Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— подвикнуће Сава, кад кочије труцнуше преко једне приличио дубоке и опасне опасности насред пута, те путници одскочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сеђаху. — Ништа, ништа, не бојте се!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко. Маринко удари коленом Крушку међу плећке. Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола, али их не преврну него само гурну и она одскочише устрану. А фрау Габриела се сва за нела слушајући курмахераје некресанога господина асесора.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Крива? и на једанпут нека чудна сенка, као муња прелети преко лица Наташиног, а на њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге. Она се уозбиљи: — Ја видим, теби је до раскида? — рече она — Јест, до раскида.
Теодосије - ЖИТИЈА
миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути одскочише да јаве проту.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле. А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Где је, бре, точак? — дрекну наредник, а жиле на челу одскочише. Стиснутих песница приђе дежурном и унесе му се у лице. Точка нема, види и сам дежурни каплар. Али треба нешто рећи.
„Баш сад пред унапређење да ми се то деси!“ — Удахну снажно ваздух, ноздрве му се раширише, а мускули на вилицама одскочише. „Ах“ — испусти кроз зубе и стисну песнице. „Премлатићу их!“ — Командир страже!... Овам’! — и уђе у шатор.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну. Онда настави тихо.
Јаој, мајко, кад пуче!... Кад оне женске заврискаше кад заглавише врата... А она двојица одскочише у страну и као по команди дигоше руке увис, И један, и други имали су поглед пуњене птице. — Напред!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Обадвије сабље исјекоше, до балчака сабље догонише; побацише њине одломчине, од хитријех коња одскочише, за била се грла доватише, те се двије але понијеше на Голечу, на равној планини.
перне буздоване, стадоше се њима ударати; буздован’ма пера обломише, бацише их у зелену траву, од добријех коња одскочише, шчепаше се у кости јуначке и погнаше по зеленој трави.