Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. Он запе пушку. Ноктом протре кремен на орозу... Турчин ступи па ћуприју. — Стој! — грмну Станко. И јекну дубрава од његовог громког гласа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са наше стране није планула ниједна пушка. Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати!
Моји војници се налактили са прстом на орозу, дигли главе, и нетремице гледају суседни брег. Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже.