Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње. Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са жудњом изгледајући жандаре. Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!... Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђогат му у три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије руке, метнуо их себи у њедарца, озебле му, остале му пусте! На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено.
Не носи ми крило позлаћено, тако теби малин не хронуо и тако ти не озебле руке као мени јутрос у Косову!“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило
А ја сам се гротом насмијао: какве кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено.