Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Право оде бијелу шатору, ка шатору нејака Уроша, догна Шарца цару до шатора; онђе Марко Шарца одсједнуо. Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето
Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио. Проли сузе проигуман Васо, јер је њему врло жао
Пред двором је дора одсједнуо, па он сједе на меку ложницу, па извади очи Арапове, те их баци својој милој сеји: „Ево, селе, очи Арапове, нека