Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пушке су праснуле, језиви јаук је запарао ваздух, лица људи се грчила. Још један плотун. Млитаво тело се опустило, а глава клонула...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера се са тешком муком придиже. Коса му је пала на чело, а лице му се опустило. Поводећи се приђе Фјодору. — Мило ми је... Сава Савић.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило. У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу.