Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори дочекати први зрачак румене зоре! Човеку као да нешто одлане; дисање му је слободније, лице ведрије, па и сам коњ уздигне главу више, зарже и веселије корача унапред...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Обреновићу ГОЈКО Гусле моје, овамоте мало, Амо и ти, танано гудало, Да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одлане у грудим', Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће.
За њом гледа, ох мој Боже, Узаман је, бит не може — Зато да му бол одлане, Зато да је јадну мане? Њу, све која заборави, Оца, мајку што остави, Не запита: ко је, шта је?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.