Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати. Онесвесну, ал' шта после беше, Шта чинише, куд ли ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па