Црњански, Милош - Сеобе 2
хтео, последњим покретом руке, да утули свећу, која му је чело главе треперила, Исакович чу како се у предсобљу, тихо, одшкринуше врата. Хтеде да скочи и дрекне.
Хтеде да скочи и дрекне. Пре него што је, међутим, викнуо, или скочио, одшкринуше се, тихо, и врата у одаји у којој је спавао, а у вратима, у провидном муслину, са косом која јој се тресла, као нека
Мора, каже, кући. Госпожа Јулијана, изваљена на фотељи, смејала се и привлачила је, себи. У вратима, која се тихо одшкринуше, појавио се Вишњевски.