Употреба речи око у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Сироти! Ишчекиваху помоћ, али пандури, који су се око плота скупили, нису смели прекорачити праг трошне зграде на којој су већ и зидови попуцали.

са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне

Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда уздахну: ,Ох, Обраде!... Марко, а где је мој брат?...

може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац задовољно рећи: — Маро! Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш.

Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...

Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“. Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима.

“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана. Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хране што удели, а кувар им,

Тако смо чиниле сваког дана... Иста бледа и измучена лица око казана, а и људи су исти што ту мршаву милостињу деле. Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак...

Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.

Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде. Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема.

Кад је ушао у нашу сиромашну собицу, погледао је зловољно око себе. По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу.

из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом мразном кором ухватио око мога скрушенога срца; на душу паде ноћ, тама у којој око није могло угледати ниједне звезде, ниједне искрице наде...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је човека познати, и колико су кога глађе речи и слађе, толико више ваља стајати на опазу и добро сматрати какви су око њега трагови, сиреч: ко је, како поступа, и како се је пре владао.

Сваки, есапећи по празнини трдуха свом, види уда ће му полак мало бити; свак би рад све имати. Почну се дакле око њега чупати и дерати, док оба изнемогну и у несвест падну. Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче.

” Јарац, на све готов, учини што му се рече: онда лисица, попевши му се на леђа и рогове, искочи напоље, и скачући око бунара почне се ругати јарцу.

„Ниткове!” — рече му коњ. — „Залуду ти мене толико тареш и око мене лажеш, кад ти мени моју обичну зоб не дајеш.” Наравоученије Ово пристоји онима који не исполњавају своје

Замота се конац око гане, и тако остане висећи. Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка!

” Једва он то изрече, кад сви викну: „Јуриш!“, па потеку. Жабе око језера чујући топотање, уплаше се, пак ти бржебоље стану стрмоглав скакати у језеро.

Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи!

Зато, дакле, имајмо бодро око сврх себе, не дајмо места у нами слепоме самољубију: „друг друга честију бољша себе творите; смирјај себе вознесет

Другу ноћ затим, око вечерње доба, пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе

Друге птице, чудећи се толикој отмености, скупе се око њега и начну га питати држе ли њем у толиком поштењу у земљи рожденија његова.

119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се огледати ту. Онда брат начне се хвалити да је врло леп, похуждавајући сестру као ружну.

но лена гарова, који у све време ковања лежаше кад у једном кад у другом буџаку, нити он ма|раше да зна што се око куће пади. А како би ковач почео јести, ето ти му гарова разбуђена и готова.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав

СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав

милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом

- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се,

- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи српска

ЈАДАЦ Ужичани Сремце, Левчани Космајце, ексером у око, кундаком у јајце! Сомборац ножем пори Смедеревца, па му на калем намотава цревца, а о курјацима и да не говорим!

Ваљево с гробом на рамену, са точком око врата Врање, Крушевац носећи одсечену главу, вуку се преко Косова. Оста на северу, на вешалима, Космај, видик на

непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени?

СЛОВО О СВЕТЛОСТИ Са цокулама око врата, бос, разоружан, раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата, враћам

Леђима наслоњен на срушену кућу, у којој расту коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост

ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог - тешко нама ако није! тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије!

ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака. — Мој отац и мати имали су јошт више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је изгорела, кад су нам уз

Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора. Међутим неки Гуша, поглавица бачевачки, скупио је био своју чету и дошао у Лесковице, одвео седам роба и

Шанац и логор на Кличевцу доцније основан је. У та времена и Коча доле око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат

То је било око 1794. године. Међутим, отишле аге и субаше по селима своје обичајне данке и десетке купити. У Београду пак био је неки

Чете око Београда предводио је Радич Петровић који је после с Немцима на Французе као капетан војевао и немешаг добио, а уз Кара

и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака) који су шанац чували и с Турцима око планина тукли се.

Мој отац оде одма на Палеж и зацело прође војска, око 800 крџалија, и оде хитно на Шабац на баир. Бего Новљанин и Ћурт-оглија, убилци кнеза Ранка, са својим друштвом

отац остане с војском у доњем граду код везира, и што није могло војске стати у најгорњу касарну, паша даде трску те око касарне направе колебе.

(Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804. године, око 20. маја месеца, застао се био с војском у Пожаревцу, где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша

Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. пред вече 1804. године. Њи̓ова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до Колубаре.

Но неки Живан Јеротић из села Близоња, који је онде послуживао, ноћу је украде, метне у недра, склопи гуњ око себе, и тако главу у недрима нама донесе.

лета. Сутрадан ето ти почеше људи из ближњи села са оружјем долазити, и свима је чисто мило и накупи се око 700 људи које стари̓ које млади̓.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Глишић ПРИПОВЕТКЕ Садржај РОГА 2 ГЛАВА ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА БРАЗДА 171 ВУЈИНА ПРОСИДБА 177 СИГУРНА

Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па ришкају око увратина. Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда.

На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. — Ах, гони у обор!...

— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи... То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци!

Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. Било је већ око заранка. Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе.

Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.

Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше. Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим

— упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. — Око неко доба ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури.

— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. — Ето шта!... Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада...

и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.

а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...

Они још осташе. Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. Сад ће већ на брод под воденицом. Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба. Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука.

На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају. То су одељење звали „кућа”.

до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехпули!... Па какви родитељи опака и деца.

Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.

Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањајy и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао. Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати.

Мрзило га потрчати и укаљати се. Да му је откуд да падне с неба у уста. Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана. Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.

Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...

И не да се то сакрити од ока које мотри!... Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје... Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...

И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.

Маринко упиљи у њега. — А... не варај, синак!... Ти, јест... Да пије која цурица замакла за око?... — Јок! — рече Лазар и поче крити очи. — Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.

Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.

И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу

и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око. Дођу градска деца са веселим плеском, Драже га, и јашу, и засипљу песком, И бију га својим пушкама од зова.

И осећам где се буди, тихим шумом, Успавана душа ствари око мене. И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене...

ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде Кô да роса пада у сребрној тмини. У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже.

И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине.

И ослобођеној од смрти, без уза За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија.

Свагда, као крила, те сумње бескрајне Над свачим ће тебе да држе високо, Докле не затвориш болно своје око На међи вечите истине и тајне.

жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.

У музици свега што око вас тече, Сва сте увек пуна само вечитога, А мрете, о срца, срца! И зар стога Има среће за вас, срца?

Залуд: у телу дубоко Не ври још млад отров жеље нерасудне! Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала —

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” Али болест освајаше. Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”.

Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам...

И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош,

Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко ће мене тамо анализирати? — Шта?

Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор. И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.

Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист? Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма... — Сине, окрени се на другу страну!

Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо

вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.

Моја му мати прискочи у помоћ. — Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? Он брзо покупи све око себе и баци пред матер. Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.

Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.

Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока. Нешто је добре воље. Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је. — Зар си повратио?..

” И онда чисто бежи из собе. Али „још ово”, ,још ово”, уђе ти он, чини ми се, пети пут у нашу собу, а тако око три сахата по поноћи. — Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.

своје поверене му пастве, него седи као станац камен или кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору. Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив.

Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије

А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне.

који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк, и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и

А девојке су рекле да су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пóшу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.

побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.

Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан

као она на сокаку, него родна, која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих. Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине, а на њему дечурлије која се частила дудом.

Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на тртице око чанка с кашом. — А где је мати? — запитаће поп Спира. — Ено је код краве.

се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међутим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.

савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. А гђа Перса га нађе па га стане грдити: »’Оћеш голубића, лопове један матори!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова. Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови знаних луди,

Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће. И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило.

укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више тај плач, цвилење. — Туго, Мито, домаћине! — Леле, синко! Туго чедо!

И док траје плач, служба у цркви, Док не почне да се препојава и раздаје сви су они тамо, на улазу, око порте. Ту Менко, Таја, Наза, Стеван, Љуба... Сви они. И, с обе стране улаза, лепо поређани.

Али опет, кад би хтео човек да их тражи, ту би их, на гробљу, нашао. А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали.

Неки тамо су и спавали по рупама а неки од њих, нарочито старији, као неко првенство, спавали су ту, око клисарнице. Али их је било много.

Нико не би знао одакле је, који, тек би почео да се виђа међу остале и вуче се онако као други, ту око клисарнице, реке, гробља. А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали.

И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те који су се завлачили по

Целе недеље би ту тако око клисарнице и гробља седео: да звони кад долазе мртвачки спроводи, иде с попом или клисарицом по гробљу и помаже јој а

Била је толико чиста, примамљива да чак и неки варошани почели око ње да обилазе. Али она од њих је бежала као луда. Ни новац, ништа није хтела да прими.

Док било лето Наза и не досађивала попу толико. Стид је било. Једино, кад би он дошао на гробље она се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и каже јој ако је што од владике дошло.

Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није имао где да спава.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре. Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.

— Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере. Мален, дебео, округао човек око педесет. — Добро нам дошли! — Опростите што сам тако слободан... — Драго нам је. Па како код вас, пошто рана?

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку.

Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге. Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.

— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље. — Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.

В Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру. Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година. Био је ујак Љубин, а жене још нема. Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј.

Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти. Младој госпођи Перси отац је тутор.

да види илуминацију. Начује још и то да мираз није баш сигуран. Одважи се цело познанство прекинути. Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.

Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту. Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.

После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало. Имање је око педесет хиљада. Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат

Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.

— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн! Врата се отворе.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

разне љубопитљиве гомилице и гомиле, инстинктивно згужване амо-тамо по улицама, испред кафана, министарстава, дућана и око важних личности, без особитог запрепашћења и без неке напрегнуте одлучности као и без правог страха, чудно су

А око кувара из руског посланства, пред ниском и црвеном, од цигаља, кафаном „Код Три Сељака” окупила се јака гомила и кувар

танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције. Око Окружне Команде, где иза прозора ужурбано промичу официрске еполете, налазе се честе омање групе и људи нерадо и

Биће нам много лакше кад смо заједно, скинућемо и душеке доле. — Хвала вам; и наш је тврд, од бетона је. Она група око мршаве маске, коју је привукла најновија новинарска сензација, била је највећа.

док се постепено није повратио да осети једну једину страст: једну мутну и крваву мржњу на све и против свега око себе.

И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.

Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.

„Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.

А око њега у шљивару, на полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке п

А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна фијукала су око њега да ону смртну свирку продуже равницом све до прве препреке.

су плавиле све по неким црним таласима, видео је само неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега мирни и жалосно-пусти у истини и не живе.

оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.

Африка

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем. Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели.

Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.

Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.

Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.

Униформисани болничари, баштовани, полицајци, поштари итд. Остали се задовољавају да обавију бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.

бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.

Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта. Силазећи у кабину око поноћи сретам Роберта, морнара Бретонца, који ми показује књигу што је тек узео од госпођице Н.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Катица? ДИМА: Катица. ЈАЊА: Зашто иштиш ти моја Катица? ДИМА: За едно црно око, за едно греческо нос, за едно младост што го има, и за едан поштене. ЈАЊА: А не иштиш за новци шта има кир Јању?

Ту су ти минђуше, ту су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти

“ или „Сад сам се осрамотила!“ Како ти то на памет дође, онда си прошла, него тако говори као да си ти госпођа, а они око тебе твоје слуге. А, управо, тако и јесте, зашто иначе не би нам се мушкарци толико улагивали.

Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух! Оћи да ми увати шлогу... Право има! Нек ми увати за око, да не видим моја нестрећа на овум светом, да не видим она куга (показује на Диму) што ми изио моје лепе новце!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад су ратови прошли, тај народ се населио по попаљеним турским караулама, покрај скела на рекама, и око Темишвара, који је био главни град на југу краљевства и који је био обновљен по нацрту францеских официра, као нека

места фратарски ред капуцина и исусоваца био је подигао своје цркве, са барокним фасадама, а војска, Команду места. Око Команде прилепило се било неколико трактира и школа, као и Театар који је био чувен.

Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета.

Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали

Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца. У рупу, где је био кабао, имали су сад играчи да спусте своје удове, а на уд да привежу конац, или неку

И све док није стигао до параде, није више ником дао мира. Он се окретао и вртео око Енгелсхофена и довикивао и својој пратњи у идућим колима.

Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка. Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга.

Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга. Колона је начинила кару око малог, узвишеног, дрвеног, павиљона и кад се Гарсули попе, по ћилиму који је био прострт по чамовим даскама, он је,

малог, узвишеног, дрвеног, павиљона и кад се Гарсули попе, по ћилиму који је био прострт по чамовим даскама, он је, око себе, видео таласе стотине црвених гуњева, клобука, шубара, главурди, ручурди, ножурди, и носева, из којих је, као

Трифун је био командант параде тог дана и Гарсули, са запрепашћењем, виде да се око Трифуна, поред жутог барјака, са црним, двоглавим орловима, вију и два барјака од црвеног и плавог муслина.

Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш из уста и довикнуо му: „Можете да поручите, од мене, грофу Хараху, да

“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава. „Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.

Теодосије - ЖИТИЈА

И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога

А од прота измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара, са овим и Светог Георгија Имологите и Светога Николу у Милејама.

плен иноплеменицима падосмо, и непријатељи наши исмејаше нас, и нашом мржњом постадосмо презир и поруга онима који су око нас.

Јер славу и почаст, ,коју око не виде нити ухо не чу̓, од Бога прославитеља својега, јер су га узљубили, примају на небесима, и земаљску не желе,

Утврдивши себи дом на стени у вишереченом Просеку, а та стена је веома висока — око две стотине сежања и више, а испод ње, као да се прилепила, река велика тече, која се зове Вардар — на тој стени,

Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић

места пребивања у пустињи где је усамљено живео у посту, болу и страдању, и усрдно посетивши све преподобне који су око свете Лавре, и како то и треба — ка Содомском Мору и у долини самотно и ћутећи живе, и видевши оне што с људском

Склоних се ка гробу светога Саве Србина, и несвестан врх њега легох и заспах. Око поноћи нека светла прилика, обучена у светле свештене одежде са жезлом, дошавши нада ме заспала и гурајући ме, рече:

Преподобни, по одласку сестре своје, попе се на гору која се зове Света, и осмотри око ње тражећи место где би подигао себи колибу.

борбе, тако да се и сами беси, гледајући његово трпљење у страдању и непобедиво усрђе у борби, срамљаху, мучећи се око тога како да га убију у све жешћој љутини.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик.

Она се консолидовала далеко од овог средишта, на десној обали Саве и Дунава око Мораве, на северу полуострва, у непосредној близини некад аустријских јужнословенских земаља.

У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880. Али су оне и данас многобројне у динарској

У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880. Али су оне и данас многобројне у динарској области, само их је мање него инокосних породица.

На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте.

чије су психичке особине сличне ерским среће се у Херцеговини, нарочито у околини Билеће, Гацка и Невесиња, у Загорју (око Калиновика) као и у горњој Босни, нарочито јужно од Сарајева, у области великих карсних поља у западној Босни, у

У сваком племену има по неколико старих сродних родова који чине племенско језгро. Око овог језгра су се груписали нови досељеници сасвим друкчијег порекла, образујући братства, и остаци старих племена.

Али ако би се његови потомци изметнули, одрасли племеници би се скупљали око „зборне главице“, збацивали би старог „војводу“ и бирали новога.

Између њих се пружа у динарском правцу личка површ у којој су уложена карсна поља: Госпићко, Крбавско и Гацко, око истоимених река понорница.

Има и потомака сењских ускока, које су аустријске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у Сењ дошли из Босне и Херцеговине.

Личка хајдучка епопеја трајала је око три века и оставила је у њихову менталитету јаке трагове. То је била она динарска хајдучија, у којој поред суровога,

То је био разлог да се установи Војна граница или Војничка крајина, и већ око средине ХВІ века разликовале су се две крајине, Славонска са Вараждином као центром и Хрватска крајина, чији је центар

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара. Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју.

Људи ће од њега по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор у кућу завлачити и под креветом спавати. Око необичног човјека окупи се зачас велика гомила људи.

Чича од страха само зажмири заборављајући да скине џак с леђа, а кад је поново отворио очи, око њега је све било пусто. Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице.

крушка — С неба падају мачке Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Крушкотрес Кукурузовић великој крушци. Око њега се на све стране ширио леден вал страха тако да је лишће у околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице сањале

— Ау-вау, прекидајте смијех, погибох од ове туче — запомага он трчећи око стабла. Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе тренутку с

Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око врата подугачак канап и причврстише га за једну врећу у ћошку. Још су пажљиво измјерили да ли могу да дохватим сланину.

Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим очи и уздишем: — Дајем километар живота за два прста канапа!“ ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА Ево за нас војводе!

Бираће се, каже, мишји војвода. Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до старе пастирске колибе, око ње је све врило од кућних и пољских мишева. Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка.

Како би било да те малчице грицнем, само мало за увенце?! — Боље би било да ја грицнем онај канап око твога врата! — досјети се Миш пророк. — Онда ћеш добити и слободу и сланину.

Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти Шаров није имао још од раног дјетињства. — Куд ћемо сад? — упита Шаров.

Ту гдје има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасетине у торбаку.“ Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских мишева и по разним знацима, само њему видљивим, читао списак укућана.

Било је то славно весеље и пијанчење. Око поноћи, добро поднапити, чича Тришо и крчмар Винко ријешили су да се попну на небо и да виде зашто то нема мјесеца.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго

се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог себе Одатле се падне свом тежином Данима се пада

не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ

се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру

звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна

посољен Нећу ни у сну Немој да се завараваш Ништа не пали нећу 4 Напоље из мога зазиданог бескраја Из звезданог кола око мога срца Из мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на

у теби Равнице ти у брегове претворио Завадио ти годишња доба Одбио све стране света од тебе Савио свој животни пут око тебе Свој непроходни свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа

клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде ничег

друге лепоте Осим оне коју воли и која ће му доћи главе Не види ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА Досадио му је круг Савршени круг око њега Застао је Тежак му је терет Сопствени терет у њему Испустио га Тврд му је камен Камен од кога је

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ВИ АНТА, затим РИНА и АНА АНТА (нервозно се креће у столици и великом џепном марамом брише зној са чела и око врата). РИНА (обучена, изненађена и узнемирена): Шта је, забога, да се није десило што?

Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара. РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама.

Читав интервју. СВИ (прибијају се око Новаковића): Читајте, читајте!... ЉУБОМИР (одвојио се, сада потиштено, али ипак прати ток читања).

огроман дванаестогодишњи посао, који предвиђа и огромне техничке објекте: најмање десет великих гвоздених мостова, око стотину бетонских мостова и велики број тунела и пропуста. Огромно нешто, разумеш ли!

Господин Новаковић је, на разне таксе и претходне трошкове, на израду планова, и друге ствари, унео око пола милиона динара готовог новца.

ПАВЛЕ (погледа око себе): Па онда, и ова друга господа. Мој друг и ортак, на пример...? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- поновио је а на темену су му избиле светле и крупне грашке зноја. Оно што сам хтео да кажем и оно што су дахтавци око мене очекивали да ћу рећи, сада нисам имао снаге да изговорим. - Мислио сам да је ствар завршена.

- раширио сам руке, а он ме је погледао као што се гледа стеница, отприлике. Још смо ишли за Бароницом, а око нас је већ био један мали милион шмркаваца. Из кућа крај којих смо пролазили допирало је звецкање кашика.

Дугачак, с ногама од два метра с косом која је раније била црвена, а то је и сада, али само у незнатним отпацима око ушију и потиљка, он се питао зар је то морало баш њему да се деси. - Шта му се десило?

да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво једно лето пентрао на дрвеће око болнице. Пред Нову годину је умро.

Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје. Око десет отац је престао са шамарањем.

и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди. Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе.

Све три цркве, народни одбор и гимназија распоређени су око трга и, седећи на било којој од клупа, можете да чујете неког клинца како одговара на питање о разломцима, „Деус

На прилазу једне, од улице зракасто поређаних око трга који је неко из вица, чега ли, назвао Погача - видех Атамана како се приближава својим гегавим ходом вукући Миту

Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо! - обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече.

дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око. Због тога је путовање од скеле до њене куће иза гробља трајало мали милион часова.

Гледајући Меланију како предаје о електромагнетима смешећи се и ваздуху око себе, гледајући њено сиво лице са исто тако сивожутом косом и очима, ја нисам осећао ни трунке смеха у себи.

Кад она прође поред мене и насмеши се, окретох главу у страну. Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође. Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне,

Ту је и кавана. Чамча и тргује и кавану држи. Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. Уђу у канапу.

За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. Девојке служе, мати наређује.

Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе. Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне

Тако исто и Кречар. Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. Дођу до првог назначеног села. Господар Софра пробуди Чамчу.

— Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам.

”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће

На ручку се лепо понаша. Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна. Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити. Схвата шта Профит мисли.

Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се

Тако се проводи жалосно. Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану. Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе. Нема праве газдарице.

Иде за женидбом, а не може. Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.

Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена. Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа. Скакање жабе, чело главе, извесно је да је

Псовао је њене загрљаје и пољупце. Била му је досадила. Измучен, прекодан, свађом око одабирања људи, што су пристизали ненаоружани и напити, морао је да проводи вечери са писарима, што су спремали

Пси, окупљени на ивици брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низ брдо, на воду.

Коњ се тресао под њим, као под буретом. Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.

Вратио се, да се и он опреми. Око стаја и обора био се искупио свет, да види и његов полазак, а нарочито кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела

Свирачи, који су били окупљени око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и запенушеним коњима, нису

као запевање и кукање, по целој гомили, све до оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.

Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких

брдима и падинама, до дна видика, расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од

до дна видика, расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.

као текунице, од хумке до хумке, од дрвета до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак.

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²¹ Сличним средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за кога је просе.

Да би се за њу „лепили“ момци, она се опасује травом која се зове „леповац“, а да је момци „милују“ (воле), веша око врата траву „милоглече“³¹.

Или, у истом крају, млада узме три пиљка и метне их под десни пазух, па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред олтаром поклони и у себи каже: „Како ова три пиљка порода имала, тако и ја!

Ако трудница ипак мора да се опрости од каквог блиског умрлог сродника, онда она мора имати око прста омотане „црпљене пређе“ (црвени конац је добро заштитно средство) „или свиле“, како би неутралисала ово штетно

“⁵⁸ У источној Херцеговини забележено је веровање да ће овако рођено дете бити јунак, односно да ће бити змајовито. Око саставака две Мораве сматра се да ће дете рођено у кошуљици бити, када одрасте, видовит и змајевит човек.

⁶¹ У многим крајевима нађено је веровање да ако се дете роди са „лозицом око врата, завршиће живот на вешалима. Ако се дете родило са стиснутом шаком, биће шкртица, а ако се родило са отвореном

⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују. га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе мало дужи пупак, из

Првих дана по рођењу, док је још некрштено, дете је изложено опасном утицају демона који облећу око њега и породиље.

Детету се као дарови носе: кошуљица везана црвеним кончићем за који је учвршћена пара (која се касније носи око врата због урока). Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).

Познавао сам дијете, које је било некрштено, а чувало туке, дакле имало је око својих пет година.“⁵² Шта је узрок овом необично дугом одлагању крштења?

зло и, у крајњој линији, смрт детету), Поздерја (поздер = отпад од конопље; као што од поздера нема користи, тако и око овог безвредног детета демони немају рашта да се врзмају), Чађ (дете вреди колико чађ, тј. ништа) итд.

С обзиром да мало дете највећи део времена проводи у колевци и да се ту око ње сакупљају многа невидљива бића која му могу зло нанети, разумљиво је што је велики број заштитиних мера везан баш

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

све који могу лако пасти исте судбине, за унапред знане невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.

иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му несавремену: кад човек има трпезу пуну, нека се нахране

покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима, опсенарски, распире око неког славе вреву.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

уобличени, личности које стрпљиво чекају да их оживимо … Некада давно изговорене речи, расуте у времену, роје нам се око лампе.

Увече, на мору, тај џемпер се могао елегантно носити свезан око врата. На њему се лежало, волело, у њему се киснуло.

Техника тако постаде својина народа, који је до тада могао само да гледа како се око Калемегдана тркају којекакви белосветски типови — Фон Браухич, Нуволари и Карачола; како примају букете и како их даме

Калпиш, предратни аутомеханичар, састави потпуно нови мотоцикл снаге петсто кубика и појави се са њим на првим тркама око града.

Поставио сам свој детектор насред стола и почео да баратам око кристалне кућице. Ускоро сам у ушима зачуо веома удаљеног Хари Џејмса, који је свирао композицију »Циганин трубач«.

Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања! Те вишње су ми, изгледа, дошле главе! Заспали смо око пола једанаест и тако нисмо ни дочекали нову 1951. годину, која се тихо дошуљала до Чубуре. А толико смо је чекали!

или циглу или једноставно у прашину, покушавали су да поврате дах са шугом на рамену, док су други стајали и скакали око њих вичући: »Шуга! Шуга! Шуга! Шуга!

« Казала је. Сада је време да човек опрезно погледа око себе да ли га је неко видео како се љуби са Жужи. Није га нико видео сем мене.

Али аутобус је протутњао »Аргентину«, »Ексцелзиор«, Плоче; обишао око града покрај старе »Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког

се рекламирају цигарете или дуван за лулу, где има много пријатних ствари на окупу, много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених

И док је аутомобил окретао око старог позоришта, то светло се поново однекуд појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се

То је била суманута мешавина »босанове« и начина на који девојчице окрећу обруч око бокова. Да се не би срушио, повукли смо га наниже и ускоро он заспа попут новорођенчета. Поново смо пили ракију.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Струке, гуњеви, мараме на женским главама, зубуни и кошуље лепршају око њих, а снажне ноге поуздано крачу гдје ни козама није лако!

Виђесте ли ове Личане у Котору! Какви зорни љуђи, какви лијепи Србљи! Бого мој, да су сви Србљи око једног господара, шта би нас било, и ко би нам што могао! — Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша.

— Валај, згоднији и од Крцуна, а његова раста и скопости — рече Маркиша. — Нако што је плав! Око принципа заврже се мала препирка, јер Крцун, Перо, пристав, Анђе, Горде и оне три претржнице тврђаху да су га виђали,

— викну Крцун узрујан, крешући учестано. — Он је, светога ми Василија! Он... принцип! На то се и женске начеташе око бјегунца. Кнез викну: — Мак’те се, да ја с њим прозборим! Гомила се раздвоји: — Јеси ли ти Рус, пријатељу? — Не.

— дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш! А онамо све се грабе око њега. Али је он изабрао! Је ли да си? Баба, која чучаше поред лонаца, исправи се и запита: — Оли се женит’, Драгићу?

Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.

Пуро Мијушков, Стево Бајов, Гашо Перков и Стијепо Мрков, све старији људи, окупише се око њих двојице. Овај пошљедњи, ћорав и сакат у прстима лијеве руке, изгледаше као да се вјечито кези.

— Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима... — Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет? Сакати Кезун преви се и стаде ударати здравом руком о кољено.

И овога брата нашега Стијепа Мркова, као што видиш, грдно су пушке иштетиле; ето му избиле око и осакатиле руку, и, ја мним, још га на пет-шест мјеста пробушиле, па му ни ђавола!

И он је каваљер „Светог Ђорђа“. — Шта то? — запита их кнез. Младићи и не опазише да поодавно бјеше настао тајац око њих, да их сви посматраху. Крцун одговори: — Ето, сјутра ће господин Јанко обући наше рухо.

дакле, нека си старији од њега највише двадесет и пет година, то би сад имао око деведесет. Старац се љутну: — Ја тако не умијем рачунати.

Старац настави: — Е, дакле, првом сам пушку понио кад је паша Махмутбеговић ударао на Куче, бјеше ми тада око петнаест година; први сам се пут ранио двије године касније, у четовању, у Никшићкој Рудини, баш оне године кад је

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Какву девојку имам за вас, да вам види око! МЛАДОЖЕЊА: За мене? ПРОВОДАЏИЈА: За вас, за вас, с пет хиљада. МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада?

ОТАЦ: Само је ти дижи нависоко, па ћеш добро. МАТИ: Забога, ти знаш да је девојка под фелером, па се мора мало више око ње. Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине?

ОТАЦ: Е, шта ћемо! Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш. Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме.

КУМАЧА: Море, немој заборавити кад пођеш на венчање да ме повучеш. ДЕВОЈКА: Нећу, само се ти нађи око мене. КУМАЧА: И да спавам пре венчања код тебе - оћеш? ДЕВОЈКА: Зашто не, бар ћеш ме очешљати.

Ајде, младожења, не треба ту млого око младе невесте него гледај те узимај што је нужно, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу одма свршити. (Девојки.) Препоручујем се.

ТЕТКА: Бре толико благо! ДЕВОЈКА: Зато је он са мном онолико играо на балу. МАТИ: И ја сам се чудила што толико око мене ходи, и тражи да се са мном разговара. Он се заљубио у тебе.

МУЖ: Од тешкога пробирања најпосле спаде да те ја узмем. ЖЕНА: Ко те је звао? Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене? Има девојка ово, има оно. Гди су ти они млоги новци?

ЖЕНА: Ко те је звао? Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене? Има девојка ово, има оно. Гди су ти они млоги новци?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дете у одраслима препознало је децу око себе; и једна и друга одвећ дуго су била запостављена. Историја човечанства је историја ратова што их воде одрасли.

И Керол и Лир, Лир нарочито, ослањали су се на фолклорно наслеђе, на омиљени лимерик, на нурсерy рхyмес. Тако се, око детета и у вези с дететом, почела развијати једна књижевна техника, која је, крајем ХИX века, доживела размах и

Њен подстицај може бити пука игра речи или каква друга, сасвим ирационална ситуација — дечја песма око тог надахњујућег језгра увек покушати да исплете једну логичну причицу, да то језгро угради умирујућу конструкцију, да

Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме у којој је, као ждероња, избио на рђав глас.

За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи на светли круг око светачких глава. Она је ту реч познавала једино у значењу најаве хистеричног напада.

Она постоји, као што и неке друге природне и потребне ствари постоје око нас. Змај је песник преко кога нам долазе први ритмови, прва сазвучја нашег језика.

препричавају своја ситна, свакодневна неваљалства Колико ме видиш малу, Ја с људима збијам шалу; Ја им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело,

повод авантуре брзо заборављамо; као и у свакој игри, жеље се претварају у стварност: Коча плови, лети и јури око света. Све му полази за руком, свуда у прави час стиже.

Његови поправљачи живота само су сањари и добричине, који свуд око себе осећају безизлаз и зид, и, попут Насрадин-хоџе, падају у фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе,

То јест, она је тамо одувек и постојала, и песник нас о томе само обавештава. Деда Раде преузима бригу око коња који је ослепео у рату, вођен тим осећањем свеодговорности и свекривице: - Ама, људи, шта ће нам стара кљусина,

Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта ти, болан, знаш што се може наћи овамо горе ... Можда каква старинска ствар, каква руда, па и само злато...

(Ти си коњ) Само је дечје око могло да уочи тај покрет, ту нежност, такав дрхтај. Природа коју је Ћопић доживео у завичају доиста је онај

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Кад Маџари заповедају, онда вам је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Заповедали су и до сад, пак видим, ви сте се више око њи улагивали. ЛЕПРШИЋ: Сад је дошло време да им за све неправде платимо. ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Далматинска, а нарочито дубровачка књижевност око 1835. године, за време илирског покрета, била је од великог утицаја на стварање нове хрватске књижевности.

] Под утицајем илиризма професори »Илири из Србије« читали су, око 1838, својим ђацима у Крагујевцу Гундулића и Качића. Ђорђе Николајевић, у Србско-далматинскомъ магазину за 1838.

ИВ) РЕАЛИЗАМ, који се јавља око 1870. и траје до 1900, отприлике. У реакцији противу романтичарске сентименталности и реторике, враћа се ка здравом

до краја XВИИИ века, појачавала су само и иначе јако верско осећање и власт јерархије, и Срби су се све више збијали око своје цркве и црквених људи.

века прешао је у Угарску, са осталим народом, приличан број калуђера, међу којима је било и преписача црквених књига. Око 1700.

Ту је прикупио око себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у

8 Зна се да је био јеромонах, да је једно време живео у Сентандреји и био у школи Кипријана Рачанина; да је око 1736.

почињући од стварања света, уноси и црквену историју, даје много места »прсту божјем«, групише сав историјски живот око владалаца, не анализује материјал но га просто преноси из других књига, ради без критике, без одабирања и без

У два маха из те књиге прављени су изводи.* [Један од тих извода преведен је на бугарски.] Око 1850. било је речи да се дâ ново, треће издање.

има у знатној мери и у српској књижевности XВИИИ века, и Доситеј Обрадовић и сви писци који су се груписали око њега, и који би се могли назвати његовом школом, углавном припадају томе идејном покрету.

или 1743. године.27 Отац му се звао Ђурађ, по занимању био је ћурчија и трговчић. Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце. Мати умре наскоро, око 1752, а деца се растуре по породици.

Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце. Мати умре наскоро, око 1752, а деца се растуре по породици. Мали Димитрије допадне једном тетку.

Милићевић, Вук - Беспуће

И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица па посиједаше око прозора. Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у

са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу. И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.

на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих

између брежуљака, заустављана млиновима, рушећи се шумним и запјенушаним слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.

и пријатне шуме ,са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.

Касније га ухвати сан. Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као

Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покаткад, провири нос и око да види гдје је. И тако читав дан. Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу

Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак. Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута

И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.

осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.

Дани су му. били исто тако пусти и безбојни. Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.

у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће »рингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.

Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично. И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација

На лицу им читаш понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку

— Чуће се! — додаде домаћица (онако полако), намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче. — Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица.

Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме.

— Нису!... Ја сам био барјактар! — А био си Орловићу Павле! Па?... — Па се око барјактара највише тукли... — А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ти јој лице бело Виде и румено, И још вито тело И то око њено. Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека.

Онда идем реци таки, Па одрешим чамац лаки, Па се весла млађан латим, Па полегнем, па заватим. Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де помози!

“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.“ Ево сада годиница Откако му не глам лица,

на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све је видим ласно; А да видим де највише Грожђа свакојака, Де смокава и

Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила. Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало.

Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина

“ Вели јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи од сад ниско Рањен' отац предубоко. Тешку ову бољетицу Није јадан преболео, У ледну је њу гробницу

“ Кад ми оно весела Око врата паде, Кад сузица она врела Низ лице јој тећи стаде, Ох када се зарумене, Кад полете оно к мене Кâно зора

и највеће, Стену, липу и траву и цвеће, — Цвеће красно одзада и спреда, Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај

а каква ли уста, Каква рука, каква коса пуста, Какве груди, а какво ли чело, Каква нога, какво вито тело, Па још око, оно чудо веље, Око ово срце ми умори!

рука, каква коса пуста, Какве груди, а какво ли чело, Каква нога, какво вито тело, Па још око, оно чудо веље, Око ово срце ми умори!

Ја је гледа, али се не мако, Плану срце баш у живи пламен, Опет оста као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“ бојом, то је с мојим дједом око тога увијек долазило до неспоразума и неприлика.

Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати

Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?

Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да „зна у сат“, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: — Још само колик за један нокат па ће подне.

као да нису ни постојале или су, у најбољу руку, биле нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није ниједна кућа. Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути.

још се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба?

Ех, у џепу! А мени због њега промаче добар комад. Дај да бар чујем шта је даље било. Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали. Гост је прошивао стељу од самара, а дјед је пажљиво гледао у његове руке.

Тако је то било у незаборавна плава самарџијина времена. ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш.

Како проћи! Ујутру, чим отвориш очи, ето их одасвуд, кљуцају попут врабаца, па морам да запиткујем. Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја.

Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно нашушурена гаја.

Да коњи пију ракију, хајде де. Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико осмјелим да сједнем сасвим

грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А због чега је тако рекао? Да је бар имао разлога, разлога макар каквог, разлога макар ко око прста конца... Зар само толико: Хасанага је рекао, и то је све? То је и оптужба, и пресуда, и закон?

Алах чује, ал он ће и да опрости... ХАСАНАГИНИЦА: Засветлео ми онда кад се све око мене стамнило. Променило се нешто у мени. Ко да сам почела да разумем — и коленом! Како да ти то објасним?

Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед!

А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету. у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена...

Све док их нисам угледо. АХМЕД: Има ли их много? СУЉО: Биће их преко хиљаде! ХУСО: Значи око двеста. АХМЕД: А видесте ли јутрос агу? Свако му пуце изгланцано! Па кубуре унакрст, па ножеви унакрст!

Зракаста минђуша има кружни централни део у чијем се средишту налази плави камен у кружном лежишту. Око њега се нижу концентрични кругови емајлираних плочица.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кад њега спазе сви се покрену, насмеју и узвикну. Деца се одмах скупе око њега и дирају га. Жене, девојке и луди, све се то на њ смеши, зивка га и дира.

Увек накриви шајкачу на десно око тако, да му се оно и не види, закити се цвећем око ушију к’о девојка, и метнув руке под појас иде он, клати се и пева

Увек накриви шајкачу на десно око тако, да му се оно и не види, закити се цвећем око ушију к’о девојка, и метнув руке под појас иде он, клати се и пева разне песме, али све на један глас.

А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина,

Груди јој се тресу, подбрадак игра, а рупице око усне одскачу. — Их, Димитријо! — вели она — кога ћу!... Ето, кога ми ти изабереш! Хоћеш ли?

Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти. Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом,

Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши. Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из

печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и остали гладан свет...

Димитрија се опет опи. Па још кад га Тода дарова новом кошуљом, а младожења стопарцем, он, увив кошуљу око себе, и показујући сваком оно стопара, није знао шта да ради од силне радости и толике среће.

Он диже главу, па кад је виде онако уплакану и врелу, поглед му се смрачи и засврбе га нешто око слепих очију. Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути.

Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима.

Димитрија устрепта и зажмури. Одједном се његово лице преобрази. Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он. — Их, та доста!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице. А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа.

— У тишини, по висини носи вила даље сина. Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну

” Прислушкујем божјем слову, довијам се благослову, у слушању услиша ме: цветак један паде на ме. Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере.

Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји? — Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би,

А што кукам? — да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле!

Тишина је; ал' не тишина блаженог санка, већ као тишина око боника тешког; подухује ветар, као испрекидано грчевито дискање болесниково.

жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је поглед, чудан је тренут, самртно око мора засенут, само се види ватра све жешћа, страшан је плам, ал' страшниј' навешћа.

баца пред синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема. „Хоћеш да ти кажем право?

А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?

За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света. Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Како су ове новине веома ретке, а нарочито њихови додаци, то је у науци настала мала збрка око првих објављених народних приповедака.

Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати“...

(Само у првим двема Врчевићевим књигама налази се око 700 народних приповедака, према 120—150 колико их је Караџић записао у разним приликама радећи на томе целог живота.

мишљењу, припада дубљој прошлости, док пажња приповедачева још није била окренута првенствено стварима и збивањима око себе; уз то, такви фантастични мотиви су најчешће општесветски, лутајући, преузимани, у основи неоригинални.

ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наје данпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата!

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи, врата!

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се

Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по

— Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.

дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати.

Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме

— Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Да мужа одалачи столицом. КУМ: Или да му лете тањири око главе. СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући лупа, праска, слуге и слушкињу грува, мужу не да ни

степена. МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили. ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца. МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе? ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш.

МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили. ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца. МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе? ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш.

ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца. МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе? ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш.

ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца. МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе? ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш. МАНОЈЛО: Код нас се говори: око саме себе, или: сама око себе, а не: око сама себе и освим.

МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе? ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш. МАНОЈЛО: Код нас се говори: око саме себе, или: сама око себе, а не: око сама себе и освим. ПОЗОРИЈЕ 6.

ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш. МАНОЈЛО: Код нас се говори: око саме себе, или: сама око себе, а не: око сама себе и освим. ПОЗОРИЈЕ 6. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор, баш сам добро стиго.

ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш. МАНОЈЛО: Код нас се говори: око саме себе, или: сама око себе, а не: око сама себе и освим. ПОЗОРИЈЕ 6. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор, баш сам добро стиго.

муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда гласови разводе: „Чујте, људи, Кузман има новаца!“ — Ако их код куће оставим, не смем никуд да се макнем.

(Удали се.) ПОЗОРИЈЕ 6. КУЗМАН (ступа) КУЗМАН: Мој комша опет се канда врзе око моје баште. Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. (Приступи месту.

ЉУБА: Е, па таква је сад мода. СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду! Да те мода учи да жмуриш на једно око, да не идеш сас ногама, и да не једеш с десну руку. ЉУБА: Видиш, нама није то тешко.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Море ти, мислиш да сам ја пијан, ајд, ајд! СУЛТАНА: Шта? (Погледи око себе.) Гди сам ја, гди ме је ђаво довукао? Пу! Како смрди! СРЕТА: Ти не знаш гди си? Дедер, јеси ли навиксовала чизме?

Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње. Бре, лупај ти њу, нек јој се пуше аљине! Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1 ПРСТЕН 20 2 ОКО 21 3 ЛАМПА 22 4 ЈЕДНОРОГ 23 5 ТРАГОВИ 24 6 ЗАВИЧАЈИ 25 7 СРЕДОКРАЋА 26 8 ЉУБАВ 27 9 ДОКАЗИ 28 10

Прилазили смо, а био је дале На сваки корак; у ћутању жаљен, Већ јављао се измењен у речи. Крај мора беше чвор око празнине, Сломљене кости. Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине.

Намера је иста. (18. В 1989) 2 ОКО И у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима.

Намера је иста. (18. В 1989) 2 ОКО И у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима.

(23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што сакрива у ништа Збир облика је скривене намере; А недремано око камере Положај снима нових одредишта.

сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.

суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

пустили на Дивчибаре са школом, кева ти читаву ноћ преплакала, а ујутру се кева и матори поџевељали без разлога око тога који ће ко део новина добити — он добио огласе, а кева политику!

које по клубовима непрестано цвркућу да су потпуне незналице што се тиче кухиње: „Верујте, не бих умела ни јаје на око да испечем!“ Као, она има неке важније задатке у животу од кувања!

Љуљали су ме у огромним количинама. А ако има ичег што не подносим, онда је то свакако љуљање. Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!

Окрене се око себе и има шта да види: пред његовом кућом леже два мртва вука, који, су се у међувремену докусурили доказујући своје

Он још око три и по минуте као тетура по пољанчету, вата се за стомак и говори ли, говори, и таман кад помислите да је најзад

Много фина ствар, кад се оно балетани подигну на прстиће,. а трикојчићи им затегнути око дупенцета! Лепота једна!“ Било како било, увале нас тако матором у руке, а он се понаша као да су му дали да држи

Колико ћете само пута устајати по ноћи као какав месечар и мењати пелене, а кад успут одвојите око на чукарац, а њега нема па нема; колико пута ћете само да цмиздрите у кујни док вам сузе буду падале у пасирану

да сам каква изафектирана гуска, интелектуалка или нешто слично, могао би са мном да се препиреш до миле воље око, на пример, Кафке. Од кухиње бисмо направили нешто као дебатни клуб и све би било О.К.

“ Ништа, ништа, само ти фурај! Ко је трећи? Нема га. Тако вам је то! Док вам све иде како треба у животу и око њега, просто је немогуће да ескивирате све оне који желе да се друже.

Тако и ја изаберем нешто као циљ и одвојим пешака најужурбанијим кораком. Кад стигнем тамо где сам наумила, обрнем се око осе, па натраг. Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду.

Да купи воће. — И шта се даље догађа? Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга?

У чему је фазон? Тачно за петнаест дана улазите поново у онај исти смрдљиви разред и погледате око себе — а оно сви препланули и само што не експлодирају од својих сопствених личности! Сви као били на зимовању.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КЛЕНАК У решетку иза Кленка заплиће се рог јеленка. Око куће без дворишта с једним Црним језди Ништа. Змијом пејзаж, резбарија, са тромеђе у ме зија.

Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу? ИИ ТРШИЋ У таљиге милогледне Вук с Филипом у сну седне. Око клена и јасена лете гусле и писмена. Из Тршића истрепери у облаке јат па јери.

да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице..

Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко

(Не бјежите мракуше и вас здјеле чекају.) - Тече пјесма сјетница, кроз тавнину присјетак: играм вепра Путаља око дуда квргавог. (Сабља ми је преслица с дјевојачком обрвом.

- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!

У пећи гори дрво шљивово: гребу се сенке, шапе мачије; с пенџера буљи око дивово у обрви му гнездо сврачије. Облије пламен грлић тестије боје хитају.

Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије. Кроз врата хрупе костури: забрује пређе котури и звече цеви, мосури.

Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза. Пантелија, Чип и Бата. (Слик трепери око газа.) Отворе се троја врата а ни Ловре ни Помаза. Равна Пешта. Вече тмоло. Сентандрејско где је коло?

Наткриј, вишњо, И тополо, сентандрејско симбол-коло МАГАРЧЕВ БРЕГ Неси, бреже, чудо ти за око...! Б. Радичевић: Ђачки растанак Ни градина нити леја. Скрајнут крчаг - Сентандреја.

Још котрљ чујем, мученице жута. ИСАИЈЕ РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА РАЧОМ Запламсај, смреко, модпим бобицама из руха снежног, око Јовањдана.

Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

6. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА (за себе): Ког врага, нашла га је. МАРИЈА: Ево, и овај је с њим заједно око мене облетао; сад ме неће ни он познати. МИТА: Ја? Господин барон, тко је ова персона?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

! Подземно царство кроз таму тражи. У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.

Пуна је варки његова глава, подвале смишља и када спава; ако ли падне у сан дубоко, још увијек шкиљи на једно око. Провијери трипут оно што чује, рођеном репу не верује, планове кује унедоглед, и никад неће на танак лед.

врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око. Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа.

“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд око бациш — земљотрес прави. У ћошку мреже пауци шире, из црна лонца кашике вире.

О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти.

ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.

Опет, пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк.

“ Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира, путују изнад гора на змају од папира, на змају чудних шара у правцу Килиманџара.

очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед. Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева. Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес!

А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије

И висибаба, кривога врата, кроз снег се проби, сунца се хвата, а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине, падином брега, скроман и снен, дукатом жутим осу се дрен.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Одједном, све што су људи говорили око мене конкретизирало се и ставило испред предела и грађевина које сам гледао.

— Ја почињем рад у седам. Ако пођете у пет, могао бих вас и ја превести; тако бих за посао задоцнио само око пола сата. — Мислим да би то било изврсно, јер бих онда још стигао и да се вратим поштанском лађицом у Хуенту.

Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава. Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута.

Чак се и трзају у сањању. Ја не чујем цео разговор који се води око мене. Сасвим сам расејан. Мислим како су сви ови луди апсолутно симпатични и простосрдачни.

Крчмар скиде убрус који је имао везан око врата, обриса њим уста, и спреман на разговор, одмаче се мало од стола. — Верујете ли ви, господине, да ће бити

Ево по овој истој води сам газио. Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела. Жену сам оставио као луду у кући.

“ Зидар је ћутао и ћутао, па онда рече сам: — И још смо увек на острву! Шетам стрмим косама око Ескалоне, кроз маслињаке. Ови на првој дневној топлоти миришу исто тако заносно као и да су врт каранфила или јасмина.

„Какав мислим у себи. „Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену хомогеност.

се огроман, јер сам средиште свога посматрања и своје мисли, а све то друго, иако живот као и ја, остаје сићушно око мене до у бескрај.

Међутим све је игра и заблуда личности; перспективе се уређују око мене а ја нисам господар чак ни њих. Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе.

Попио сам кафу у једној од две крчмице на пристаништу, затим изишао на онај моло што је на кољима. Било је око седам часова, али још сасвим далеко од вечери; могао сам да видим, јасно испод себе, журно пропливавање читавих јата

Оно што је изненађивало, беше лево од стола зидана пећ за кување; од рђавих старих цигаља, олепљена једино око огњишта. Димњак је излазио кроз горње окно на прозору.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Удар судбине обиш'о ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана

Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови

Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш к'о бритком косом оборени цвет...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на

Одметник у празно. Стражба видовита и пречудна Бес око крвоточења се мота Жри и твори праведност ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану

није Синаит у Горњаку Кажем Велика је Синајска гора иако није од једне иконе већа гле стуб по средини и борова раст око свете Катарине не гори више жбун не тражи пустињом Мојсије воду Лутање иде на Север сунце најјаче сија где се мора

реч ил хулна која је ближа људској пути да ли она што се огласи изнутра као водоскок или друга што споља обилази око стуба Нађу се речи са разних страна једна према другој и гледају се бело патња од речи постаје чулна Осећај светости

доста је слушао наше кукумавке изгореше му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око храста ништа му наше теменање не прија он нема гушобољу ни шугу те кори наше обичаје и басме идите за науком

пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти као да се над Србијом до сада рат није збио распукла се бурад око Фрушке горе и у Жупи и на смедеревском гробљу алкохолни вал пређе преко Саве и преко све три Мораве уз Тимок да

предивног рата његовог бучног и бескрајног либрета у знаку пљачке и лова и провода са женским Србљем носе скакавце око врата као накит и нуде помоћ уз мало наше крви наш човек им удара шамар преко шлема решен да погине за

буде огањ плавет ил звездана стакла нико их не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око бунара у жбуњу под орахом кућним зар то да буде света тајна брака?

у свакој јами гини гини гини у Глини па опет до последњег светског дана ја сам порасла носећи кондире и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта се то рађа златно му теме не аждајо!

грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца помилује и позлати хвала глаголу који нас значењем проникне и потомству што нас троши и хвала длану што

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Сви ћутећи заузимају места. Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или само размењују погледе.

ГИНА: Опрости, пријатељ-Агатоне, али ја мислим, нисмо дошли овде да се вређамо, већ да се искупимо око успомене покојникове, да га ожалимо као што приличи једној фамилији...(Заплаче се.

АГАТОН: Ја ћу да вас водим, јер опет више знам него ви. СВИ (се приберу око њега). АГАТОН: Е, видите најпре ово овде! (Соба у којој су.) Ово му дође као неко предсобље, а није предсобље.

ВИДА: Још кад смо стајали пред вратима старатељског судије, мени заигра лево око, а мени лево око никад не игра на добро.

ВИДА: Још кад смо стајали пред вратима старатељског судије, мени заигра лево око, а мени лево око никад не игра на добро.

000 динара. Нисам ваљда луда...(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.) Што каже Сарка, нека га жали тетка!

ВИДА: Па јест! САРКА: Ето знам, кад сам била удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу,

МИЋА: Е, да сам ја наследио, гледао бих је, ал' овако... СИМКА: Па ти си се вазда вртио око ње? МИЋА: Вртио сам се, ал' нисам ни слутио да ће она бити наследница; да сам то слутио, друкчије бих ја, овако ми

СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.) ПРОКА: Ама, људи божји, видите ли ви како овај човек заобилази око оног што га питамо?!

СВИ: Кажи! АГАТОН: Никад вам то не бих поверио, али... О брате... (Сви се радознало скупе око њега.) Кад сте тако навалили. Ја остајем овде зато... чекај, молим те, (Брише се марамом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

22 НА ДУГОМ МАРШУ 28 ТАМО СЕ ГИНЕ 32 НА ПАДИНАМА ЦЕРА 39 НА ДОМАКУ ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА 52 ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ 59 ПРЕКО САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР 77 ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА 84 РАТ ЈЕ

За једно кратко време звуци се нису чули... Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали. Чобанин је дремљиво посматрао ватру и с времена на време подстицао огањ.

— Је ли време? — додаде отац, па се диже, као да жели да убрза тренутак растанка. — Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке.

Народ навире са свих страна. Један капетан издавао је строга наређења. Војници са бајонетима свуда око станице... Локомотиве су пиштале, сигнално звоно одјекивало, склапале се композиције од празних затеклих вагона...

Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине.

Околни се засмејаше. — Па то ти, бре, осуди човека на смрт — добаци дебељко, машући око лица шареном марамом, да би се расхладио. — А зар ја нисам?... Зар ниси и ти? — Немој да га вређаш...

— Јест, а шта ћемо онда са митраљезом? — Е, бато, ту бих поред митраљеза поставио оне ћораве у једно око, али са здравим ногама, па нека они спасавају митраљез. А ако сви изгину и остане митраљез...

Прва моја дужност... Враћам се шатору и мислим, какав оно беше поступак. Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после?

Било је меко и пријатно... Обазрех се задовољно око себе и тада приметих да ми нема шињела и чутурице што сам их јутрос примио.

Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то? Траило се пробуди. — А-ха, је ли све?

Наједном се пољана зацрнела од топова н коња. Све је давало утисак неке гломазне и тешке масе, око које су обигравале ситне фигуре људи обливених знојем. А сунце зинуло...

Очекује се смотра коју врши командант дивизиона. Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво. Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.

Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.

— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво. — Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате...

у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе. Председник прекиде ћутање: — Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.

Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.

А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа

Да ли је спремљено све што треба за отварање првог разреда ?... Како ли ће она... Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео... Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи...

Гледаћемо... Она изиђе у двориште. Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.

они вас знају најбоље, па њих и молите. Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње. Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.

и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кадгод га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице. — Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.

А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до

« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева. Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!

Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и

Вишњи! Вишњи! разбери ме! Сним ли санак, или видим: Јели оно млад на коња, Ал’ је оно сиви соко. Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље!

Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица. Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те

до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове рабра свога, Да јој скрињу сребром поспе.

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове баба свога, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине;

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине;

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој скрињу сребром поспу. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине;

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове сестре своје, Да јој скрињу сребром поспу. 66. “Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.

Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је.

И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’ј

Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље. И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Дивна вода, дивне стене за сунчање, све јој је дивно! Камилицу види, а рат око себе не види! СИМКА: Ти глумци су увек живели мимо света! ГИНА: Не стиди се ни да се голити!

ГИНА: Него носим мушке ципеле, мушки капут, ринтам, радим, опасујем се конопцем! Боље да сам се овим конопцем око врата опасала, него што живим поштено! БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом!

ВАСИЛИЈЕ: То сам и хтео да кажем. Зато би било најбоље да отпутујемо одмах. СИМКА: Нећемо правити питање око кирије! Преноћите, и не мислите на паре! А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете!

ДРОБАЦ: Шта друго? СОФИЈА: Свеједно шта... Могао си да скупљаш траве, да све око тебе мирише!... Могао си да копаш гробове, да чистиш оборе и штале, да туцаш камен! И најгори посао...

Па и само то изношење лешева, као у представи!... Кончић по кончић... та прича о Оресту исплела се око њега као мрежа! ЈЕЛИСАВЕТА: Њега је, значи, убило позориште? ВАСИЛИЈЕ: Али је зато спасло правог убицу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Осмехом улазим, стиго ма куд, у тужне и болне јаве. Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе. Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре.

На жару ломача јадра су буктала, ропска вам мирисна тела блудним су вриском нудећи се гола пала, вијајући се око мача. Мостови танки златили се и сјали, ко месеци на реци са неба пали.

Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана... Што дрхте, проткани, мутном тишином, у којој су осмех и туга помешани несигурно и тамно.

И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве. И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам

Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и корење.

А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част. МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе?

МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти?

кад ме прође, да на мени стане краљичино око. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Смешећи се почаст бих шинуо и тихо рекао: Јер сам мушко.

Ја сам напустио тог пролећа ту академију на Ријеци, због једног, комичног, замешатељства око једног двобоја. А још више зато што нисам могао, иако сам неке предмете (поморско право, поморску географију) добро

Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.

Пред нама се после мрачи и мотор стоји. Мрежа му се вуче по води, као дугачка коса. Ми се вртимо око ње и кружимо. Сунце је тек било зашло и вода заруменела. Месеца још није било, али је ноћ падала у воду брзо.

Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева. У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело су жуборили потоци.

Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали. Велике змије увијале се око дрвећа или се сунчале на камену и нису мислиле о злу.

Велике змије увијале се око дрвећа или се сунчале на камену и нису мислиле о злу. Око цвећа су облетали лептири са великим, као дуга сјајним крилима и зујале пчеле без жаока.

Он је мислио да су људи криви што је он такав и да би он сасвим друкчији био кад не би било око њега људи. Али, шта да ради?

Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је

Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела. Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно.

у госта и у његов цвет, из чије круне излети ноћни лептир један, и док је лептир праћен погледом свију, летао, кружећи око чађаве лампе — Њега нестаде. МУШИЦЕ На пропланку, у једној планини, пасао је стари пастир стадо оваца.

Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос.

Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос.

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд...

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд... Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос.

Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело. Око њега и далеко иза њега, из загрејаног рита, јечао је крекет жаба и звонило жалостиво укање жабаца.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.

Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.

Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене. — Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас

Метнуше ме у фијакер, око кога беху наоружани пандури да одбијају свет. Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима

Ја стадох гледати низа се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих. Тако сам прошао кроз толики свет и нико ме нигде није

га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и затим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа нај отменији грађани.

“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе,

Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру се у сав глас: Нов роман: „Чудан човек“,

Свет се почео окупљати око тог чудовишта, и полиција, наравно, шта ће, куда ће, у интересу јавног морала, забрани тако саблажњиву слику.

— упитам. Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се увери да ли је ко чуо и обратио пажњу на моје питање.

На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе. Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе.

То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак...

Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина...

узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше...

Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... Окрећеш главу на

Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло,

Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема

Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача;

Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац

Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера. Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...

Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера... А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се

На земљи чисто, једро жито и плева. Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп...

На земљи чисто, једро жито и плева. Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице. Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус

Најбоље је да ухватиш писара Секулића; он је онако ватра човек за те ствари и овако обрће начелника око малога прста. ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра.

XИX СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е, е, е, е, па, зете, светло ти око! СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра?

СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте!

шта знаш... ћерка народног посланика...поднесем интерпелацију...министар се уплаши... СПИРИНИЦА: И почне да се увија око тебе. СПИРА: Ама, не прекидај човека! СПИРИНИЦА: Остави ме да кажем, забога!

СПИРА: Неће добити концесију за зета, него ће поднети интерпелацију, а министри ће онда почети лепим око њега... а он... СПИРИНИЦА: Па то је исто? СПИРА: Није сасвим исто.

Па онда и онај газда Јовица повукао је са собом око тридесет и четрдесет, па онда многи су оца преварили, па онда... Ја не памтим све, ал' знам да отац неће бити изабран.

) Бар кад би хтео да признаш половину трошкова кад си ми отео мандат. ИВКОВИЋ: Не могу, јер сад имам трошкова око сеобе из вашег стана... ЈЕВРЕМ: А ти хоћеш да се селиш, а?... (Прилази Ивковићу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.

трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. — Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи.

Заустави се на фамулусу. Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као

Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати

и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.

— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било

? Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега. Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?

А допала му се и она живост, окретност и услужност његова. А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко

— Ко, учитељу? — Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. — Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт.

И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима.

Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за

А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Код кревета бди мама; светиљка дрхти кроз тмину, И ветар, око зидина, као пас љутит кевће. Дошао и Џон Хохохонд, отпасао револвер, скинуо шеширчину Стао уз кревет, велики као

Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, Док су се дечаци-рвачи хватали око врата, И то је трајало — па... једно четири минута.

А како су малочас завијале сирене! Зајапурени, црвени попут срећака, Ватрогасци су стајали око цистерне Шикнули из чизама ко свеће из свећњака...

Речју — све је необично. Кад ближе приђеш свакој ствари, Кад је преврнеш, а тамо — око се исколачило! Видиш нешто што дотле ниси видео. У ствари Тога дана све се било изопачило.

Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.

И од помрчине понеко је сећање црње! Са свим пространствима у дослуху, Скупивши око себе хаље и прње, Са шубаром и у овчјем кожуху, Чувар размишља: бољи је рад од нерада, Чак и кад ти је седење

Са своје стране, тата је дужан да буде добар тата, Да се нађе детету у болести, Да му купује ципеле и шал за око врата... Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети?

су радишни мрави, Забринути као сељаци прави, Од јутра до мрака, ноћу и дању Мрави се врте по имању, Свак заузет око свог поседа Не стиже суседа да погледа!

Испрси се делија, Заврте се као зврк: „Деде, стара, ти и ја Да пробамо један трк!” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк. „Куд и зашто да трчимо?” „У Мокроног, Бор, Шентиљ!” (Ти циљ изабери, римо!

како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!

А уоколо, докле ти око погледа, Треба да пасу, да се излежавају и да мучу говеда. И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате,

ДРВО НА УТРИНИ Целога дана око храста врти се сенка, Предвече, издужи се, крене преко угара. Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Нерасветљене мистерије јегуљиног романа 63 XВИИИ. Од француске обале до светског плодишта јегуље 68 ПЕТИ ОДЕЉАК: ОКО АЗОРСКИХ ОСТРВА (лето 1939 год.) 74 XИX. Азорска острва и њихова околина 75 XX.

То је било једно стварно откровење и значајан први корак ка расветљењу јегуљине мистерије. Око половине седамнаестог века Мондини је први запазио на јегуљи ухваћеној у океану трагове органа за репродукцију.

Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица.

са тога великог путовања по океанима и морима, Шмит је са истим циљем опремио једну експедицију која ће извршити пут око света. Па пошавши из Копенхагена јуна 1928. године на тај пут, који је завршен јуна 1931.

Дуго истраживачко путовање око света није остало без авантура и несрећних случајева. Кад је брод стигао до једнор острва близу северног краја Нове

Године 1935. тако је раздељено за научне сврхе два и четврт милиона данских круна (по тадашњем курсу око осам милиона француских франака).

истраживања и мисије; тако је дошло до тога да добије поменуту помоћ од три милиона франака за своје велико путовање око света у циљу решења проблема јегуље.

Ту је, код свога изласка из Залива, струја широка 50−80 километара, дубока око 650 метара, и достиже брзину од 8−10 километара на сат.

мајске температуре океана на географској ширини Согне-фјорда може се предвидети да ли чувени и богати риболови око Лофотских Острва треба да почну раније или доцније.

Кад мужјак достигне дужину око пола метра (што бива између осме и четрнаесте године старости, према приликама у којима живи), појављује се код њега

Кад га је нашла, она не излази одмах. Јегуље се око њега окупљају и узнемирене ту чекају погодну ноћ, пливајући и преплетајући се једна око друге ту у месту.

Јегуље се око њега окупљају и узнемирене ту чекају погодну ноћ, пливајући и преплетајући се једна око друге ту у месту.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа...

Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!

Неко их стеже, а не видим ко је. Јаук и писка свуда око мене. У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је.

У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило!

— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши.

Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време.

Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.

И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад ћути, А живот све обвија тмином, Намеће свуд свој закон

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

и брзину ногах; стријељањем да се надмашају и сјечењем у опкладу плећах; да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве — да витештвом прса набрецају. То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима!

Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце? КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?

Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце? КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?

КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи.

Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном. Знате нашу момчад озринићку: ђе год дођу, свуд замећу шалу.

Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика.

Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика.

Тек смиримо, динар прекинимо и крвнице пушке објесимо! КНЕЗ РОГАН Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео тањега. А мудар си и књижевник, кажу.

КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу. ВУК МАНДУШИЋ Дану, Бајко, пухни ми у око, јере ми се грдно натрунило. СЕРДАР ЈАНКО Укрешите који да пушимо!

ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше?

Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.

Је ли чегрст каква међу вама? ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу нама, но му нешто око снахе зборим. КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно! ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њиних улагивања око њега, бива све више нежан него што | треба, једнако се на сина дурио. Није могао да га гледа, како је говорио.

је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована. Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.

А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсн

Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.

и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: — Није, ефендијице, није, татице! Није, жив ми ти!

А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.

Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима. Спроћу њих седела би мати.

— Добро, добро. И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора тресући се од бола, јада, срама и

изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре | но што је он изашао, она ушла у кућу,

Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали него што од ње добивали, као знак

Исто тако као што је за то материно заваравање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива. Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања,

Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о,

Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли.

Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени

Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело, илузију снóва, И снове моје раскидају бајне, К’о ветар

Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град

Слутимо л’ кад ће тако бити? — Ко ће Још и то знати сред мистичне мреже Судбе, чији конци свуд око нас леже! Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће;

Носила се нижу. Препланула лица, Наши пали борци враћају се дому. Црна маса света око њих се тиска, У сумрак, кроз светлост светиљака белу. Заборав је, можда, будућност им блиска!

Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад? УДЕС И око се наше тешко сузом влажи У искреном болу, и срећи и тузи; Наш је бедни живот замршен сплет лажи Где се тајно

Да имала нисам вазда будно око, Да ми глава, срце нису били хладни, Давно би ме — мали и крвави плен — Заборавили сви зверови гладни.

Уморна, кад треба заклопити око, Легала сам увек на његове груди И слушала како, к’о море широко, Љуља ме нежност једне моћне жуди.

Ветрови су добре везе, драги друже, Са светом што више не постоји сад; А мириси душе што око нас круже За тренутну радост, за наш стални јад.

Ко од нас мари за те прошле ствари! Ми ћемо сад опет, брзо и високо, На наш нови мотор. За наше су око Путеви на земљи само разне црте. И видећеш, кад се мало будеш нагла, Да ничега нема.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се

Сердар је одбијао димове: поглед му је био расијан, као онда на градскијем вратима; ништа око њега није могло сврнути његов поглед и његову пажњу. Лако се домислити, читаоче, гдје су сердареве мисли биле!...

Сердар се диже те погледа око себе; скиде капу па се побожно прекрсти, говорећи: „Смилуј се, Боже, мени грешном!“ Затијем, диже струку на главу и

Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!

Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама почивале, а не жњеле и копале, тако бијаху

Дијете, и оно бризну плакати па се само диже са теткина крила, приђе ка дједу, те му се обеси око врата. Обикло је, ваљда, било да тако чини, у таквим приликама.

Затијем онај први потакну бадњаке, па пошто остали то учинише, посједаше сви око огњишта. Милица оста стојећи, држећи високо луч.

То је све договором било и очекивало се. Уђоше, приставише пециво, па посједаше око огња. „Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима. Милица му принесе бардачић и купу. „А, гле!

Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало.

Стеване Перка Шалетина, господско кољено! Улазите људи; жељкује вас Владика свети!“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи

А бјеху ли бар сигурни на томе мјесту? Тратина бијаше пространа колико два гумна; око ње порасла висока планинска стабла, а међу деблима било је грмова и црногорице подоста.

Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе. Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

) и б) супротног значења (Миран као јаре, Прав као уже у врећи, Воли га као квочка узицу, Слажу се као око и сô, Задржаће се као вода у решету, итд.).

). У поређењима чувају се и поједине географске ознаке и историјске успомене (Обилази као киша око Крагујевца, Прошао као Јанко на Косову, итд.

— Што виде од оца?; Пошто би се Марко потурчио? — За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему.

непотпуне, недоречене реченице, јер се испуштен део као познат подразумева (Нема за Рајка капа (у Стамболу); Испало (око) које заплакало; Зла година сатерала орла у долину (с кокошима зиму да зимује); Сјаши Курта, да узјаши Мурта).

Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао! Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице;

Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела.

Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве.

Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати.

Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру.

Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа.

Весели се кâ и мати мртву сину. Весео као да му кућа гори. Вјешт као магарац у кантару. Воле се кô око и со. Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош.

Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао. Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га

ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.“ У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно, и тражећи миша стане шушкати по слами.

16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20.

Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци.

Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао.

чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.

” И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће

” И тако легне у сандук, па још један пут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку.

И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

” С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: „Ала имаш брза коња! Где га доби? тако ти Бога!

” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.

Јер рече божаствени апостол: „Што око не виде и ухо не чу, нити на срце човеку дође, припреми Бог онима који га воле.“ (І Кор.

А у свету суботу да одступа свака брига око окупљања на јело него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав начин живота имајте у свете велике

и дар неразуман, а суд праведни сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се разуме као да надзире свевидеће око сам онај који срца и утробу испитује. (Пс. 7, 9) А ово од вас суд испитивања да буде.

Неписменима, зна се, биће довољно као одговор и пред Богом и пред нама: пажња и брига око службе; а оне који познају књигу, те због службе не могу да испуњавају своје молитвено служење и да буду са братијом

И тако, пославши, сакупи благородну своју децу и све изабране своје бољаре, мале и велике, и окупивши их око себе, поче им учећи говорити: „Чеда моја љубљена и отхрањена од мене, ово је знано било свима вама, како Бог својим

Чуваром ли стада свога и премудрим бранитељем свих који живе око њега? Јер, ваистину, ово све догоди се њему. „Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на њему“.

међу нама у свакој благоверности и чистоти, преуспевајући и учећи све подвигом духовним, говорећи нама који смо око њега: „Узмите иго моје на се и научите се, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим.

Окончавши се јутрење и пошто се сабра безбројно црнаца, тада и почеше уобичајене песме појати, око преподобног тела, часно, и испунише речено: „Они који се боје Господа славе га“. (Пс.

Видети удостоји се, оче богоносни, надом својом и љубављу што око не виде нити ухо чу, нити на срце човеку што не узиђе, красан јави се божаственим красотама, врлинама, Симеоне

на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у

(Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар. О конопцу, везаном око великог исцепаног капута, виси му лимено лонче. У руци држи неку најлон кесу.

У руци држи неку најлон кесу. У првом тренутку се осврће око себе, не знајући коме да се обрати.) МИЛЕ: Слабо ви ово слушате, видим ја! А на тапету су кардинални проблеми!

ЦМИЉА: А ја одма помислила убиство! ИКОНИЈА: Па си се разочарала што није? Не замајавај се ти много око њега, тај ће ти сместити одакле се и не надаш! Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала!

Сасвим у фронцлама! ЦМИЉА: Ја то не могу да гледам очима! АНЂЕЛКО: Мало је фалило да му избију око! Плаво ко индиго! Ко га је само вако животињски... ИКОНИЈА: Сигурно она банда зградилишта!

Манојло има дурбин, револвер и пелерину. Танаско пушку с бајонетом. Носе француске шлемове, порције, а око појаса фишеклије. Танаско је за појас заденуо кашику. Гледају око себе са великом опрезношћу.

Носе француске шлемове, порције, а око појаса фишеклије. Танаско је за појас заденуо кашику. Гледају око себе са великом опрезношћу.) ТАНАСКО: Отишли су, госкапетане! МАНОЈЛО: Дај ми вамо ту батерију и секцију!

Он мало размишља и гледа куда ће, а затим обилази око кафане. Кад изађе са сцене, враћају се Танаско и Манојло.) ТАНАСКО: Госкапетане, чини ми се...

Не знам каква је ово секција! Теоретски, све се слаже, у длаку, а кад погледам око себе, на терен, то апсолутно није то! ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат!

у дворишту овнујски рогови, алат, Свињске длаке, ћуреће главе, дрва, Кокошје перје на пању и око пања! А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван!

Види се да немаш! Немам ни ја! А до јуче... имо сам пријатеља да не знам шта ћу с њима! Кад око себе лупаш печатом као буздованом, можеш да купиш пријатеља за кило дима! Кажи шта ћеш да попијеш!

ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића? ЦМИЉА: Мене питаш! ИКОНИЈА: Боже мој, да није из полиције? ЦМИЉА: Он? Обична будалчина?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин

слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН,

Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро.

САУГА (одлази лево). МАРИЈА (гледа око себе да ли је све у реду. Када види да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени

Дрвце порасте, зазелени, захлади... Али, око њега нигде, нигде бор, јаблан, све сучке... (Уноси се бесно у владику; гледа га широко, очајно, упиње се да га он

И што жешћи ветрови њему чисто милије. И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају... А он само мрмља: »Тако, тако!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био. Око четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији био, обаче намерава и нада се да ће се исправити, док и

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

Ужасавао би[х] се чујући да има већи[х] и шири[х] река него Тамиш и височији[х] планина него унке око Семартона. Но, за не изоставити ниједно опстојатељство које може имати какав год сојуз с воспитанијем, нека ми се

пештеру илити пустињу и да ту останем; но, онде видећи да калуђери једу и пију као и други људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи, пак би[х] се невесео вратио

Пошао сам с њим до Сенђурђа. Мој добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.

Једним словом, блажен они богат који с праведним Јовом може рећи — ˋбио сам слепом око, а [х]ромоме нога; сироти и удовици био сам отацˋ.

Јуло, срце, Јуло, душо!», (мајку сам моју наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се могли од суза уздржати.

Хопово нам је у срцу било; к њему смо се таштили. Око подне дођемо у Ириг и упутимо се к манастиру. Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску

Чему ли ће се више дивити И чудити? да сам био сав око, пак да сам на све стране у један ма[х] гледати могао, ни тако не би[х] се оне красоте нагледао.

| ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли

Пењући се горе, пришапће ми Ника да ја одговарам на оно што буду питали. „Не старај се”, рекао сам му. Било и[х] је око десетак. А кад упазише они други, што су се били којекуд разодали, почеше се скупљати и они који откуд.

[Х]оће ли православије пропасти ако се мртви не буду око цркве, но изван градова, вароши и села закопавати? [Х]оће ли православије посрнути ако народ не буде други[х] празника

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.

У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба

лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.

ИИИ ИЗБОР Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао.

по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сађе. Па онда се браћа пољубише усумит два пута.

Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави.

Издалека људи скидају капе, а жене се клањају! Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. Бакоња одмахну главом.

Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли.

Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.

Најзад стигоше до краја. Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!

На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе.

Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах.

Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема. Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела.

Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи.

Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо! (На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.) Слобода је усамљеност, ал не лечи. О тежи је мук од тешких речи.

Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха.

СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу. Перина, прекривачи: На врата стави резу И полако се свлачи. Око на китникезу. Порцулански јахачи. Драперија у везу: Цео простор замрачи.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Нешто отегнуто остаде у мени. А преровски ловци на дивље гуске расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком.

Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке,

Катићеве комшије куну се у децу да се око поноћи из подрума чује звецкање и трескање и цика као кад се женска деца голицају.

Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве. И опет ноћу са планина силазе луди и вода.

Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли. Ту, као што Ти казах, на ово мало земљице око Морава, привремено се живело. И јатагани се брзо иступе. Кост човечја тврђа је од старе кленовине.

Сви су наши вратови напред повијени. И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица,

И те речи тихо су гореле у белом диму. Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче чађави лонци пуни јагњеће чорбе и где у бакрачу обешеном о таванску греду

Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене. Онда опет деца. А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...“ — А коју ћеш кућу и њиву да му даш? — Дотле је мој.

— Шта ће ми? — Тола дохвати пушку, зачуђен Ђорђевим страхом. Дукати га измишљају, помисли, и рече: — Моје око неће промашити. Не бој се.

Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи.

Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша, душа му на свиње смрди.

Псето лаје љутито и изгубљено. ...Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

прикована за кревет, девојчица је живела у самом корену високе, превисоке, у срце неба заривене бетонске куле. Око ње је брујао град, али кроз прозор своје подрумске собе могла је да види само стопала пролазника у непрестаном покрету.

Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури.

Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом.

До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци! — не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду.

— не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду. Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба.

— Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.

Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе? Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу.

Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега? — питали су се родитељи, а око дечака је расла празнина. Другови су већ отворено бежали од њега, рибе и ракови завлачили се у дубину, јер их је гађао

Полако заборави и на сан, и на песму, кад је, једнога јутра, трже нечији дубоки уздах. Окрете се и погледа око себе. Нигде никога. Напреже Бела жаба слух. Гле, па то локва уздише, тешко, претешко. Загледа се у локву.

Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа. Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица.

Ни сам не зна колико је спавао, шта је сањао... Али, када је отворио очи, све око њега блистало је у месечини. »Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане.

— Гле, ја путујем! — запени од узбуђења, па изронивши светлу главицу, рече свету око себе: — Добар дан! — Добар дан и добро нам дошао! — узвикну јато тек рођених риба и попе му се на леђа.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

што је преостало од шанца причали су да су налазили, нарочито у близини Стамбол-капије, можда баш на садашњем простору Око Народног позоришта и Дома ЈНА, где је мали сквер под кестеновима и, ниже, на углу Југовићеве и Француске, делове

године. На ограђеном травњаку око споменика ковитлају се давне деценије, и срча, и комађе пакпапира и танког канапа, и понеки пуцањ из кубуре заостао из

УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име нема ви

И свуда кроз сенке, дивље и питоме, које су се мрсиле око колена, заплитале стопала, и мирисале. Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како

Те сумње су му одузимале снагу. Прашина кроз коју је пролазио, дизали су је и други ухапшеници, иза и око њега, сивкаста и густа, улазила му је у крв, у дах и слегала се у неком прамраку што се, свуда, отварао у њему.

Достојанствен, Кнез је силазио низ савску падину а око њега је био мук гомиле и истегнута, лепљива лаж. (Под руским али и турским притиском, Вучић је наредио да се Кнез има

Практичан и имућан, Павле Нешић је послао сина на трговачку академију, у Беч. Свако преподне, око десет сати, Сима терџуман стоји на углу Симине и Капетан-Мишине улице, где је у његово време, по прилици, пролазио

“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава. Стиже у прави час. Око чесме гомила, што већа то и тиша: нем обруч склопљен око низама1, обруч који се сужава.

Стиже у прави час. Око чесме гомила, што већа то и тиша: нем обруч склопљен око низама1, обруч који се сужава. Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив.

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све неухватљивије

Свуд око њега су и храст, и брест, и глог, а над њим полако одмиче последња четврт осамнаестог столећа и клизи, изнад пашњака и

Чуди се и наставља да посматра тај свет око себе који изгледа друкчији од његовог. Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно. И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази.

Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије нам збори! Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори.

земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива.

Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде?

На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо,

На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да

Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“. Ј.

Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“. Ј.

“ Ј. Јовановић Змај XXX ЗИМЊИ ДАН Ох, како је сиво, тамно, К'о да није данак сван'о; А небо је тако мутно, Као око исплакано.

А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то ми је сада

голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом животу није било, К'о да никад није сунце Срећу мојy пољубило. Ј.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Ободри ме син бесмртни неба и справи ме на брег непознати. Љубопитство духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.

и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са мрачношћу засути мирови, како што се на небу светкује. Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу

Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше.

како ја о њему мислим: шар небеса престолодржнога најсјајни је и највећи, зна се, - средина је он простора свега. Око њега колах небеснијех милиони воображам да су (нека число и умножим колах у највећи степен счисленија што бесмртно

Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он је буну зажећ намислио на равнине неба опширнога. Слијепа му смјелост показује да ће ваше силе поб'једити,

Ово страшно падење небесах начало му у тмине унесе, тме вјековах вјечно непроходне око њега нагомила кругом. Простор цјео у стара времена бјеше св'јетлим засут шаровима, лица таме нигђе било није.

“ - Гаврил поче архангел зборити; но хулења хиљаде криковах на вишњега и на два војводе око њих се почеше хорити, Гаврилову ријеч пресјекоше.

Он ужасне примјере храбрости казиваше на попришту бојном; око њега страшне мјешаније представљаху туште бесмртниках.

у виду се уреди вијенца правилнога, но дебљином страшна, па се поче врћет са хитрином на зефирна разљућена крила око трона и горе свештене са потресном преужасном јеком.

миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом из својијех колах искочише, сројише се творцу око трона, сваки пунан бесмртног воинства, и отада вољом свевишњега постадоше небесни курири.

Попа, Васко - КОРА

заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје

своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа

за нама Из сваке наде Коју гајимо По једна звезда никне И одмиче недостижна пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на

је догорела До ноката праскозорја Црне опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке

нам ходници мутни Са трепавица низ лице Љутом усијаном жицом Гнев нам порубљује мисли Накострешене маказе Око голоруких речи Отровна киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца на месечини.

пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови ученици поразмешташе се по трави око њега.

“ рече Питагора. Млади ученици, који су тек недавно примљени у Питагорину школу, поскочише радосно и окупише се око старешине као пилићи око квочке.

ученици, који су тек недавно примљени у Питагорину школу, поскочише радосно и окупише се око старешине као пилићи око квочке. „Они старији“, настави Питагора, обративши се тим млађима, „знају то, али вама морам да растумачим“.

О томе ћемо се идућих ноћи још сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе обрће око оне осе која спаја наше стајалиште са оном звездом онде“.

Продужите, у мислима, дуж ограничену стражњим точковима тих кола за петоструку њену дужину, па ће вам око запети на ту звезду.

Та звезда се не помера никад са свога места. Око ње се крећу све остале звезде у кружним путањама чији је полупречник утолико већи, уколико је уочена звезда удаљенија

Питагора испита своје младе ученике како се крећу поједине звезде око поларне, захтевајући од сваког да му прстом покаже како изгледа путања ове или оне звезде.

једног шестара забили у поларну звезду, а други у ту крајњу звезду небеских кола, па тим шестаром описали круг око поларне звезде.

нам да се све ове звезде налазе причвршћене на прозрачној, кристалној, лопти, сфери која се обрће равномерном брзином око оне осе која, пролазећи кроз нашу Земљу, продире ту сферу код поларне звезде“. „Тако је!

Равномерно обртање такве сфере око њене осе, којим остаје она стварно у самој себи, савршена је слика непролазности, док нам праволинијско кретање, које

Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули. Питагора поче да прича. „Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

зависе, рецимо, од тога, на коју ствар заустављам свој поглед или какве природе или врсте звук или шум осећам око себе.

мало доцније воз стаде и ја сиђох пред станицу да бацим поглед унаоколо, бар колико допушта слаба светлост пред њом и око ње. Али ми се сад све учини друкче него некад.

године, кад сам је држао на срећном срцу и уносио се у њене очице да сазнам: да ли и колико разуме о лицима и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и тражила своје следовање онда кад је осећала глад.

— Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће. Али веруј ми као брату: до данас због њих моје око никад није засузило.

Тако ми је добро било уз тебе. А сад, као дете које гледа како се разилазе сви што су око њега били да га теше док му мајку не сахране, као и оно, и ја сам се надао да ме никад нећеш оставити.

— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.

наређења, војници добише „вољно“ па се раздрагано клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом, где настаде срдачан разговор између браће која су се упознавала.

На перону јадно осветљене станице тискале се отрцане прилике неколицине носача и деце и дрско се грабиле око ствари путника. Ја се обазрех свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици.

А ја сам га сваки час питао: „Је л' те молим вас, може ли се иначе?“ Па се све почело таласати око мене као некад у кабини „Вердона“ кад сам болестан путовао у Бизерту.

Загледам боље и познам своју нову машну на завезивање, искривљену, развезану, пијану. Погледао око себе или у огледало, свеједно: свуд се угибало, таласало, клатило, ковитлало.

— Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман! — Не дајте таван! Придржите лампу! — викали су сви око мене. Па ја седох у највећем узбуђењу, а сви прилажаху да ми честитају.

Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, она опој се распростирала око ње и била јача од свега. Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И нема у томе ни трага каквом разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према некоме ко нам је задао и превише

Што ли све малограђанска глад за сензацијама и густа, паклинаста фантазија пучких женица нису измаштале и саплеле око те смрти!

Ја те не познам!... Она би се осмјехнула, али је и тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек блиједо и мутно уочљив на крајњој ивици видног поља.

Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво. Њеним нестанком као да су се све ствари око мене испразниле, и сви други осјећаји изгубили свој скривени извор и свој прави основ: њеним нестанком као да је

Касније, у вреви живота, као да потпуно заборавимо на пејзаж, потпуно изгубимо везу са стаблима, с природом око нас.

Загријевали су се у дискусијама око повишења тржне таксе, око шиљања поздравних брзојава црногорском књазу или протестних брзојава у Драјфусовој афери, а

Загријевали су се у дискусијама око повишења тржне таксе, око шиљања поздравних брзојава црногорском књазу или протестних брзојава у Драјфусовој афери, а касније с узбуђењем

Онда би му избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.

Још дуго пошто јој је престала та мљековита функција, остала је у нашој крви да се брине око мене. Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво.

њега пресумићени мадраци; један крај собе потпуно испражњен, на поду велик лавор, а над њим на плафону мрља влаге око пукотине из које је за јачих киша прокапавало. А преко свега дебео слој прашине.

Дошао би ми аветињски спор и учаран ритам живота око мене: непознат немир покуцао би на прагу свијести, као наговјештај једног катаклизма.

Свака мртва ствар око мене добијала је тада живо срце и у њој су дамари одбројавали часове неповратног. Требало се трзнути, пренути.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити. Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.

И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало. Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека,

Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа. Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су

Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да,

Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан...

Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као

Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му,

Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.

У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се

Чекала је три вечера узалуд. Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока. Овце пођоше и окретоше главе низа страну.

Имања, може се рећи, и не имађаше. Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.

После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце. Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био.

Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се једнако к њој примицао.

јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих.

И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће

И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче.

— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта је ово, синко? — Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња.

Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета. Сада му још теже бијаше сносити своју судбину, али не потраја дуго, док се опет

Сада му још теже бијаше сносити своју судбину, али не потраја дуго, док се опет они стадоше око њега умиљавати. Кад их поче миловати, опази им по трбусима да су сити, па ће сам себи: — Богме они су негдје нашли

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па се претвори у девојку.

И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога!

Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И погледом већ уморним преживела гледам доба И све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је смех сирене.

нечујно преко моје главе, И појаве се сан, дубине звука И мелодијâ — тад пријатне јаве Опколе мене, и тад моје око Не види више предео од сплина: Ја се осећам подигнут високо, И тад певамо ја и виолина.

Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска.

Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда.

спавала покривена миром, Мрак се ширио к'о море дубоко, А ја сам будан, с тобом и са лиром, Дочек'о зору, не склопивши око.

и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али

Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном. Лили, о не брини.

И траг јој остаје, и слика се ствара: Небо плаво, ведро, као њено око, Поглед који прича, теши, разговара, Појима и воли и гледа дубоко.

СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје. Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте.

СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје. Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте.

Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува. И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље

Волим те срцем што још зна да бије Пропашћу мојом, мојим гробом, мада За мене нема светлости ни сада, И око моје дан више не пије. Нада мном љубав нема више власти.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима. Уместо да се смањује, њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је

да се смањује, њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је достигао свој максимум када сам имао око двадесет и пет година. Када сам боравио у Паризу 1883.

“Колико Вам је година?“, упитао је, испитивачки ме посматрајући. ”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.

Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са мном.

Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би наравно слободно плутао, а његово окретање кочиле би силе реакције и тиме омогућавале путовање

Ту бих око пола осам доручковао онако како то чине дрвосече а онда бих, жељно чекајући време ручка, крцкао лешнике за директора

Кад сам 1900. године остварио снажна пражњења од 100 стопа и када се струја распрострла око Земље, сетио сам се оне прве мајушне варнице коју сам угледао у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење

Прве задовољавајуће резултате добио сам у пролеће наредне године када сам помоћу свог калема остварио напон од око милион волти. То није било много у поређењу са данашњим могућностима али се тада сматрало подвигом.

електрична колебања јачег интензитета но што ствара муња и пустио струју довољну да упали више од две стотине сијалица око Земљине кугле. З. Теслин бежични систем.

Са оваквом станицом било би изводљиво достићи електричне активности до око десет милиона коњских снага и она је тако пројектована да без посебних трошкова може обављати огроман број техничких

На острву Лонг Ајленд (Лонг Исланд) израђено је постројење са торњем високим 187 стопа са сферном куполом пречника око 68 стопа. Ове димензије су биле одговарајуће за пренос практично било ког износа енергије.

глас и лик на сваком месту и фабрике удаљене хиљадама миља од водопада добијаће енергију, летеће машине ће летети око Земље без престанка и Сунчева енергија ће утицати на стварање језера и река за производњу енергије и за претварање

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Као дечак ја сам био на многима од њих у кући свога оца. Старији људи би поседали око топле пећи на клупи направљеној од истог материјала као и сама пећ, обично од меких цигала, омалтерисана и окречена.

Сеоски волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови.

Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим

Они су били једини знаци о постојању света око нас и господарили су нашом свешћу док смо обавијени црним покровом ноћи и окриљени безбројним пламтећим звездама

И данас верујем да су ови облици општења основне радње у васиони око нас, и још увек размишљам о њиховој природи. Моји учитељи у Панчеву помогли су ми да решим неку од загонетки ове врсте

године, у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг.

Прота и његова црквена општина обећаше да ће помоћи око мог школовања у Прагу, ако већ моји родитељи не могу смоћи довољно новаца.

Испричао ми је да живи у Будимпешти. Помогао ми је око мојих торби и остао са мном све док ме није сместио у воз који ме је понео у Праг.

Упозорио ме је да ће око четири сата изјутра мој воз стићи у Гензердорф (град гусака) и да ту треба да преседнем на други воз који ће ме

Приметио сам да је овај наш разговор привукао пажњу особа око нас, а нарочито двоје старијих путника, једну госпођу и господина. - Што се плашиш за своје торбе?

И зашто да човек лупа главу око топле одеће када иде у Њујорк? Зар није Њујорк много јужније од Панчева, и зар се може помислити да Америка није топла

који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу бити дочекан добродошлицом. Око брода је све врвело од живота и ужурбаности а то је достигло врхунац када смо ушли у Њујоршку луку.

Ћипико, Иво - Приповетке

Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају.

Жерава и камење креси се, рекао би и оно ће пламеном да пламса. Точак се врти и шкрипи. Око њега одапиру се и окрећу младе девојке.

Камен заструга, машина, превијена, зацвили и стаде. Радници одахнуше; одбацују руком топал зној што им се лепи око косе и капље им низ чело. Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта.

Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе. Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се.

Девојке гледају. Чуде се њеној невезеној и шареној прегачи и белој као снег марами што је овијена око коврљка. —Одакле си? — упита је неко од њих. —Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље.

Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња.

—Да—ну... Бог ти дао! — жељно га ухвати за реч. Око десете дошао је лекар са жупаном. Цвета га уведе у кућицу. Лекар прегледа болесника и забележи му на хартији лек.

Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу. Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне. Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави.

Цвета застаде пред својом кућом под оголелом мурвом. Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше.

—Уђимо! — нестрпљиво ће Марко. Што ћемо напољу? Ступе у кућу. Око распламсале ватре окупила се домаћа чељад; између њих и њено двоје нејачади. Довечераваху.

Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље. На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да

А пред њима стоји раскомадани хлеб; сунце их гризе и море мирује; око њих се све упокојило. Радници, пошто се заложише, растркаше се да се вина напију, да боље одоле послу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Послужићу се овде добро познатом сликом знаменитога немачког лингвиста Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

ниједна друга књижевна творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита, а при томе ништа није изгубљено од његове универзалне људске мере.

Песма почиње стиховима: Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Кâ да зборе тајне разговоре, Слушао их протопоп Недјељко.

Песма почиње стиховима: Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Кâ да зборе тајне разговоре, Слушао их протопоп Недјељко.

укључио тако високо организовану културу, која баш зато што је по типу стара (традиционална) и сложена разастире око ликова густу мрежу најразноликијих забрана. Са те стране она је заиста „сурова“.

Стари, вековима чувани обичаји нису само спутавали личност, као што се то данас нама чини, него су око ње стварали и извесну заштитну сигурност која ју је повезивала с колективом.

То је почетак и нове српске књижевности, па према томе и културе. Око средине века Караџићев нови књижевни језик прихваћен је и у Хрватској.

године или око 95. А као место настанка узима се острво Патмос, где се тада у прогонству налазио апостол Јован, аутор Откривења.

А и једно и друго више постоји за наше унутарње око и ухо него за спољње. Књижевни историчари, који воле све да класификују, подсећају нас да су парнасовци још у

Зато мешање чулних утисака није толико значајно као проста синестезија, него пре као разарање онога што наше спољње око види, да би се отворио пут за унутарње.

на Жепи“ садржи може се, према томе, пресликавати на стални, вечни човеков напор да уреди, смислено организује свет око себе и у себи, да превлада снагу рушилачких сила и нереда.

долази на другој равни, где се заједно с еволуцијом песничких облика помера чисто временска тачка с које песниково око гледа.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Кад сам ја задовољна, шта ви имате ту? ЖИВКА: Па већ ти, знам ја тебе. Ко дирне њега, као да те је у око дирнуо. ДАРА: Па јесте! XВИИИ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (на задња врата): Извините, ја...

ДЕВОЈЧИЦА (оде). АНКА (оде за девојчицом). XXИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА: Ју, ју, ју, ала ми заигра десно око... наједанпут заигра. ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје?

Питај га, питај га шта је. ДАРА: Ушао је већ у двориште. ЖИВКА: Да знаш да нам носи добар глас! Није мени бадава око тако наједанпут заиграло. XXИИ ПРЕЂАШЊИ, ЧЕДА ЖИВКА (Тек што се Чеда јавио на вратима): Говори!

” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти

Из разних врата... са разних страна дојуре ДАРА, ЧЕДА, РАКА, АНКА и сви се скупе око ње да је поврате од кашља. Дара је ухвати за десну руку, у којој је цигарета, а Чеда за леву, у којој је писмо.

ПЕРА: Па... како да вам кажем, госпођо... чита. Сад сам баш прошао крај хотела „Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита. ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона.

Тако вам је то: док сам била министарка, цео свет око мене; те сви ми пријатељи, те сви ме поштују, те пуна ми кућа посета.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

финим прелазима; затим обиље чулних утисака који су преломљени у доживљају лика; најзад, хотимично везивање описа за око и ухо главне јунакиње, за њена изменљива телесна стања.

Отуда и тело Софкино није дато само онако како би га спољње око видело, као тело-објекат, него опис често креће изнутра, из субјективнога телесног самоосећања.

] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!

Очигледно је да је Борисаву Станковићу био неопходан приповедач чије би око - насупрот свим забранама, строгим конвенцијама које љубопитљиви поглед заустављају већ на дворишној капији - изнутра

И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који би довољно полагао на вештину компоновања књижевног текста.

” Тако су мислили, редом, ондашњи најзнатнији српски теоретичари и критичари окупљени око часописа Српски књижевни гласник; значи они који су све до првог светског рата пресудно утицали на формирање књижевне

Али он на ликове гледа као сведок са стране, као оштро, продорно, али увек и „туђе“ око. И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње.

Неправи управни говор, кад се из овог угла посматра, изгледа веома погодан за роман у коме се описи усредсређују око границе међу унутарњим проживљавањем ликова и спољњим догађањем.

надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба”.

Ваља прво видети какве је природе сам опис. А он делује као да је цео призор снимило - попут тајне камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу.

А он делује као да је цео призор снимило - попут тајне камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу.

То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан. Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу. Доћи ће да захите студене воде накићене гледанице и бациће киту тек

А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене. Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан.

Привезали у шибљу седленике, а поставили совре од пртених канаваца и окружили их. Поседали на сарајевским веленцима, око њих пуне бисаге и торбе, огромне чутуре и вргови.

До њих су Пештерци и Штавичани. Огромне дивне мушке прилике у као снег белим чалмама око главе. На чудо крупна женскадија.

Сви су људи са оружјем и оно је око њихових седишта згомилано у праве дрвљанике. Домаћице им спремају саборске цицваре, а они пију као немани.

Тврдо држе све четворо поста и љуто се крве са сваким ко то жели... Средину заравни заузели Колашинци. И око њих су дрвљаници од пушака. Осећају се да су на дому и некако би хтели да су боли од свих. Но узалуд.

Јер су очигледно показни и омашују на Црногорце и Арнауте кад им је широко око врата. Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе

Носио се чисто и богато али му је рухо било старога кроја као и оружје. Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и јатаган.

Поштено су луди запињали око агина приноса, па је овај хтео да им То на растанку призна, агански и мушки. Силовит и грановесан је Турчин био Хамза

Пред бербу му беше дошао са својим момцима Сено Дурут и увелике почео да око бачава ликом притеже јасенове обруче. Тај наочит а скроман Колашинац нешто се одавно свиђао силному аги.

При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури и себе и своје дете да је не запиткује кад ће му отац доћи.

Пребледео, смутио се, те му још смешније дошле и шалваре и бедна чалмица око главе. Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

243 ДУХОВСКА ПЕСМА 245 ЛЕПТИРИЦА 246 БАБИН САВЕТ 248 ПОД ЧЕРГОМ 250 КО ОКО ЧЕГА 251 НЕБАЛАДА 252 ЧУДАН САН 254 ПОКВАРЕНА РОМАНЦА 256 ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ 258 ПЕСМА О ПИЋУ 261 ЂАВОЛСКА

Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана. Око твога златног трона Подигô бих ђулисаде. На шест хата арабиских Возила би с’ кроз ливаде.

И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један

— То је оно од чег’ подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава — Врле крепећ’ худе застрашава.

“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове. Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од

Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо! Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви!

Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци.

“ Тишина застрепи, Око нам заслепи И разли се сета Као мирис тужна цвета С неког лепшег света. И ја слушах јако, Па све тише, тише И на

“ Оде старац. Нађе бабу. Баба царица. Она седи за трпезом, — пир, благовање, А велмуже и бољари стоје око ње Па јој точе старо вино, оно заморско.

“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.

“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.

“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време, па гле нема Ни флаше ми, па ни мене — Само суме неплаћене.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ.

Мораш имати од паучине, и натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куље и таране; мораш наобручати главу и сапети руке са златни ланци, а то све откуда ћеш?

РУЖИЧИЋ (Евици): Здравствуј цвјете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твоји персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрјелу Купидону затупљајут. (Ода горе-доле.

Ах, ја од радости опет падам у несвест, кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме називати милостивом госпојом филозофицом, а ја ћу њи преко гледати, да покажем

МИТАР: Шта, ти ћеш ме јошт истерати? А не знаш ли, несрећо, кад ниси имала шта јести, него си се око мене као кучка шуњала?

МИТАР: Е, ако оћеш ти на то, то је моја жена од вас свију највећа помодарка, зашто она носи клепетушу око врата, а то је само у Лондону обичај. ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе.

Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом

Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе. Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој

И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

недостојног ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју дишем Тесно је небу у птици птици још више Моје издвојено око ван главе бдије.

И мада је супстанција тих звезда око главе нематеријална, оне припадају човековом простору. Али то лице остаје најбољи доказ зеленога сунца и виђених

Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема. Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини.

О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је

Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље!

инспирација за музичку фотографију празнине која се пење слична празним водоскоцима звезди црној ко склопљено око хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна лудост мисао која се

смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни

а осветљаваш Сликама од јуче, данас ван времена, У пустињу се претвара свет који спасаваш — Залуд птице круже око твог имена.

ПЕСМЕ МОРАВА 1 Ноћ, још нисам био изашао из ноћи пуне праведности и трансценденталних муња а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти чула се зимска музика што сања слатке врхове.

Краков, Станислав - КРИЛА

Музика је свирала. Један плави дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата. — Срби, Срби, одилазе на фронт.

Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке. Вода је избијала увис млазевима око њиних ногу. Куршуми су јаукали кроз престрављене врбе на обали.

Испод камена су измилеле шарене змије, и грејале се на припеци. У кланцу је још тутњило. Писар Казимир је обилазио око шатора и шапутао посилнима: — Света крв човека пролива се немилице... Чујете ли? Грми...

— Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак. Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу

Само се један будни део држи чврсто и упорно. Ватрени обруч се стеже око њих све више. Они се бране све упорније. Доле испод њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и горд

У мору се купали официри из депоа, проститутке, грчки дечаци, — морнари се купали голи око својих бродова, — само Јевреји нису улазили у воду. Виле крај мора имале су своја купатила.

Виле крај мора имале су своја купатила. Официри из штабова већином гојазни пуковници, и тумачи, купали се око места, где се купале љубазнице албанскога паше. Имале су бела, урањена тела, и носиле несташне костиме.

Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага. Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту.

Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена. Све је било тако мирно и бело око њега, и досадно, да је он на крају заволео ту једноликост и досаду.

Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су. Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе. Мртве су склањали у страну.

На небу су злокобно певала два аероплана. У штабу на Чегану седели су официри око команданта, који је нудио коњаком само још дебелог артиљеријског пуковника, и сви гледали у карте.

Бар по изгледу. Уосталом свима је било подједнако. Око свију је севало, грмело и јаукало, и сви су исто умирали. Сви су људи мирисали на раскопану земљу и на сумпор.

Петровић, Растко - АФРИКА

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем. Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели.

Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.

Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.

Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.

Униформисани болничари, баштовани, полицајци, поштари итд. Остали се задовољавају да обавију бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.

бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.

Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта. Силазећи у кабину око поноћи сретам Роберта, морнара Бретонца, који ми показује књигу што је тек узео од госпођице Н.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула.

(Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави

Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је... Те се сад врзем око Дунава, кад узморам... знаш!... Пст!, неко као да долази!... ВУК (иза бине виче): Овамоте! Хеј!...

А, вере ми, и ту нас гонише све до мокролушких баруштина... А после престаше... Тек око Горице угледасмо два-три Турчина... (Порфирије долази и доноси читаво бреме дрва.

Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врти главом...

Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?... Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао!

(Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан! Око му црно кô у сокола, А дуга коса све до рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као

Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне вечито?... ХАСАН: И то је чуо: Ту пређе да си с живих Турака Оружје сјајно доле скинуо, Ножеве, пушке,

ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја? ПРВИ ТУРЧИН: Силан, па се још више сили! ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако. ’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...

Станоје гледа око себе. ГЛАВАШ: Ње нема ту!... Где је?... О, боже мој, Чудан је изглед моје колибе! Црна кô небо око поноћи!

Станоје гледа око себе. ГЛАВАШ: Ње нема ту!... Где је?... О, боже мој, Чудан је изглед моје колибе! Црна кô небо око поноћи!

ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори... Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима. ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава! Ја ћу је мојим ножем срубити!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад сам синоћ око 11 часова у вече отишао ђенералу Черњајеву на рапорт, затекох га свучена где лешка у кревету, а до њега мали сточић а

000 људи, а у исто време крене се и Сулејман од Пандирала такође са 8.000 бораца. Борба око Грамаде и Дервента трајала је три дана и Хрватовић најпосле би принуђен да се повлачи нагло Књажевцу, јер му је

Наслон Хрватовићевих положаја пред Бањом био је Алексинац, око 30 километара удаљен од Бање и свезан с њом доста добрим путем.

Осам батаљона сиђоше у дугим редовима са својих логоришта са висова око шанчева, постројише це на друму и одмаршираше Алексинцу.

Отац прота опипа се при том по своме црвеном појацy који це угледно вио око гојазног, округлог трбушчића. У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy пренеражено:

врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго своје мале главице па радознало гледе шта се то око њих све, збива, не појимајући зашто је цве то, зашто их је престрављена мати онако брзо покупила, потрпала на кола, па

Изгибе народ, изгибе, изгибе. Једни зашли, господине, те пале цело и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол.

или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше. Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах

За ланцем се примицала и артиљерија, старајући се да се што ближе прикучи нашим положајима. Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили.

Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама. Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили.

Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче. И то је још срећа! Пушкарање це постепено прекиде. Овда онда пуцкарало це још погдегде

! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XИ „Ај, пусти ме да одлетим — Мио ми је лет. — Да обиђем, да посетим Твој румени цвет. Да ја видим око цвета Како трепће мај.“ Тако ми је прошаптао Један уздисај.

На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо!

Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће, душа твоје душе, Чисто миље око твога миља.

ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.

Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане...

Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане...

XЛ Хоће да се и насмеју, Што на теби нема злата; Нико не зна тајни бисер, Што га носиш око врата. Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила.

Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила. Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже.

XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче. Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја?

на груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве, Заталасат’ ваздух око мртве главе.

Ох, како ће на те гласе Црна гуја јада мога Упити се, стегнути се Око срца рањенога! Па ће можда смртним стегом Раздробити сву теготу, — Ви’ш, како су лепи нади, Што ме држе у животу!

Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети! А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ТРЕЋА КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА — Док су се на Кајмакчалану водиле ове крваве борбе, ми, четници, налазили смо се око Лерина... — Молим! — упаде капетан Радојчић. — Сад ступате на сцену ви? — Да. — Онда да извучем кратак закључак.

— И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба! Око поноћи зачу се брза пушчана паљба. То је, људи, врило. Никад краја...

Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље.

Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се.

„Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија.

При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу.

— Па овде, бре, све сам камен! — вели један. Тада ми је тек било јасно. Земља здравица је овде око пола метра дубине, а доле је каменита подлога.

Грозно су измрцварени. Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова.

Било је тешко посматрати. Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају.

А ови су преко телефона сигурно закукали, те око подне престадоше са гађањем. Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био је покривен лешевима наших и

— запиткује Мишић. — Имао сам. Али ја сам био најближи команданту. — Море, шта се натежете око тога — нервира се Радојчић. — Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио?

Мислио сам шта да радим... Посматрао сам кроз пушкарницу. Види се да је раније око тих жица била велика борба, јер је међу жицама лежало неколико мртвих војника, наших и бугарских.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Говорили су њиме, писали, крај свега, прави, једини наши тадашњи песници. Наталожило се, прво око осећања и мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити

Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све

Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?“ — „Досад“ реци, „није г' вид'ло око моје; Неверно, чула сам, његово је срце.

Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни

харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија не мож' лепше око малог свог кад лаже.

Иглицама игра — токорсе плете, Три милосника око ње лете; Трчи, ходи, извирује куд ко пролази, Распитује који којој, каде долази, Сад жели, сад љуби, а сад омрази.

мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело

бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште. Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади.

Ја се из' сна тергох, серце во мње дахти, Око не смје на пенџер, кто јест ту да чвахти. Ја у себи мислих: — Вала, ево беде!

Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема. Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего...

“ Милош често замиче својим црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се

—, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица. Довребам се, пронре око, — шта да ти сад кажем? Како л' да ти, што неможно, словами излажем!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Али не таку, о господару! Све што је у сну око видело, То беше пусто, немо, дивије — Нигде колибе, нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње море

Не бјеше се лијепо ни разданило — још је и мјесец помогâ сунцу сјат — кад се бој заче; и крваво је трајâ, хеј до око доручковишта, а нико ти не умједе рећ на чијој је банди већа погибија...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Свануло већ! — протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. — Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао.

Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом.

Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети.

Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш!

а за њима би поносито јахао на брњашу Реља, обучен у модри копоран и црвене, скерлетне чакшире, са црвеним шалом око главе и крупним, сребрним токама и иликама на прсима, под пуним пусатом.

блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле, шкрипјеле, чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали као гладни курјаци усред зиме на планини.

Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако... И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек.

Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни

Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.

Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха.

— Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију. — Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава...

до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих. — Моремо ли, Вујо? — викнуо би старац послије одмарања, стежући чвршће привузу у рукама. — Моремо, моремо!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води небеској висини.

Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше. У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника.

Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.

Кô уздрхтало лишће тобом круже Сени дедова са часним путиром, Док око тебе јесен веје миром И са падина свежа гробља туже.

Зраче, жељан сам твога загрљаја, Јер дршћеш препун пурпурнога праха, Мириса њеног осмеха и даха, Сав око мене хоћу да се свијеш.

Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира. Нек нађе твоје око које спава! И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко.

И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко. И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете.

И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете. XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле

И жудим косу твоју тако меку. А чежње моје, све дубље, све веће, Очајна неман црном косом среће А око грли пучину далеку. И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне.

А сад је тужно свуд куд око трене. О, јадни моји љиљани и лале, Немамо сунца. Треба да се вене. XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи

Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје Осетити како поносно се смеје. Појмићеш, но доцкан, шта остаје трајно.

Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и страсно.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

СВИ (сем г. Жике): А-а-а?!! ЈЕРОТИЈЕ (збуњен): Ама... сумњиво лице? АЛЕКСА: Онај што га тражимо! (Сви се окупљају око њега.) ЈЕРОТИЈЕ (имитира га): „Онај што га тражимо!” „Онај што га тражимо!”...

Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан...

МИЛАДИН: Ух, засврбе ме, до срца ме засврбе! ЖИКА: Ех, па и ти! Није ти ваљда с те стране око. Шала, брате. Знаш како је, чиновници се шале између себе, а ти опет... Седи, седи сад слободно!

) XXИИИ ЖИКА, МИЛАДИН ЖИКА (оставши сам, хукне и седа на своју столицу. Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Сврха тих списа захтевала је да они буду савршено јасни свакоме, како би се избегли несигурност и спорови око тумачења.

Често се догађало и да се реч или облик из црквеног језика унесе у контекст народног језика. Око 1400. године правописна норма у српским књигама знатно је измењена у тежњи да се архаизира и приближи грчким узорима.

Проглашен је хрватски књижевни језик као посебан ентитет, а расправе око тога послужиле су за психолошку припрему политичког одвајања.

српски светац јесте зетски кнез Владимир, идеалан хришћански владар, који неправедно страда у династичким борбама око власти (1016).

Заповест таквог оца синовима да се не сукобљавају око престола и власти, већ да живе у братској љубави и слози, делује као пророчански завет, те стога завршна сцена, у

штити своју државу, коју је и за живота бранио, али и свога изабраника, сина Стефана, подржавајући га тако у борбама око престола.

Међу њима је Григорије Цамблак, који за време свог кратког боравка у Дечанима пише Живот Стефана Дечанског (око 1405) као великомученика, потпуно у традицији бугарске Трновске школе, у строго хагиографском маниру какав у Србији

године, око које се концентришу "мале теме" и склопови мотива у корелацији с њом али и у међусобној, узајамној вези.

в. - око 1747), који је писао упоредо и стари, српскословенским, и народним језиком. Он је врстан зналац српског језика, истинск

песме родољубиво пригрлила, Вуков народни језик чинио се већини примитиван и недовољан за највише културне потребе. Око основних питања језика и књижевности између писаца из те средине и Вука Караџића водио се у току неколико деценија

Синтетичан по својим захватима у традицију, Горски вијенац је такав и по својим уметничким особинама. Око једног догађаја невеликих размера Његош је приказао читаву црногорску историју, опевао славне догађаје из прошлости,

Писао је лако и брзо и никада се није посебно трудио око форме и израза. Отуда код њега има доста аљкавости и немара, али нема монотоније.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да

Чело му је без облака, Мудро око пуно плама, Гледа децу црног мрака, Гледа чету пустињака У тим црним мантијама...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Старог модрокрви наручи старац вина и девојку. О, трикрат сува би листала грана, трикрат би око трулог пања намотало лета, колико вину и њој. И само и само смежурава рука о дојку.

ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут. И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби

3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид. И обневиди око, где прогледала душа непробоја кроз тврди прострели зид.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо

сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати. Остатак новаца закопала у подруму. И тако све спасла.

Мало погрбљена. Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица. Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.

Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних. Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.

А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице

Још тромија говора. Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан. Нарочито око широка му и кратка врата.

и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ.

Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.

Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље. Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима. Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.

Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза. Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не

Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи:

И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива. Везују је око себе, и говоре басму, жене које желе да имају деце (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 179). Цветом се каде од урока, плача и страве (С.

па га питали шта је лијек од метиља, он им је казао: кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна неће липсати осим ње«, Вук, Рјечн., ѕ. в. метиљ). Б. л.

покладама сви се мажу ‹њиме› или га једу, од вештица (ЗНЖОЈС, 7, 139; 23, 315); пред спавање за препоруку (је› метнути око врата венац б. л., такође од вештица (ЗНЖОЈС, 6, 300); божићни б. л.

л. (СЕЗ, 19, 101), или му се веша око врата (СЕЗ, 17, 73; 19, 95), или се натакне на вретено и обеси уз вериге (да брани новорођенче од вештица, ЖСС, 194,

О Ђурђевдану меће се б. л. у торбу са семењем које се, у апотропајском циљу, сипа око тора (СЕЗ, 19, 51). Од вештица и сваког злог диханија уопште мажу се и деца и одрасли б. л.

Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л. веша око врата, од урока (СЕЗ, 14, 338). Б. л.

Лечење се обично врши уз магичне радње и по нарочитим магичним прописима. Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л.

У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај б. прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили

»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.

Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој се апострофира б.

Гаром од б. прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица (СЕЗ, 45, 1930, 42; 184); или му се б. меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171). Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су б.

Б. се баје око болесног места (ЖСС, 329; СЕЗ, 16, 275); чисти се приликом врачања, вода (СЕЗ, 17, 1911, 578); приликом сетве меће се

Ћипико, Иво - Пауци

— и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра са подераним гуњцем, који се још одјутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.

лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лепу дјевојку на којој му у колу око запне. Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди. А некако досада био је тешке среће.

Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.

Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим

Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали. Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и

—Хоћеш? —Хоћу, Пречисте ми дјевице! Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах. А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми ...

Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ...

својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом. Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.

—Волила бих да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себа погажени прљави снијег. — Не будали!

—И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале. Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.

Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!

Гледа на свој шумски одгојак: око колибе, како лијепо напредује. Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на купању.

Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на купању.

Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланцима Градине. Да ли много иштем од тебе, Господе? Димитрије Нисам га омрзао.

Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макрије двоуми: да ли манастир да претвори у стециште кужних и убогаљених, или ће то остати храм одакле се

Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем.

Колебам се око једне ствари: да ли да му кажем све оно што сам дознао о властелину. Игуман мисли да само он зна. Простодушни старац.

Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама. Као да, сем ране, на свету ничега нема.

Да ли сам крив, Господе, што су ми људи, који су око мене, загорчали сав мој кукавни живот, што сам усамљен као курјак, извргнут порузи, стар и разједан свакојаким

Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем. Околишио је најпре као мачка око вреле каше, курвински се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од тога

Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем. Околишио је најпре као мачка око вреле каше, курвински се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од тога вешт, те зна да врати

Лауш је неко време стајао као опчињен, док му Јања није пришла и почела да се увија око њега, милујући га нежним, вештим покретима руку. Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута.

преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева

Удар судбине обишô ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу

Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш, моја ружо, цвеће моје! Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава.

Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас младост је бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни'; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ

Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар.

Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар.

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана

“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...) Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови

дан С Алгавре прохладни ветар лелуја њезине гране, И она снева сан: Под њеним кореном слатким пустињски источник Шуми Око ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели

где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца.

Клеон Све је само симбол што ти види око, Све што душу твоју и ведри и мрачи. Симбол је и земља, и небо високо, А суштина оно што он собом значи.

Вали брује... Но над хуком речном, Што с грмљавом око њега стиже, Сам Бабакај суморно се диже Мрачни борац на бојишту вечном. 1892.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пођимо њоме горе. Она је благога нагиба, и по њој се лако корача. Савијајући се око њених бокова, рампа се обавила око куле као бршљан око стабла.

Пођимо њоме горе. Она је благога нагиба, и по њој се лако корача. Савијајући се око њених бокова, рампа се обавила око куле као бршљан око стабла. Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово?

Она је благога нагиба, и по њој се лако корача. Савијајући се око њених бокова, рампа се обавила око куле као бршљан око стабла. Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово?

И она је квадратне основе, и око ње се обавија рампа истога благог нагиба. Зато је ова кула нешто нижа од доње. Гледајући њену горњу ивицу, видим да је

Те нам звезде изгледају као приковане на небеском своду и оцртавају на њему различите фигуре, тако да их око само од себе везује у скупове или јата.

Пратећи то кретање из ноћи у ноћ, из године у годину, они су увидели да се цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача и кроз једну тачку на небу која једино изгледа непомична.

да је то обртање звезданога неба, које се научно зове дневним кретањем неба, само привидно и последица ротације Земље око њене осе.

Исто тако и бубамари која седи на точку преслице изгледа да се цео свет око ње окреће, а да мирују само она и тај точак и сви они предмети који стоје у продужењу осовине точка.

Ми данас знамо да се све те планете крећу око Сунца, око кога и наша Земља оптрчава, па из тога стварнога њиховог кретања следује оно привидно које нам се на небу

Ми данас знамо да се све те планете крећу око Сунца, око кога и наша Земља оптрчава, па из тога стварнога њиховог кретања следује оно привидно које нам се на небу оцртава.

Сунчеве породице толико удаљене, да се ни њихово властито кретање, ни оно привидно које следује услед обилажења Земље око Сунца, не може оком запазити.

Ми данас знамо да он обиграва око Земље, а да су његове мене последице његовог осветлења Сунчевом светлошћу. Најсјајнија појава на небу је Сунце; но,

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

прижељкује божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне ногом сто и проспе дукате на земљу).

Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено. Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека.

– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те

А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!

А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!

Нађе да се играш око мојих леђа; Да ми не даш мира у сну почивати; Чекај, сад ћеш добро ти мене познати.“ – Миш у лављој шапи поче

Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава! Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство?

У горици презеленој срце им се снажи, ту им око лептирића шаренога тражи – на брег, на брег! Ту ускличу поносито кол'ко шума вреди, а пролеће иза џбуна ћути, па

Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету. Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

и кроз која се види цело двориште патосано калдрмом, па и сама кућна капија, двокрилна, на свод, као и остале зграде око ње: кујне, штале, амбари. Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама.

Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво. Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије...

КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду калуђера, да видим што је то, какав је ово страх?

(Одлази.) ТАШАНА (за себе): Не треба, нико ми више не треба. (Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.

(Одлази.) ТАШАНА (за себе): Не треба, нико ми више не треба. (Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала!

Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо!

онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо!

онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо!

МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави). (Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује.

СЛУШКИЊЕ (одлазећи): Море, страшан је! Улази Ташана. ТАШАНА (обучена раскошно, не могући да веже низу дуката око врата чисто се спотиче идући. Стани): Стано, вежи ми низу. Откада је везујем па не могу.

По ћошковима на земљи по две три троножне столице око мангала са угашеним жаром. Келнерај у углу ограђен и по његовим преградама поређана стакла, чаше и литрови.

ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде? РЕШИД БЕГ Гледам како река подлокала Васкину башту. Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност, неки сладак глас, и нарочито осмејак, који, уосталом као код свих што од туђина стрепе,

Али као што све око човека у току његове судбине добија друга и друга значења, тако бива и с речником. Реч која је некад била израз

Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.

Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко. А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише.

Син све више личи на оца. Смањио се, осушио, оседео, око очију му се ископале дубоке боре, добио и на леђима старачку грбу која премаша погнуту главу.

— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу. Тек је видим, не знам о-што зашто, хода по кући као и обично али у оку фењер...

А ја, фала Богу, и одрасла сам, и прерасла сам, и за севдах не знам, али нека ме што мало такне у срце, око плаче. Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да избијем, али ми одједаред дође жао што је

Изнутра по прозорима, још и дрвени капци. Улаз у кућу је само један, масиван, окован, једнокрилањ Свуд око куће брисан простор, башта чак доле, иза споредних зграда. Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето.

Тоша, напротив. Не као бекрија, него као члан друштва, и као друштвен човек. Али никад није ноћивао у вароши. Око поноћи, па и после поноћи, чује се знак пискавог звиждука стражару, ето гос-Тоше на салаш, својим колима, на коњу, или

Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба. Али је ту домаћа сплетка око „интимног” догађаја једне богаташке куће прекинута, и Љуба је и даље успремао авлију и радио башту, и није марио за

Тако, с Божјом помоћу, гос-Тоша је сваки дан већ око два сата закључавао за тај дан свој контоар. — Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под

За много година никакав сумњив знак око његове куће, никаква крађа ни уцена. Он није прешао у варош ни кад је остао сасвим сам на салашу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Тако, на пример, који желе да им син трговац буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од

Љубим вам око. »Аљине праве човека«, општа је пословица, и читатељи ће моји са мном заједно труд положити за искусити како је Роман

Он не узможе даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју, зврцајући га малим грудвицама.

било кад би наше лепотице помислиле да леп долази од лепити; и да леп младић често ништа друго није него од гипса леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу

лепити; и да леп младић често ништа друго није него од гипса леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу донде само красна, док се од ње може вући асна, сирјеч

Ту се разговарају како је жито у Банату. Девојка, међутим, доноси шљивовицу и госте послужује. Она је таки бацила око на младожењу, као и он на њу.

Љубов је јело од воздуха зготовљено. Љубов је зданије у великом од нас растојанију, које се издалека врло пријатно за око представља, а из близа показује колико смо се преварили.

), умножавање НАБЉУДАВАТИ — посматрати, пазити некога, старати се око нечега, показивати нарочито интересовање НАВАЛИЦЕ — вредно; хотимично, намерно НАДЕЖДА — нада НАМАЛАН — насликан

) — стара угарска мера за дужину (око 75 цм) РОЖДЕНИЈЕ — рођење РОМАНТИЧЕСКИ — као у романима РУКОПОМОЋ (заст.) — помоћ, потпора САНГВИНИКЕР (нем.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ИЗВОР Мој залудни ходу На Савину воду (Српска народна песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и скрива и открива Студену

глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је

је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју

земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће око Види у непристрасној води Свој похарани ћивот Препун зрелих сисатих крушака Види своју вучју главу И на челу исписан

очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица уплашена Од себе

белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио бих

сам липов лист И свирку ти продужио НЕБОЈША КУЛА По цео дан се гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш белом граду Осам својих камених бедара По целу ноћ летиш небом И с црним се огњевима бијеш За сунчево

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно ја што је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе.

Једина ствар која ме је у то доба нарочито нервирала, то су биле породичне конференције, које су редовно одржаване око моје колевке. Тема разговора који се у тим приликама водио била је увек питање: на кога личим.

Али они који су се окупљали око моје колевке проналазили су увек по нешто ново на свакоме моме делу тела и узвикивали: — Ју, ју!

Ја сам, разуме се, бацио око на пару, и отада па све досада тај ми је укус остао неослабљен. Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње

Ја сам, играјући се око карлице, сео у то тесто, и дао му такав облик какав се ниједном модлом не може постићи, на страну још што су једва

у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.

Разуме се, сутрадан је настала јурњава око размене ствари, разна сумњичења и породичне неприлике, што се све свршавало на моме туру, на коме је већ била исписана

Разуме се да смо најрадије играли оно што се око нас дешавало. Ако би наишао какав циркус, одмах сутрадан ми смо се превртали, крхали столице, секли конопце разапете

Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све

Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све гуске

Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле.

Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Са лудачким бесом заковитла шрапнел изнад наших глава и стотинама куглица запрашта око нас. Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно!

А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника. — у војсци су нас научили којекаквим тричаријама, нико нам не показа како се прави завој — љути се

Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у!

— Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима!

Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога. Испод топовских шина сену варница.

Те ноћи наиђосмо и на једну воденицу. По старој навици својој да обилазе око кућа, застадоше пешаци пред воденицом и почеше да провирују кроз разређене даске.

Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима. Још као деца слушали смо од старијих за те положаје.

Следећег дана рано изјутра командант је добио извештај да ће око девет часова доћи Краљ, да обиђе положаје. Тачно у девет дошао је седи Краљ у пратњи ађутанта и свога личног лекара.

Како за нас млађе није било заклона, то смо лежали прикривени у жбуњу, стрепећи да нас не заспу куглице шрапнела. Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља.

Али обруч се све више стеже око нас. Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи.

Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца. Мало подале група луди са фењерима. Драли су једнога вола.

Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.

Појури аутомобил носећи на себи четири соколара раздражена. Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и експлозије. Око града, Да ли се сећаш?

Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и експлозије. Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести.

Његов мозак тек утиче у лобању: Тако му око свег тела кружи чудна мисао; О величанствено је да се у давном оваквом мору И чекању, не утапа ни једна визија

Речи нам звижде брже но куршуми; Боже, спаси душу нашу у прашуми! Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле, А око кроз подеротину лица: Учи угласти костур камена и сарделе; Па узбудљивије од љубичица Мирише љуто млеко непомужених

што хигијеничари препоручују и таман колико траже сва могућа надражења црева, желудца, једњака, слузокоже у устима и око језика. И јести какве хране? Одабране!

ВУК ИИ Око поноћи се дигох малаксао сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежин

Ја знам многа бића овде, која припадају другоме звезданом колу; Коње који се крећу, кроз ноћ, око другога неког сунца; Ја знам планета-људи који угину у неиздржљивом болу Што не сагледају Закон свој ни са једног

Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав

Од Ливна сам. Десет годишта да пољану нијесам видио, Ни гору око Гламоча. И тамо сам чувао овце стричева. ”Земља је ко земља, И у овој ође има воде и снијега, и кртола, па доста, А

од плуте играх на плећима од валова Котрљачима што их зову вечним, жртава и топљења, Десет ноћи, не жалећи блесасто око фарова.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На ту помисао очи рибице постајале би велике и замишљене. Али, узалуд је обилазила око чамаца, узалуд улазила у мреже! Превелика су била окца мреже.

— узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени гласови зујали су јој око ушију.

На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку. Шта је могао друго? Гладни су му били и желудац и око: само је храну сањао.

Радознала је била Капљица, румен и зачуђен Цвет. Како и не би? Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета.

Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп!

Пужић залупи врата и утону у сан. Али, Капљица не крете својим путем. Нешто ју је носило, нешто ју је гурало. Свуда око ње била је тама.

Ој, како је уморан био 3рачак! — Ко зна постоји ли још увек твој Цвет! — рече 3рачак. — Зар не видиш да је свуда око нас само песак? Облак који их је носио растапао се од врелине, али Капљица није одустајала. — Још мало, још маличко!

— Ко то говори? — жена погледа око себе, испод себе, али нигде никога није било. »Мора да ми се причинило?« помисли, али глас понови исту примедбу.

Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце. Како им је смех звонио!

Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе! Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала.

Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме. — Никада ја то нећу научити, мајко!

Да би ти син до ње стигао — ти мораш да нестанеш, мораш да у сунчеву пећ — док сунце око земље не обиђе — голим рукама бацаш жар! — рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима. Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа.

са запаљеним кандилом, опкољен сребрним и златним хаџијским јерусалимским иконама и иконама из Свете Горе, Рила, Пећи. Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава.

Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима. Око ћилима, уза зид, миндерлуци, покривени дугачким ћилимом и јастуцима црвене боје, т. з. »чупавцима«.

КОЦА (цикне држећи се за образ): Јао, изеде ме! — Ала си ти, Васка! А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест, боли. А кад би те он место мене?... (Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?...

(Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?... КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана.

ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?... Ето, ви сви певате и играте, (окреће се уплашено око себе) а ја сама! Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан.

Сви душу носимо. Али за то... ТОМА Ех, поштена: Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње. АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи! Они млади, па већ човек и да се не љути.

Зар за њих, Цигане, јоште мука? Па ја, у турско време, по десет од њих да на један куршум нанижем, па још тада око да ми не мрдне, а камо ли сада... АРСА Ех, немој то! Прошло је то време.

ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна. Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични, у коме прска и шуми

На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија се дебела, мрка кестенова стабла црно оцртавају. Из даљине почиње да допире свирка и песма.

(Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси!

СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1912. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ГРИВНА 1 Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака!

Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је

скрушена и сама, Пред мрамором стоји, ту, у врху села, И док рана звона звоне с торња храма, Обруч златан дршће око њена чела. 1923.

И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер

Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе? Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије.

Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде

У велу кô пена што је; И сва кô једна ружа је била, А с ње драгуљи сипљу боје, По њедру јој се златна влас вије, Око јој слатким поздравом грије. Ту загрле се њих двоје.

Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни. Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си

Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника цвет. 63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Трећу етапу карактерише „сливање песама око једне фабуле“, постанак великог епа. Између прве и друге етапе — сматра се — није велики временски размак, јер се врло

Стефан Немања прогласио се за великог жупана око 1170. Од тога времена па до 1196, кад се закалуђерио, он је у низу ратова успео да знатно прошири српску државу и да

Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350. био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365.

Он је такав кад задрема на кулашу, јер је „злу науку“ да поспава свагда око подне научио по планини овце чувајући.

Та српска прича стављена на Хартију око 1431. године, и аутентична колико год може бити, заметак је и језгро целе косовске епопеје.

Али ни М. Константиновић, који је ово стављао на хартију негде око 1499, не помиње Вука Бранковића као издајника, а о њему говори одмах затим, без икаква знака сумње.

Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом. На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна

Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата. И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих

кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од

на Турчина, мајко, кад ту аге Белил-аге нема, но му стоје бакрачлије празне; на лабуду нема господара, него двије поле око коња.

То је сасвим природно. Он је у стању да љуљне топузину од шездесет и шест ока, у стању је да омахује око себе коње држећи их за реп, и тако даље. Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник?

Против те заповести побунило се цело њено биће. Али како да помири несрећну браћу која су се љуто завадила „око врана коња и сокола“?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

сам хартију и оловку И нацртао мишоловку У мишоловци парче сира И још једно парче сира Да миш може да бира Око сира сам нацртао чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам нацртао миша

стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса Сви знанци и сви странци Можда

Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро

не ради — она се хлади На јастуку се хлади У мом јастуку има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми најлепше слике

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Крај његова гроба, под крушком дивљаком, за врелих љетњих дана хладују чобани. Окупе се око камене надгробне плоче без натписа, нахерене и обрасле маховином, причају и смију се, а кад у широким буквама зашуми

Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с

Боли као враг. Машио би се за други и одмах тргао руку. — Не, не, ни тај нећу! Нечим сличним вијали су ме око цркве кад сам скидао врапчија гнијезда. Све су ми ноге биле модре. Одлучио се најзад за једну потпуно суву младицу.

свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.

Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима.

Једном су му чак, у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст!

— Стој! — испаде преда њ дугачки Стриц, а захуктали Ђоко, прије него се могао зауставити, још двапут оптрча око Стрица и тек онда застаде још увијек поцупкујући и подвикну: — О-оп, сто-ој! — Тебе данас истукоше, а?

У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује. Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина. Шапуће само устреперен лист и негдје шушка сакривен кос.

— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!

— Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак. — Ол рајт! (Врло добро!

— Шта, ти мислиш да ја не знам ћутати?! Дабогда цркли и ја и Жуја, ако ријеч прословимо! Окупљени око гроба слободарског хајдука, који је смјело пркосио свакој сили и неправди, ови недорасли дјечаци, истински узбуђени,

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ 286 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ 290 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА

323 1736. 324 Око 1740. 325 1741. 326 1743. 349 1745. 354 1746. 357 ЗАГОНЕТКЕ 359 УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 360 И ПРОЛОГ

Ама зато известићу вам што ћу ја учинити томе моме винограду: разбацићу ми око њега обграду, соборићу дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази и тре га: што у

Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ... Туча, град бије, суша, И пак зимна и кишовита Око жетве времена. То теке мало се саде Указује на нас зло.

галије се од пристанка им на ширину извлаче појући нове Богу песме с великом хвалом; елћени се пружају, око њих обскаче риба делфин, што на себи топљенике прихватајући на сухо износи; напредује пред кораби и море брка лепо,

свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну око тога мајсторију нама недознану, проводећи им!...

Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа! СВЕЋА ЈЕ МОРЕ Морско око у руку Христових је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море

То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори. Него многа му господа скочише око њега и једва га одмолише да га за ту малу ствар, а незнану, не смакне.

Допаде он на врата, искрха и изломи диреке, засовнице и катанце све здрузга рукама око поноћи. Узе градска врата на своја леђа, заслони се ш њима, да га не могу стрељајући за њим устрелити, измаче између

Јерно у то његово доби већ бијаше престало и уталожило се христјанској вери прогоњење. Изпосатира он око себе она поганска царства мучитељска с частним крстом: понапре како преузе од Магненција Рим та онде се и оцари, после

ругатељу, ниси ли ти тај безаконик, штоно се узроком чиниш да ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску идеш пробирајући по домови туђе жене кад су људи у цркви.

И послуша их народ! Ђипише мало и велико, сви удундар са женами и с децом, једни углас вичући око цара молећи га, а други загнаше се и преотеше та из џелатских руку, те га и курталисаше од смрти.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. Где год човек баци око, свуда види само господство. А тек унутра, у кући, у предсобљу, шта све човек може да види!

кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...

А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина. Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је

Анасана!“ рекну кад Манча прође крај њих, па се од силна чупкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...

терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!... Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.

А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.

Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су.

је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене које су боје, и издалека му падале у очи.

жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!... Тако, ето, почесто ради Мане.

Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио

“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...“ А бацао је око — није шала, толики тријумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа. Налазио је да није време још.