Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
мај 2000. МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ По двадесетом певању Одисеје Твој тањир је празан. Али твој телевизор одлучно тврди да је твој тањир пун: на ТВ-екрану, крунисана першуном и кромпиром, у твом тањиру царује говедина!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ал’ људи, па још попови! Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, бог вас видио!! — Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела.
Утом јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса. — Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало!
Продангубићу, а морам зором да сам код куће. — Ал’ ај’те... Ал’ кад вас лепо молим! — Не! — рече одлучно путник, и превуче шаком уморно преко чела. — О, баш ми је жао што нећете! Па, поздрав’те Меланију!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и
Умакао сигурној смрти, уверен да новим опасностима нема краја, Христић је одлучно и огорчено одбацио помисао да се врати у батерију. Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао.
Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно. Још као вереница увидела је да се разилазе и хтела да раскрсти, па тако. Онда је настао рат, одвојили се.
Нове нарави које ок види да се увлаче по нашим варошима и у наше односе после рата, он одлучно не прима Он је човек старога кова Њега је, на против, рат поправио учинио бољим, чистијим и њој оданијим, па је он то
Он осети да се тамо унутра дешава страшно. По том, одлучно пође кроз двориште. У кући је владала тишина тамнице. Он заустави дах и док су му уснице патнички дрхтале, он закуца
Онда једна жена са човеком испод руке наиђе поред њега, зачуди се, па се понова врати и загледа га радознало и одлучно испитивачки.
Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег гласом најрадосније тице. Он одлучно заустави оног човека: — Господине, рече он, каква је то случајност: да на земљи има исто толико људи колико на небу
Африка
Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што? НОВАКОВИЋ (брани се одлучно): Али не! РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се. НОВАКОВИЋ: То није ништа, ситница, не вреди ни говора.
„На питање нашег сарадника, је л' то све било претходно смишљено и по извесном плану изведено, господин Марић је одлучно одбио да је ту било ма какве намере.
ВУКИЦА (одлучно и каприциозно): Не трпим је! СПАСОЈЕ: Не разумем зашто је баш толико не трпиш? Шта ти је нажао учинила?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе! - рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно. — Сад бих је већ узео и да је не љубим, а љубим је свом душом. — Па у добри час!
— Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора. — Нећу, божја ти вјера — рече кнез мирно, али одлучно. — То сада кажем чисто и једном завазда!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Рационалистичке идеје, које је тада у цркви и држави одлучно спроводио цар Јосиф ИИ, називају се у аустријској политичкој и књижевној историји јозефинизам.
Он усваја и подупире црквене реформе које је одлучно почео спроводити Јосиф ИИ, уперене у првом реду против католичке цркве, али које су се неизбежно преносиле и на
у погледу језика и правописа Емануило Јанковић је најнапреднији српски писац XВИИИ века. Он се одлучно изјашњавао за народни језик у књижевности: »...Ја нисам Славјанин него Србљин..., не пишем за Славјане него за Србље.
Он је одлучно био да се очува стари и етимолошки правопис. Био је доследан у својим основним погледима, и »као год што је у питању
годину заподео, он је одлучно напао на сувремене српске писце и њихов рђав књижевни језик, и сав се заложио за народни језик.
и својим правописом штампа чак и »вешчи церковне и свјашчене«, то им је изгледало као опасна јерес коју је требало одлучно сузбијати.
и »патриотске« историјске школе Панте Срећковића и нове, научне, и »неродољубиве« школе Илариона Руварца, он је одлучно, пркосно, био на страни старих.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Читаоци стоје пред отвореном књигом. Долази једна ноћ која ће бити страшнија од претходне. Захтевају да им се одлучно каже ко, ко то лупа у врата, за кога се праве ови довратци, говорите! Чудно питање, кажем ја.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Гости су још овде? АГАТОН: А, не! Растерао сам их ја све. Ено их по собама, пакују се. Рекао сам им одлучно: Незаконито сте ушли у кућу, немојте незаконитим средствима да вас избацујемо, него 'ајде свако својој кући!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Очи његове су одавале ледену одлучност, а на стиснутим уснама се огледао пркос и инат. — Идем! — рече одлучно. Ћутали смо... Не знамо да ли да му честитамо или да га одвраћамо.
— Дакле, ми нећемо више прелазити? — запита неко. — Не, не! — одговори одлучно командир. Нама свима као да лакну. Топови су били приправни за дејство, осматрачи су заузели своја места.
Командир опажа моју узнемиреност и непрестано ме запиткује да ли идемо добрим правцем. Одговарам одлучно да се не би и он нервирао... Тешка ме слутња мучи... Сјахујем, и одмичем журно пешке.
— Где је командант? — Ево га иза ограде, у рупи... — Хајд, поведи нас... — Ја сам ордонанс... — Напред! — нареди одлучно командир и ми у неколико скокова дођосмо до земунице.
И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!... Забележите: ја се зовем Станислав Петровић. — Рече одлучно и окрете се војницима: — Напред! Осећао сам се мален према овоме великом дечаку. Било ме је стид.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
хе-хе-хе ?... Какав вам је ово колега? — Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, престиже га и сама рече : истина, није углађен
— — Ха-ха-ха... те још како! Питајте Гојка како он мисли. — Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. — Видим ја како се ви мрштите... У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.
Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана. — Нека, молим вас, немојте... Близу је, сама ћу, одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. — Добро... Лаку ноћ !
Часком, вели... — Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.
Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или
Сад се већ Љубица одистине наљути. Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега : писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи
Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха. Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме. Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док
— Добро... одговори депозитар отегнуто. Онда ја да издам за све месеце ? — Разуме се, одговори други глас одлучно. Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата
Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи. Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.
— Видели су нас... не иде... Ах, шта ту !... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо! Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама. Већ са очима је лакше...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Но, пријатељу, јеси ли се предомислио? — упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови се провлаче кроз трње, шибље и коров, и цела та маса, одлучно и брзо, с пуним и запетим пушкама, иде напред... Тешко ономе, на кога су се дигле ове стотине гвоздених цеви!...
Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак. Љубиша пође одлучно напред, а за њим, у гомили, сви остали.
Докле ћу да касам за њим као лудак!... Код њега су спискови, може да учини ако хоће...« — Господине — проговорих одлучно, али веома благо — немојте да ме упропастите, молим вас... да се вратимо часком, па да ми поправите оцену. — Ехе...
о растанку, обузео би је очајни страх, срце би се скаменило и она би, после кратког размишљања, одлучно махнула главом.: — Не, не! ... С њом се не могу растати... никад!... Прође једна година.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ми се, браћо, морамо упорно и одлучно борити противу данашње владе која није израз народа и која се својим делима далеко удаљила од народних жеља и народних
ваших руку и из ваших душа то поверење, ја полазим у Београд са чврстом одлуком да те ваше тежње искрено, истрајно и одлучно заступам!”... (Врло задовољан досадањом садржином, прекинуо је читање и погледао задовољно у Даницу.
из ваших руку и из ваших душа то поверење, ја полазим за Београд са чврстом одлуком да те тежње искрено, истрајно и одлучно заступам на овоме... (тражи реч) на овоме... ЈЕВРЕМ (дрекне): ... светоме месту... ИВКОВИЋ:...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок! У камариле ја не идем!
— Ама, председниче... — Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| XИ Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак
у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко — али се брзо трже и поправи — газда Марко — ако смо и Цигани, и ми душе имамо. Не може се више.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Боље је јутрос!“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор.
“ започе она. Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ. „Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!
„Ја то желим!?“ понови она. А он, разумијући, да она потврђује, прихвати па, одлучно, уставши: „Е, па, послушаћу те, божа ти вјера!“ наглашујући ту обичну заклетву црногорску. „Ја...
А како сви мишљаху да је сретан и задовољан, како знадијаху да је одлучно одабрао тај живот, прегоњаху с весељем. То га је већма жестило, та неприлика, да под ведријем лицем крије унутрашњу
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! За мене нема зета! ВЛАДИКА Толики је, најбољи, од кад тражили, а ти не даш, и не даш. Како да нема?! ЈОВЧА (одлучно): Нема! ВЛАДИКА (одсечно): »Нема«, јер га ти нећеш. ЈОВЧА (још одлучније): Нема!
(Шчепа је за раме и тресе): Кажи да лажеш. Иначе... убићу те, убићу... МАРИЈА (одлучно): Убиј! ЈОВЧА Ама, убићу те, убићу, иако си њена мајка. За њу, ради ње!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тамо по Божићу! — Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ход му је и дотурио до свести: опет је побеђен. А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага се сва претопила у страх.
Преровци поскакаше: — Шта је било? — Ништа. — Је ли опасно за нас? — За вас?... Није. Одлучно одби да им ма шта више каже, уморно се спусти поред зида и клону главом. Сељаци занемеше слутећи стрељање.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?« Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче да расте и да се пење увис подижући и принца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он рече кратко и одлучно: „У ред! На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше. Мајмун се иза њих избекељи и пљуну.
„Зашто плачеш?“, запита он своју ћерку. „Зато што имам срца!“, рече она одлучно и погледа му право у очи. Краљ се разгњеви.
„Онда га, боме, морамо честито почастити!“, одговори одлучно калуђер. „И ја мислим, драги мој Марко. А шта имаш од јела на стоваришту?
„Тако?“ „Јесте. Највећи и најмеродавнији природњаци тадашњег доба, са Кивијеом на челу, изразише се сасвим одлучно против такве замисли коју су пре мене изразили и други, Бифон и Гете још доста неодређено, мој деда Еразмус Дарвин
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих. — Побратиме, — рекох одлучно — ни помислити нисам могао да си таква слаботиња.
његових зуба, које не знам како није поломио, ваљда савлађујући се да не удари мене или кога другог, док се ја одлучно не подигох тврдо решен да напустим друштво. Али ме он зграби: — Седи... марш... седи!
А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених. Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, она опој се распростирала око ње
Да ли би ме волела тада? Она лако задрхта али одлучно рече: — Не. Зашто ми то говориш? Шта хоћеш? — Шалим се, шалим, само се шалим. Ти знаш, није реч о мени.
само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов живот.
оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов живот.
Он је био девојачки леп, али је његово лице одавало ужас једне страшне патње коју је тако одлучно успео да прекрати. Замисли само, колико бесмртне осетљивости у једној души тако узвишеној, детињској и чедној, тако
да се овако као досад више нити сме нити може, и да се догурало до оне крајње тачке и границе, толико опасне, и кад се одлучно мора кидати: па или остати тако до краја живота и на брак, ту тако важну ствар, више и не помишљати, или одважно и
данас, о великом празнику, кад се једино нема друго шта радити, и кад и јесте прилика да се нешто солидно размисли и одлучно смисли о том кратком и уистини жалосном животу што измиче, трчи и нестаје тако брзо и лудо да човек и не осети како је
И тако, уместо да ствар одлучно изведу до краја, као што здрави разум и наређује, они се обично заустављају на половини пута, или само започињу и све
И тада, верујте ми, окренуо бих се, бегао бих, да ми частољубље и помисао на велику дужност одлучно не веле: остани ту, буди на своме месту, иначе си кукавица.
Али... Ама зар опет да одступам?“ Грло му је било суво, дрхтао је. Затим нагло и одлучно зграби први карабин испод мртвог војника, опкорачи мали брдски топ и стаде помамно да пуца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
наравно, нисам такав полтрон да бих се тим задовољно користио и то без поговора примао, већ увијек осјећам потребу да одлучно, и искрено с пуним увјерењем, то одбијем и да људе разувјеравам.
Стропошта се празна канта; дијете се препало, и родио се други бог. Један мали бог, примјеран дјетету. Не. Одлучно, не допада ми се. За мој укус, то још није бог, „бог у човјеку”. Или, можда то и јест бог. Само, то још није човјек.
Шеснаестогодишњак по рођењу, по освједочењу, по интимној вокацији, ако хоћете. За доб је одлучно до којих година приступамо појавама живота с оним истим инфантилним очекивањем богзна чега и с оном истом инфантилном
А чему?... Твоја ће путања, Ерна, у то ни часка не сумњам, одлучно кренути навише чим се отарасиш овог утега који ти се прикачио о скуте...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да
— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. — Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу. Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед.
да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: — Не знам, господине!...
Седи доле! — и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање. Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.
— Хајде, молим те. Ваљада ме се не бојиш? — Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.
је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: — Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће.
— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. — Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом. Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. — Шта? Како ?
А ја... И овде је онај други поглед! Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.
— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. Ђурица плану.
Црногорац? — Нећу, господине, више да ти одговарам. Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. — Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Догоди ти се, те узму и зором, — умеша се неко момче у разговор. — Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места.
— Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно. —И ја бих био исто учинио, јави се млађи.
— А зборе да је бољи свој камен но туђе дрво, — опази дјевој ка. — Иди ти, иди! — понови одлучно. — Збогом—те! — и махне руком према граду, па се окрете и, не осврћући се више на њу, пође к стоци.
— и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани. Онда се он смисли: — 'Ајдемо, — вели јој, — пожуримо да чим прво кући стигнемо! 'Ајде, жено моја!
— повика она љутита, опазивши да се мали узнемирио и да, поплашен, у њу гледа. А кад оно заплаче, одлучно му се опре и, завапивши се у жбунове, не хтједе се с мјеста маћи. —Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко.
— Знаш да сам уморан, а подне је, и пође у кућу. — Само дви бесиде ! — рече стари одлучно и униђе за њим. — Знам зашто си дошао, али узалуду ти је, одговори парох прије но ће ући у собу.
проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут божјом милости, одлучно одриче се Морачине гријешне љубави. И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика.
Па се свега одриче и одлучно обећаје сину божјему, који је и за њ кап своје драгоцјене крви пролио, да неће више никада блудно сагријешити.
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе!
Цвета и Павле, првих дана у затвору, одлучно одрицаху се једно другога. Осрамотише се пред светом. Упираће у њ прстом и на прелима, и у пољу, и у крчми, а њу ће
Из тога доба сећао се двеју неправди: учитељ га је у школи избио стога што се, нападнут, одлучно бранио од напада једнога свога друга, сина имућног тежака.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
раван), онда се о смени двају разумевања природе и назначења поезије може говорити од тренутка када је Мишић почео одлучно да пише против сентименталне и површне лирике „меког и нежног штимунга“, а на другој је страни Милан Богдановић
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је, са становишта књижевног развоја, да су само неколико година раније (1911) сродне слике у Дисовој Тамници критичари одлучно одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и честито: само ће се мртав одвојити од Јаблана!..
Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи убијаху у рукама
Петровић, Растко - АФРИКА
Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чисто не верујемо. Читали смо званични извештај... Али коморџије тврде одлучно. И заиста, тринаестог септембра, у седам и по часова, стигло је наређење команданту пука да са својим првим и трећим
Била је два пута већа од топовске цеви. Покушао сам још једном да одвратим Косту. — Удри! — наређивао је одлучно. — А ти гледај горе и ништа не брини. Граната излете и труну у бугарске ровове, као да је тамо треснуо гром.
Ко остане читав, нека заобиђе стену и сручи бомбе на топове. Јесте ли ме разумели? — Јесмо! — говорили су одлучно војници. Командир се обрати мени: — Сад настаје ваш посао. Могу они лако да нам најашу за врат.
Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале. Треперава светлост засењивала је очи. Звезде су тамнеле.
— Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не! — рекао сам одлучно, да бих прекратио даљи разговор. Она се наслони на зид и погледа тужно преда се.
Једва сам се ипак савладао и пришао јој: — Молим вас, отворите! — говорио сам хладНо и одлучно. Али она баш тада запали цигарету и, повлачећи дим, њено се лице издужи, а на оно здраво око зажмире.
Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада! — одговорио сам одлучно. Оно здраво око затрепта, и она скупи уснице. Подсећала ме је на животину, која се спремала да ухвати плен.
Аха, то ли је... Е, сад ћу ја њу да мучим. Одбио сам одлучно да идем на састанак. Тома је био очајан. Најзад, на његово наваљивање, објаснио сам му да ће тако остати само за овај
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бар на нека од горњих питања, искрсла поводом Везилићеве примедбе, можемо већ данас одговорити, а неке недоумице одлучно одбацити.
мудрост и поштење. Против оваквих неологизама одлучно је устао Ђорђе Малетић у своме чланку Критически преглед стихотворни’ производа г.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо?
ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст! МАРИЦА (одлучно): Слушајте, оче! ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе.
Ћипико, Иво - Пауци
” Радивој диже главу и вели одлучно: — Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо! —Пођи! — вели отац.
, Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа. — Понеси га натраг, Машо! Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те! — Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши и сневеселивши се.
Али зачас појави се сумња : — А ако не хтједне? Убићу га — помисли. — Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке, — оправдава избившу мисао.
— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. — Није могуће, ваља слушат'! — одговори Марија одлучно. У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.
— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет
— Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати ... — Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. — Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио!
— Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. — Нећемо за живу главу! — А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа.
— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. — Није, господине, били смо око границе. А и не зна се право чије је.
На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом... И хтио би нешто... Али сумња у све оно што види, то осјећа, ј не да му мира, и — иде
Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили. И онда, мислила сам на њ. — И није ти. жао? — Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ. Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост? Коме је од тога корист?
Они се у граду погосподио... Ти не можеш, па ко ће? — За поље имате наодара, а дућан затворите! — рече одлучно Иво. — Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова.
Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити! Иво једва дочека и примаче се да се опрости.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам просто неспокојан и уплашен. Окренула се. Упитала ме тихо али одлучно да ли сам се побринуо да становништво Вратимља има довољно хране и семена за сетву. Био сам забезекнут.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Између платанова лишћа провиривао је Месец, а из зоолошке баште чула се рика лавова. „Немам шта да сумњам!“ рекао је одлучно, али му је глас треперио. „Када познајем онај угао и онај лук, онда знам и опсег Земље.
“ Младића обли румен, очи му засветлеше, а ноздрве задрхташе. „Јесте, господине сенаторе“, рече он одлучно. Наста тишина. Чуло се само куцкање часовника који је стојао на камину управникове собе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не знаш ти, Ташано! ТАШАНА (јетко): Не знам. И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао.
Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се. Турци полетели да га бране од ових наших. Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути! Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
десну руку у маказе, прстиће леве руке скупи као плајваз и учини њима у ваздуху неколико потеза као да црта, и онда, одлучно, и некако елегантно, рину маказе у материју. Колико што блеснуше, без једног шкрипа испадоше маказе из платна.
Функције гос-Тошине везивале се у основи за једну малу политичку страст његову, за србовање честито и одлучно, и помало парадно. Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору због неке приредбе о Св. Сави. Тиме се поносио.
Госпа Нола, што обично није бивало, не одговори подуже, па онда рече одлучно и искрено: — Не знам ни ја још, а камоли ви, колико га волим.
Отац некако наслути да је то час, и наваљиваше да се Ната уда. — Немам времена! — одговара Ната одлучно и важно. Престала је да шије. — Апсолутно не! — Уз своје кирајџије почела је да се добро снабдева рибом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И једног дана учинио сам први мушки корак у животу. Стао сам одлучно пред мајку и изјавио да нећу више да носим сукњу. Ја ни сам не знам какав је био непосредан повод тој мојој одлуци, да
Али сам ја, и поред тих материнских разлога, одлучно остајао при своме захтеву, драо сам се, плакао, пиштао, вриштао и ваљао сам се по патосу, све док мајка није најзад
Ето, то је добро да буде благајник. — Благајник не може! — додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш.
— Баш ако и погреши што, мантија све то покрије! Мој теча, онај што о докторима има добро мишљење, био је одлучно за то да будем министар.
Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном
Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у школи одликовао.
— А што то бацаш? — Па то је гадно. И она се реши и пружи одлучно руку. Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе.
завео на усамљене стазе, да хоће да изазове моју исповест и да ми скреше у груди пет револверских метака, те узех врло одлучно да се браним. — Али, господине, ја одбијам од себе то да ја гајим према госпођи такве осећаје. Ја њу само поштујем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни до сутра увече не бисмо могли да насечемо дрва да попунимо речно корито. — Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,.
Иако су војници наваљивали да јашем, да бих што пре умакао из овог убиственог простора, одбио сам то одлучно. Нисам хтео да се одвајам од њих, ма шта ме снашло. Зато наредим да на коња ставе рањенога поднаредника Жику.
Из мрака се помаљају групе. Опет заостају. Као да некога дозивају. Гомила нарасте. — Збор! — викну одлучно потпуковник Петар. Маса потрча, разреди се, и дивизион стаде. Људи су били у напрегнутом ишчекивању.
— Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са
Носили су је довде и, ето... — Наредићу да је носе моји војници — рече одлучно потпуковник Петар. — Доцкан... Ето, задржао сам свога пуковског лекара, и он каже: нема јој спаса.
Чујем да командир то одлучно одбија и остаје на осматрачници, мада има температуру услед маларије, коју још из Солуда вуче.
— Наравно, ми — вели прибрано и одлучно потпоручник Светислав. — Ја сам, господине мој, рањен код Сиве Стене. — А ја сам рањен на самоме врху...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гледам те храбро, одлучно, Први пут овде, под правим углом, са родне груде. Да ли ће те ико погледати овако после мене, Да ли си заборавио оно
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Плачно): Сами смо код куће. Отац љут, прек... ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра. СТАНА (слушајући им песму, брише сузе). ВАСКА А што плачеш?
— Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ...
(Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу! СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу! Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш?
А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада сунце, онда ћу ти са Косова доћи.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
се једно плаво мравче Међу милион жутих мрава Мрави имају послове прече Плав се родио па шта с тиме Али мравуљак одлучно рече ИЗВИНИТЕ МЕ ХОЋУ ИМЕ Наденуше му неко именце Нит запеваше нит се напише Ал врисну опет мравље детенце
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под.
— Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо? Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако.
— Пази, а откуда ти то знаш? — блекну Николетина. — Знам, то се види по теби. Николетина одлучно закопча свој цивилни капут и прогунђа: — Па дабоме! Ја да им бацим пушку као нека стрина, то неће од мене дочекати.
Нећете се ваљда данас уплашити. — Нећемо! — дочека дјечак озбиљно и одлучно, већ унапријед загријан важним и опасним послом који га чека. — Још сјутра ћемо искупити читаву дружину.
— Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна. — Да погледамо — рече Јованче нешто узбуђеним гласом и одлучно закорачи пут зеленог густиша, а за њим у скоку Ник и Луња.
Ваља нам нешто измислити. Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу! Хајдемо брзо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа! Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде
— заврши одсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке. — Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење!
— У сургунл’к!... Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџијска кућа... — Овој да запантиш! — грмну хаџи Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем инку лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам... Туј ћу те закопам.