Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може. Да од ког дпyгога то страда, не би јој ни по жалости било, но од
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А Хаџи-Муста-паша тукао је из града топонима”.) Тако после неког времена пође оздо Хаџи-Муста-пашин син с војском, а тако исто и мој отац крене војску с ове стране, а други кнезови с други̓ страна.
проспу пушке у пашине сараје, капију отворе, и тако Хаџи-Муста-пашу жива у̓вате, и кажу му: „Ми знамо да твој син иде оздо с војском од Видина, а Алекса озго од Ваљева, и други кнезови с други̓ страна, но сад шаљи књиге и твоје Турке, нека
” 7. фебруара одем и питам, но каже: „Јошт нема.” 8. фебруара примим писмо оздо, однесем и јавим. 9. фебруара одем, питам, нема јошт. 10. фебруара ишао сам, нисам га код куће нашао. 12.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако. Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро?
Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла!
маја онако много како се јашу коњи и гађа у нишан. Док ето ти трче три-четири човека оздо из чаршије, хитају право гробљу. Један измаче и стиже пре осталих, па оном путнику: — Ама шта ћете ви од тога гроба?
Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. — Ух, Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка и осврте се плашљиво.
И у том разговору стигоше горе до пред кућу. Тамо већ беху сви одабрани Зарожани што су малопре пошли оздо од воденице. Пурко одмах износе ракије, те се обредише сви по једном-два.
Радојка се прибила уз Страхињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне. Пушке и вика оздо све ближе. — Хајдемо, људи! — рећи ће чича Мирко. — Ето онога с потером, може осакатити кога!
— Вала, ни ја! — прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву!
Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. — Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове.
Огњан је о Петровудне довршио четврти разред, а Сенадин је одмах по Преображењу пошао у први. Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па све некуд жури.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ивановић викну иза браника: — Црногорци! За... — Какви Црногорци! — прекиде га оздо крупан глас. — Какви вам се Црногорци привиђају?
Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме,
Тек што се заједно упутисмо на трећи јуриш, а оздо се крену с једне стране владика са свом нашом војском, с друге стране Вјаземски са својом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Напредак долази озго, а не оздо, и он држи да се остварио Платонов сан, да је дошло доба када владари филозофишу, а филозофи са владарима владају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Са коња сјаа, униђе у дворе, А млоги оздо гледе на прозоре; Застрти увек били су дојако, Ал' сада биће валада инако.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто вечераше, рећи ће арамбаша: — Кад смо данас овако шићарили, донесите један од вас она два лањска пршута оздо из подрума. Цар и војник шћућурили се — душу у се, па ћуте. Скочи једно момче: — Идем — вели — ја донијети!
А он њему оздо: — А што ми се, брате, радујеш кад ми ваља жваћати док крушку изијем. ГЛУВИ ВУК У селу Прњавору био један качар по
— Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.
— Разуме се, у моју уписницу. — Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом... Тако је најбоље. — С краја ћемо, оздо.
— Разуме се, у моју уписницу. — Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом... Тако је најбоље. — С краја ћемо, оздо. Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.
Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу .. оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не
Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа. Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Пст! — учини кмет, и сви се тргоше. Оздо од потока прелажаше преко врзине човек у варошком оделу — с пушком о рамену.
— Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо. „А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ни дугова наплатио, ни се амо повратио, већ га срела вода и незгода: оздо Сана а озго Страна, капа му лојава, глава му ћелава!
(Змија) 154 — Ни ранар, ни видар, а свакоме крв пусти? (Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач?
(Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма? (Јагода) 195 — Отац у колијевци, а син у сватовима?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома!
ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза.
овамо него обилази далеко, чак доле, до границе, ако га ко од нас, чивчија, чује или опази, да помисли како он долази оздо, из Арнаутлука, где се, како нам после прича, пушкарао с њима... СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми. И ми смо га пратили.
) СТОЈМЕН Добро, опет стигох пре. Сад ће ваљда и он оздо. (Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ћутали су и чинило се да не дишу да не би нарушили тишину. Оздо, из потпуне таме, подизале се горе ка светлости мутне ноћне магле, згужване у бесформне масе, па се вукле, надимале и
Али ову последњу реч прекиде један тресак. Оздо, иза келнераја, једна плетена столица прва тресну међу нас. Онда једна флаша, па друга, па мочуга, па читав пљусак
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сретен пође уз њу. — Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина.
Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим... Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где
Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... »Откуд овде ови људи?... Шта је ово?... Смрт !«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. — Предај се!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слуга све слуша, па стаде над онијем капком, па како је год који пустахија оздо излазио, а он ти све једнога по једнога оном црносапчином иза ушију клеп, клеп — исијече све до једнога, таман их
— Ето како: ја заокружим испред себе, кô велим: земља је округла. А он располови, бива: половина је вода. Ја опет оздо руком покажем како из земље расте свакојако биље, а он опет руком озгор, показује како киша пада и да без кише не може
Он опет учини руком оздо, кô кад кврца пилав, и вели: имам добар пилав, а ја покажем руком озго, велећи: замасти, добро замасти!
Ћипико, Иво - Приповетке
слабија, а сунце се нигда и не показује; оно само што за ведрих дана часом обасја врхове виших зграда, па га се оздо од жеље гледа како се одбљескује на горњим стаклима.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гробом пјан. И ноћ је ово — трном претрнем глога, и дан. И стопа где прионе ми, јара је оздо, запахне врело плуће. О, гробно ли ми смркава костима твојим свануће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 4660. У молитви против вештице каже се: »Бог јој озго драчу, а оздо плочу«, ЗНЖОЈС, 22, 1917, 311), исти начин сахрањивања као и у германској преисторији (упор. нпр.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Загледао сам ја њега стотине пута, и слева и здесна, и спреда и позади, и озго и оздо, али свеједно — никуд нисам стизао. Црни Стеван је долазио неумољив и диваљ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава. Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, прими с' бане уз Голеч планину; он је оздо, а сунашце озго, те огрија све поле Косово, и обасја сву цареву војску. Ал' да видиш силна Влах-Алије!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
својим узрастом: Лист му је сврха бео, а гране управе од сред стабла једнако му до врха скупљене ошиљасто стоје. Оздо, ко корав је и храпав; гране му усукате, — Врло га је мучно покрасти.