Говорио је да треба бити кокетан у смрти. — Па ми сви због кокетерије и умиремо.
— Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе. Наслоњен на дрвену решетку прозора Душко је гледао кроз лишће нагнуте гране, како се два босонога дечка
Бацила је вео на лице и правила сулуде покрете трбухом. Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало.
Душко се извио и исправио. По поду је била испљускана вода, а по столицама њино бачено одело. Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа.
Петровић, Растко - АФРИКА
За „лампу-олуја“ каже: „Па бон, ил и а па бон иси, отр!“ Одмах по ручку жуто платнено одело замењујем белим, ради посете коју ћу са Вуијеом учинити гувернеру. Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера.
КАД САМ СТИГАО ПРЕД ЊУ, ОДЕЛО МИ БЕШЕ ЧАЂАВО И ЗЕЛЕНО Боаке је престоница племена Бауле и њих је највише овде. То је оно чувено племе на које се
Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.
чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми
Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа! Једино моје бело одело ту, најлепше бело одело које сам био спремио за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од
Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа! Једино моје бело одело ту, најлепше бело одело које сам био спремио за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од улепљених стабљика; моје
Белац ми одговори, сасвим озбиљно, да су ствари растоварене, да мој бој већ пегла у дворишту моје одело, да ћу ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту вечерати,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не бојте се, то се само наша друга класа преобукла у низамско одело, поскидано с мртвих Турака. Черњајев аранжира у шанцу читаву светковину; пило се, наздрављало, па чак и певало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Истина, наиђох на једну војску тамо негде око Средоземног мора. Носили су енглеске увијаче, француско одело, јели су америчке конзерве и псовали страшно... По томе бих рекао да су то Срби.
— Замишљам себе кроз двадесет година, ако доживим. Кад дође нека свечаност, ја обучем ново одело и прикачим медаље, а деца се окрећу за мном и смеју ми се — заврши причање потпоручник Влајко Милутиновић.
— Ви, дакле, имате бојеве метке?... Пуните пушке! — командовао је капетан Бора. — Нишанска тачка оно одело на зиду! Десет карабина било је управљено на ново, још необучено одело капетана Радослава. — Не!
— Нишанска тачка оно одело на зиду! Десет карабина било је управљено на ново, још необучено одело капетана Радослава. — Не! Ако бога знаш — завапио је Радослав. — Боро, молим те, не прави комендију.
Деде! — Ми не пијемо више. — Немој да ми одрекнете и други пут, иначе... — он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду. Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста.
— Екс! — наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна.
А ви — обрати се војницима: — нишанска тачка одело. Уз тешке грашке зноја попили су Радослав и ветеринар још по две велике чаше вина.
Иначе — он показа палцем преко рамена на војнике. — Нишанска тачка... Војници сада и без наређења управише пушке на одело. — Добро! — Радослав је гледао мутним очима, сав црвен у лицу и знојав. — Ш’а ’оћеш?... Душу? — Јок!... Ништа...
Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му. — Певај, иначе оде одело — дере се Коста. Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га љуби. Радослав стаде да се смеје.
— Сподбише ме као куфер! — вели Драгиша откопчавајући блузу. На њему је сасвим ново одело, а на ногама високе, жуте чизме за шнирање, како обично носе енглески официри. — Где си све био, причај нам...
Ја сам дошао право са фронта. На ногама сам имао прекројене војничке чизме. Одело ми је било излизано, јака на блузи нагрижена од еполета, да се и постава видела.
Рањен је, па му је једна нога укрућена. „Бре, какав си... Слушај, одмах да си набавио одело. Овај свет полаже много на спољашност.“ Још истога вечера одвео ме је једноме кројачу, код кога сам наручио одело.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Илирцима у Серпском народном листу, 1842, 118, „што нам ви братском руком та мила чеда наша српска небратски у римско одело облачите, те ји у њему једва познати можемо?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана. На њему виси извештало прљаво одело, прслук му кратак тако да му се кошуља под њим види. Панталоне му горе врло широке, а доле уске и спале те се наборале.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима ваздушним лети, Одело му бездне мир. Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.
Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља. И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је
Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано
До њих брат им. Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.
Више њега види се како се бели кћи му, Јованка. Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело. У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.
«... Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике
И гледа у каменове које пушта у воду. Баба Стана оде. Оде на колима. Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком. Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине.
Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
он треба да уграби ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити (Караџић, 1903, 194 ид).
?) у везу са митском личношћу и депоседираним божанством Тројаном. Да би могао направити одело за своје војнике, науми Тројан да сеје л.
Отуда пропис да свештеници код Вавилоњана, Феничана, Јевреја, Мисираца, морају носити одело од л. Код Индијаца л. је такође сматран за култно чист.
Код Индијаца л. је такође сматран за култно чист. И код Грка за култне радње често је било прописивано одело од л. На старом Оријенту писари, према којима се осећао известан божански респект и који су стајали под специјалном
, девет дрењина, девет зрна граха«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155). Лешник иначе ушива удавача у одело, с леве стране, као амајлију (ТРЂ, ННЖ, 3, 76). У Омољу мећу младе под појас л., да би рађале мушку децу (иб.
Тисовина се пришива детету за капу (ГЗМ, 6, 1894, 668), или се меће у одело (ЗНЖОЈС, 23, 316), у колевку (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 293; 388; СЕЗ, 32, 1925, 377; 48, 311), да га не би урекли, или да му
с.; в. и ЗНЖОЈС, 11, 271). Тисовина се меће и у одело и у сандуке с оделом; од ње се праве кашике (»јер то дрво сматрају чуварем среће«), корице за ножеве, штапови,
Домаћица, пре него што оде по воду за мешење славског к., умије се, »обуче ново и чисто одело«, и закити се босиљком (СЕЗ, 19, 191; упор. и 32, 224; 86, 467). Славски к.
Уочи сетве орач се окупа и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода је ту тиха, нигде не прелази изнад појаса, а и лако је сићи с обале. Оставим одело у шупљини старе јове и го, заклоњен густишем, приђем обали. Спустим се преко косе камене плоче у воду.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу.
Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7. Обуци, музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети. Сутон је пао...
“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На неколико корачаја од нас седи, заваљен у наслоњачу, старији неки господин. Његово одело и чарапе од тешке су свиле. Око врата носи чипкаст, углачан овратник, на ципелама сребрне копче са драгим камењем.
Туристичко одело, које се при таквим шетњама по Месецу мора обући, није баш бог зна како елегантно. Због несташице ваздуха, туриста
Зато је његово одело слично футбалској лопти у коју се он увуче, која се херметично затвори и која се, пре но што ступи у безваздушни
Но ако Вам је ово одело сувише једноставно, Ви можете метнути, око Ваших белих руку и алабастерског врата, Ваше дивне бисерне ђердане, и
толико да између њих провири плаво парче небеског сукна, довољно велико да се од њега може скројити морнарско одело, онда се киша испадала. Тако ми бар прича једна „још увек“ лепа Енглескиња која станује у истом пансиону као и ја.
Још једну опрему требамо за наше путовање, бело хаџијско одело. Сад сам баш набавио две такве мантије код једног овдашњег калуђера; зато можемо одмах на пут.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).
ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело). ТАШАНА (са истом оном досадом, мало се покреће, да би је Стана могла што боље оденути).
(Одлази.) ТАШАНА (за себе): Не треба, нико ми више не треба. (Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала!
(Гледа низ себе и као црвенећи од стида због својих лепих хаљина): А и ово! Ниси требала да ми спремиш ово одело. (Сагиње се Стани, да јој закопча низу.) СТАНА (закопчава је.
Са заврнутим рукавима, те му се виде још лепше и нежније руке. Обучен у доста аљкаво одело, али по коме се види да је, кад је први пут кројено и шивено, то било сасвим раскошно одело.
Обучен у доста аљкаво одело, али по коме се види да је, кад је први пут кројено и шивено, то било сасвим раскошно одело. Увређен, а и доста збуњен). ТАШАНА (не дижући се са миндерлука, расположена, с прекором): О... О... тако!
По соби послује Ташана. Мало дубље забрађена шамијом, да јој прашина не пада на косу и лице, обучена у свакидање одело, само у јелеку, сасвим незакопчана, без појаса, већ између јелека и шалвара велика раздаљина. Улази Стана.
) од себе све одело бацати — да не би бар то камење око себе имао, те њим или себе осакатио или овамо мене ударио. А опет, кад види да му
МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту! И, изгоре Парапута, изгоре!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута. Погледајте корачање, погледајте ногавице. Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави.
Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре. Боји се старости. Да ли да се жени?
Тек му суне у гладу да у дан највећег посла стави на себе празнично одело; и исквари га. Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом
— Е, јесте, имаш право, Лука; увек ти имаш право, ђаволски створе! Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини... А имаш канда и рукавице; откуд ти то? Мораш ти увек да измислиш нешто мимо наш свет.
Па један брак разведен а други склопљен; мираз, опреме, болешљиво дете Јуличино, „маркиз” много троши на одело и друге такве глупости.
Бранко учини руком да треба чекати. — Мени је он, сем другог безбројног, помогао прошле године да купим лепо одело, и ја му то тако рећи у крајцарама враћам, и то је сад први пут јавно речено!
Три комада намештаја око мене од тврда су дрвета, и штеде више они мене него ја њих. Ваздух не могу штедети. Одело, чувам га као очи у глави; чим дођем кући, свучем га и обесим у орман, а навучем неку стару антерију коју ми Баба даде
Загледа и свет њу. Да је млада, види се. Да је богата, види се. Да је Јеврејка, и то се види. Али што је обучена! Одело, ципеле, шешир, све у складу, све фино и све необично. Тамноплав сомот с мрким кожним украсима.
али он је сад носио скупу, фину перику од тамносмеђе косе, по енглески глатко причешљане и уз лобању прионуте. Одело ванредно, сиво, од танке, чисто вунене енглеске материје која се не може угужвати, и има особит пад од своје тежине и
Паланка шапће: — Тако болестан, а још Енглез. — Повео је Павле из Лондона болничара, момка који у кући не скида бело одело, а на улици носи врсту униформе.
Ако запне пре зида, лом је у кући. Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину.
Живела је још толико да види како син њен растура и поклања намештај, посуђе, чак и одело. — И твоју ћу бунду поклонити, биће ти одмах лакше.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ви видите какво је наше одело, показујући на највиспренији дар неба, али утолико је богатија наша ревност и љубов к добродетељи и истини.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Храмови, палате, градови, шуме од намолованога платна; круне од хартије, одело од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А јесења киша лије. Путеви искварени, мостови разваљени. Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника.
Демонтирана локомотива подсећа на лешину, празни вагони зјапе као гробови. Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком.
Седам стотина километара одступали су под борбом, бранећи сваку стопу. Одело им поцепано, шајкаче нагореле. Официри се ни по чему не разликују од својих војника.
Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси. Одело им избледело, поцепано и нагорело, да су подсећали на бегунце који месецима лутају по шуми и пољу.
Наилазила је пешадија. Војници су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они, загрљени по двадесеторица, наилазили су у хладну воду.
— Милојко — окрете се потпуковник Петар своме посилноме — угаси ону свећу, да му се не запали одело. Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст. Не прекидамо чак ни започети разговор.
Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу. Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали.
И новац му чак даје. А овај му оно одговара. Јер пре би пешак и одело скинуо са себе, него што би пушку дао. — Шта мислите, ко ће коме пре да подвали? — пита Живадин. — Зар још питаш!...
Лустери су блештали, а послуга обучена у бело одело носила је већ табле са јелом. Официри ужагреним очима прате сваки покрет послуге. 3астадосмо збуњени. Неко нас зовну.
Лице им потамнело, очи упале и поднадуле, тело малаксало; одело изгорело, или се просто распало, обућа поцепана, а неки су били и боси.
А кипариси се уздижу као надгробни споменици... Жењени официри извукоше први из својих сандука сачувано одело и кретоше у варош да би заборавили тугу своју. Неожењени су седели по шаторима и играли карата.
Онда их обузе немир. Сутрадан тражили су одмах и они дозволу за варош. Ко није имао угледније одело, тај је позајмљивао од својих другова. Пошли смо пешке друмом. Али нас стиже један енглески теретни аутомобил.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача. — Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а зуб јој излете из главе.
Очисти бодље морска јежица, углача крљушт јато риба, наоштри клешта јастог, али Белутак не промени одело, нити отвори уста. — Није ти забаван нови муж! — рече Јежица Хоботници. — Боље да си Главатог Угора одабрала!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А, је ли, тетка... (Показује на гору.) Шта је тамо? Гора?
) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.) Ох, тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим. (Кида са себе одело, лице, косу.) КМЕТ (одступа пренеражен): Не, бре, Коштана! Не толико! Ево идем! Али убиће ме председник, ако те нема!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
По туђини лутô и све кера гањô. Мојој драгој беше досадно зацело, Па ти она скроји венчано одело, И кô мужа нежно загрли цвет мио — Момка што је глупљи од свих глупих био. Како ли је мила, лепа, моја драга!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оно што у песми нарочито одликује Момчила јесте његова огромна физичка и морална снага. Кад је Вукашин обукао његово одело, изгледао је као кепец према џину.
Они су на силу одговарали силом. Турци су пљачкали, узимали од наших људи храну, одело, новац, стоку, отимали жене и децу и продавали их као робље; хајдуци су у заседама на друмовима сачекивали турске
„Одело њихово и њихових жена било је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходи
На исти начин наш народни песник приказује Грујичино одело и оружје (у песми Новак и Радивоје продају Грујицу): Уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете
Уста Стева на ноге јуначке, и умива своје лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у
“ Ману сабљом, одсече му главу, метну главу у јанкесу пасу; брже с аге поскида одело, с аге скиде, на себе обуче. Угледаше два пашина сина гди погибе ага од Рибника, пак беседе два пашина сина: „Да
на рамена баци; пак излети Ђурађ пред Ивана, ал’ свог сина познати не може, јер је Иво руво променио, променио коња и одело; пак повика Сенковићу Ђурђу: „Стани, курво, аго од Рибника!
Беседи јој млађани Ненаде: „Ој старице, моја мила мајко, покрој на ме све ново одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, да ја идем браца да потражим, да ме жива моја жеља мине“.
Али Ненад мајке не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, пак уседе на добра коњица, и диже се браца да потражи, да га
Бугарске хаљине, тј. просте, сењачке. Бороје и Средоје су песничка имена. Новаково страшно одело није измишљено, јер су и турске мегданџије носиле одело од медвеђег крзна и вучетине и јагњеће шубаре са орловим
Бороје и Средоје су песничка имена. Новаково страшно одело није измишљено, јер су и турске мегданџије носиле одело од медвеђег крзна и вучетине и јагњеће шубаре са орловим крилима. Не би бахом из клисуре тврде, тј.
Наопако копља окренуше — у знак жалости (као што се у неким случајевима преврће и одело). Наопако коло поведоше, тј. коло здесна налево, тзв.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати? Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи.
ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање
Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се. Камо скупо и цифрасто одело? Раструну се, миризме неста, Бујна и непокорна младост усаше! ... У ветар и у маглу све прохуја, Оста саде — земља.
Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома њему на главу виђено се она коруна небесна.
Сви то зактевамо да смо једнако бољари те богатице хвалимо, а сиромахе кудимо. Ја откуд бисмо своју храну и одело имали да сиромаси не би пословали и о земљи радили, пасли и чували марву?
Ја ми, будавши свештеници, удиљ дома код своје куће боравећи, од поповине достајући своју храну и одело, а изаради своје нехајштине нит имамо каквих ваљалих за учење књига нити пак што нешто готових их имамо, разгледамо их
Једна глава, једно грло, суретина одело. Светским поповом такођер. Ако и имаду злопадију с децом, ал' црква и људи их држе и хране.
господарски долап баци своју ушљиву и изблаћену ружну коју издртину хаљешину међу ново му чохали и свилено пазлатасто одело. Кажи ми би ли му то на прочки без ништа прошло? Како не би псован јоште и преко леђа измлаћен био?
Промене нејма... (смрт) Ни говори, ни ромоли а вид човечији има (икона) Једна глава, једно грло, суретина одело (калуђер) Њима срећа, осталим штета (трговци) Ка гладноме докопати се ситу лепа се јеџека најести, удес је, тако и
С добром ти указујем доходак к теби вишњега цара недомишљен. Та сама ти собом, и та на теби порфира коласто свилено одело што га на себи носиш, проказује те јер си с царскога подретла, те и сама си пристојна за цара што и сама то свакад
Ка они на зурници! Стиже сутон, све се разиђе својим путем: стоврази сакрију се, скину са себе оно туђе одело, остану звекани, пропалице и опалице ка и били.
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу, господство.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџијском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији.
У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија. Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари
Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело. А она у богатом и шареном венчаном оделу.
пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.