Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже. На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко је ћутао. У њега беше ушло сто бесова. Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. — Станко! — викну га Суреп. — Шта је? — Лакше. — Ја!... Лако је вама!...
Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. Докопао се луга, па је одмицао. Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Посао је из дана у дан све више одмицао. А шта је чуда спремљено било, не смем чисто ни да ређам, јер се бојим да ми нико неће веровати, а после и да изређам
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
време и док је штаб оне разбијене дивизије, што се у највећем нереду пробијала и даље кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп прашине, дојури му муњевито у сусрет.
А дан је одмицао споро и Христић је, закован на истом месту, нервозно погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јахао је и по провидном мраку, као сенка. Одмицао је тако, у страху, и одморио се тек кад је, кроз урнебесни крекет жаба, видео да је стигао на обале Дунава.
Друмови у Аустрији били су, тада, већ, у добром стању, па је брзо одмицао, а пртљаг су му прегледали свега једном, у Леобену.
Његов коњ, брђан, није журио, љуљао га је равномерно, као што децу у колевци љуљају, али је одмицао у брда, лако, кораком, брзо, сигурно. Пањеве је обилазио. Дугим репом их је само додирнуо.
Што је друм даље одмицао, од Ујхеља, у брда, лишће је било све гушће опало и лежало, на земљи, увело. Шумско дрвеће, гране као неке руке, све
Црњански, Милош - Сеобе 1
до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.
Милићевић, Вук - Беспуће
јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао. И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чуо се у почетку и сликар брадоња, али, како је дан одмицао и ларма расла, он је постајао све тиши и расијанији. Зузукао је нешто себи у браду, одсутно кружио погледом по друштву
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па се нисам одмицао од ње, већ стајао и додиривао је. Она је пламтила сва, али, заузета око вађења кофе, није могла ништа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив. Сви су се чудили шта је Бакоњи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И рекао јој: „Нећеш да ми подвалиш!“ „Зар не видиш?“ насртала је, широка и јака, а он се одмицао од ње и, као сув лист дувана, припијао уз даску кревета.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
силазећи ниско, ниско, одлазили су и враћали се час као киша, час као измаглица над морем, али он се од стене није одмицао. Понекад му се чинило да се и сам камени, чекајући да му се она осмехне или да му пружи руку, али стена је ћутала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Корак по корак, заустављајући дах и застајкујући сваки час да ослушне он је опрезно одмицао узбрдо, поред високих и разваљених плотова и у исти мах журио да што пре стигне до великог грма, код „Записа“, где је,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сваки тренутак што је одмицао бивао је силно драгоцјен, ненадокнадив; све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку мени прикраћено, мени
Он се насмјехну. — Хм!... Гледао је у капице својих ципела, које је равномјерно примицао и одмицао једну од друге. А онда, не прекидајући ту игру (знао је за моје некадашње дјетињарије и фантазије): — А постоји ли
Ћипико, Иво - Пауци
Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао. Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И гле, ево је како га деље, ренда и тестерише, како му пије душу на сламку. На Богдановом лицу, што је дан више одмицао, разрастало се очајање које је пред мрак личило на голему модрицу од убоја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече старац. — Иди и наћи ћеш га! — Где? — викну Дрвосеча и потрча за старцем који је одмицао све брже, док наједном, као да се у ваздух претворио, не нестаде. Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза.