Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе? Поче и да се опија. Узеше говорити да је и памећу шенуо. — Е, јадник! Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А почела опет и да се опија. Оде тако, заређа по кућама и почне да проси, моли, не за себе, већ тобож за њега, Тају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који опија и залуђује на највећој даљини.
Африка
пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.
тако декларисан у овом друштву. По вечери шампањ код Швајцарца, и грамофон. Он се брзо опија и онда разметљиво износи да нуди и ово, и ово, и ово, на поклон: „Једите, узмите, носите!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Причао је, задихано, Исаковичу, да је тој несретници умро муж, и да је она остала са ситном децом, па је као луда. Опија се. А кад се опије, не зна шта ради, ни кога види.
Црњански, Милош - Сеобе 1
сети брата његовог Аранђела, који је имао обичај да при склапању трговачких послова по Влашкој, Турској и Мађарској опија људе. Сетивши се њега, честњејши Исакович се реши, по узору братовљевом, да напије себе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
онако идилично и фолклорно, но више као социјални посматрач, политички критичар, или књижевни лиричар кога природа опија. Осећање природе, површно и оскудно готово код свију ранијих приповедача српских, сада постаје живље и развијеније.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу? Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим. Ја се држим само површине. Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из грмља.
Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој! Срамота је!
А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија. — Вечерај, Нушке! Она узела хлеб, премеће га по прстима и гужва у куглице.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— нареди гвардијан. — А ди је Букар? — пита Тетка. — Јади га знали! Како се синоћ опија, зар још спава — одговори њеки. — Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три.
Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак. То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи да приповиједа као и Кушмељ.
Пија сам пуно, опија се сваки дан. Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола. Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна неке снажне животне енергије која подиже, пркоси, опија.
То ново, то мило сунце, тај циљ, То је Боба. Опија ме помисао да ће ме док сам жив грејати, заноси ме већ Мирис цвета који ћу неговати, дрхти ми душа од жеље да је видим
Али збуњен њеном младошћу, оном вечном ведрином младости што опија душу до лудила среће, он је наједанпут осетио како му је изненада немила страва заледила срце.
чиновник, ова отмена и бледа девојка црвених усана, ова Рускиња, Тања, у чијем је гласу имало нечег што необично опија и открива неке дубоке, непознате чежње уносила је увек у собу господина Леђенског неки мистичан занос који је у њему
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... »Ала ли се проведосмо! ... Никад нисам овако... ни у Београду. Ова Јула пара вреди...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија. По њој када лутам моје мисли бледе, Губе се у небо, у свет хармонија, У облак, у звезде, невине погледе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога раскошног тела, што Марка еротски опија, обезумљуде; али, с друге стране, она је и дубоко ужаснута кад осети Маркову недвосмислену еротску пожуду.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На челу јој још жарчији зраци, Лице сија, душу ти опија, Дуге власи живи су таласи, Кроз њих буја електрична струја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда ст
и лажног раста лажној души, Јер и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас опија, у себи Увек друга превареној сржи мојој.
Краков, Станислав - КРИЛА
Плаве књегиње. Племените болничарке: војвоткиње, баронице. Шампањац се пролива. Све се натапа, залива, опија. По броду много малих угодних кабина. Много тајни. Што више шампањца у телу, жене су све лакше.
Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме. Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима. И као да су ти погледи већ видели нешто.
Петровић, Растко - АФРИКА
пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.
тако декларисан у овом друштву. По вечери шампањ код Швајцарца, и грамофон. Он се брзо опија и онда разметљиво износи да нуди и ово, и ово, и ово, на поклон: „Једите, узмите, носите!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поменуо је Кирчу и рекао да је то храбар и вешт човек, но плаховит и нагао. Опасност га опија до те мере да губи моћ трезвеног и хладног размишљања.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан, Милану још теже. Лекари су дошли до границе, ништа се не може. Болничар опија умирућег, то је све. Теже је у таквим часовима здравима него оном што се с душом бори.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мирис га тај заноси и опија. Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета. Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета