Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а ради лакшег разумевања песме, нисам могао оставити недирнуту; мењао сам, иако свега на неколико места, Орфелинов или, боље, штампарев нелогични начин употребе великих и малих слова; и сл.).
Но не само у то давнашње доба, Плач је преписиван и много доцније. В. Боровић је у чланку Орфелинов Плач Србије у Босни, Прилози за књижевност ВИ, 1926. 101—2, забележио како је Коста Х.
напомене несумњиво ће се морати запитати није ли Везилић код песме Сербије преславна могао можда мислити не на Орфелинов Горестни плач који почиње тим двема речима, него баш на познату химну Козачинскога, која такође почиње тим истим двема
совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних... Орфелинов Горестни плач дакле ваљало би да се певао као ова Хорацијева ода.
Код Флеминга међутим збуњује на први поглед околност што је живео између 1780—1815, имао дакле једва 8 година када се Орфелинов Горестни плач већ певао по тобожњој његовој композицији.
стр. 302). Из те композиције се види: да се по њој одлично може певати Орфелинов Горестни плач, а да се по њој не може певати ни Плач Сербији ни споменута песма Козачинскога.