Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишли су ћутећи. Сваки је своје мисли премишљао. — На Жураву, дакле — рече Јовица. — Да неће бити каког окршаја данас? — Па... може бити. — Да нису трговци? — А... са њима бих лако!... Него бег. Путује Сали-бег са пратњом.
Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!... Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... — Тако је!
— И пође пред њима. 24. СРЦЕ НА МЕРИ Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави. Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.
И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... Прошло је неколико дана од дана оног окршаја... Станко је био у Парашници. Дружина му је с дана у дан расла...
Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја. Ово што се одметнуло није могло мировати. Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.
— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... — Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!... Па и ови Турци канда нису прави Турци!...
Попа устаде иза совре и зовну Станка. — Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао. — Јесте, попо, али преко Дрине...
Указаше се први непријтељски редови... Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја. Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... Срце му је лупало.
Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: — Велиш ли, побро? — упита га. — Откад ја на то помишљам!...
И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... Голаћи јурише за њима као махнити. Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: — Само џумбуси!... Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...
И после, ја нисам створен за миран живот!... Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!... Не говори ми то, војводо! — Али... Зека махну руком: — Свршено је!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ја се гадим. Увек, у сред борбе, мислим само на тебе. И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
после шестог пића веома подсећали на летеће краве, не седи уопште он, већ само оно што је преостало од њега после свих окршаја и трошења тамо горе, у оном облачном граду на који непрестано пада смог — осећао се као сопствена љуштура која носи
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У скупштини кад се граја дигне на глас мудре речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пуста тишина и неки свечани мир овладао је природом. Штрче огуљена стабла и преломљена дрвета, сведоци окршаја, а ови шипрази још крију гранама својим мртва тела ратника. Видимо нечије ноге само, али људи ни главе не окрећу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико окршаја. У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је, у једну зору, пред јесен 1803. године, видео доба невиђених окршаја како наилази, а змај у њему је живнуо. У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи, сав збуњен, да он и јесте
Љубица је знала да је то последњи октобар који промиче и над њом. Умрла је девет месеци после окршаја у Жабарима, у мају 1843. године.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све што је могао рећи то је: да га је при свршетку окршаја угледао крај једног рањеног непријатељског подофицира, кога је, као обично, питао: Има ли деце?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. — Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И ту, под Шердингом, сећајући се окршаја кроз које је прошао, Исакович себе сама доживљава као да је на два бића раздељен: „Све то прошло је тако бесмислено да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дудина и, богме, ономе ко није био упућен куда је то челник тумарао по ноћи, изгледало је да се враћа из тешког ратног окршаја. Окршај је додуше био, можда чак и тежак окршај. Али није био ратни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1648. котарски ускоци имали су читав низ окршаја са Турцима: код Удбине, код Рибника (где Су погинули поп Шорић и Петар Смиљанић), на Зечеву (где је погинуо Вук
у сјајном руху, под блиставим оружјем, на бесним коњима, као слободне и пуне луде, и ишла за тим светлим узорима — из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном