Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши. „А ко ће за погреб да плати?...
Јадно моје дете! Али кмет, у коме је званична дужност свако осећање угушила, опорим гласом проговори: — Милисаве, признај! — Шта,... — питаше младић зачуђено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он примети твој поглед, схвати га брзо па се насмеши, а ти оста зачуђена: откуд је на оним опорим уснама могућ осмејак? Рећи ћу ти, мила, о томе осмејку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Усне су му биле скупљене, а између очију појави се дубока бора. Он уздахну. Онда се прибра и опорим гласом проговори: — Напишите: „После погибије командира и старијег водника треће батерије, дужност командира вршиће