Матавуљ, Симо - УСКОК
Старац Мргуд Шутов, сух, малко погрбљен, бјеше највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима,
Према вратима, за столићем, сјеђаше човјек и читаше њешто. Он устаде кад се походиоци упутише к њему. Бјеше висок, окошт, грбаста носа, дугачких, смеђих и просиједијех бркова.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече онај што бјеше најпрви ушао, окошт човјек, средовјечан, црнијех великијех брка. „Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а што смо ми
Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух. Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено
Он ружно погледа клисара. Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари
Видар бјеше висока раста човјек, окошт и жуте длаке, по годинама средовјечан. Рекосмо да је био из Црмничке нахије, од племена Иличковића.
Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран. Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине. Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте.