Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Како би смела да дође после онаквих батина? Газдица Ђорђија за трговином у Београд одлутао, а старина Аћим за сељачку правду тамнује где се легу гује и гуштери зелени. Двор им чува Мијат, верни слуга.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мој „смртно заљубљени” отац остао је кратко вријеме уз моју мајку, с њом зачео мене, свог сина, па опет одлутао морима.
То је завист! XXИX Ето сам опет одлутао! На сваком ћошку побјегнем сам себи с ланца. Стално ми се мрси и прекида нит. То ми је стара мана, још из дјетињства.
Ако се не варам, хтио сам да испричам нешто као „мој живот”, или можда „моје дјетињство” — а ето сам одлутао у некакве медитације, у некаква маштања, чак у некакво моралисање!
Ти си, на концу конца, био мој ђак, могу слободно да кажем мој најмилији ђак. А и касније, кад си одлутао, пратио сам твој развој, твоје напредовање, поносио се тобом, ако хоћеш.
у којој је повратник с ратишта нашао код куће све у најбољем реду, тај Едип који није себи ишчупао ноктима очи и одлутао свијетом?
ствар кад олако суде о човјеку који је оставио један сигуран систем координата и једно удобно стање равнотеже да би одлутао на некакво шимерично изгубљено острво да доживљава разјарена сунца и фантастично бујне биљке.
о човјеку који је, ненадно погођен тоталном амнезијом, заборавио име, идентитет, прошлост и фамилију, па незнано одлутао, замућених очију али лаган као птица.
Није ли можда и наш јадни, домишљала се жена, одлутао тако, све пјешице, у неки страни град, прешао без запрека границу (јер слијепце-амнезичаре, мора да прати оката срећа,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колиба у којој је становао била је празна: старцу и псу ни трага. »Мора да је одлутао међу трске?« — помислили су и нису га више тражили, уверени да ће међу трскама ишчезнути као што ишчезавају