Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја како сам, као ђак, спавао са стрицем Јаковом и са Глишом у пшеници под једном јабуком петровачом, нисам ни осетио кад су ова два отишла. Устанем и онако санан пођем кући, али на плоту на прелазу стоје три момка с пушкама.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А то беше совуљага на храсту више њега!... Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести..
И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. — Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви. Ти си Србин.
Срамота!... Иван оборио главу. Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!... Реч му се узела.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни.
И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?
полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, и осетио чежњу непознату и слатку. Он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама...
Силан међу другима, он је био ситан пред собом... Тада је осетио колико има страшног бола у томе: не бити као остали, а бити ипак само човек.
беле; када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се вратио на своје сунчане обале Јонског мора. Све је тамо било као и пре.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима. Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу. У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је
— Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један, на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер. — А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала
Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор. — Посматрао сам залазак сунчев.
“ И она незапамћена ноћна борба, они јуриши и онај кркљанац који се лепо чуо из превијалишта оне ноћи кад је осетио потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после
„Па сам после ја, који никога свога немам, или боље, који никога свога нисам хтео да имам, осетио да имам нешто своје, и пригрлио сам то своје са оном познатом себичношћу власника; и ето тако тачно ствар стоји.
Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да живи. Само ја никад нисам осетио оно што је живот у животу, никад млад нисам био, и сам сам себе негде давно изгубио.
Африка
Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да
Ја сам осетио горчину и трагедију на својим устима, својим очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред плота, зараслог у крупне сунцокрете, она је стајала ћутке и само га је, широм отвореним, тамним очима, гледала. Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе.
А Трифун је слутио да није сигурно да ће се опет састати. Кад му се последње дете родило, био је осетио да га госпожа Кумрија гледа неким погледом у ком има мржње.
на путу, и кола скрену с пута, Исакович је био неизмерно збуњен очигледном наклоношћу те жене, од првог тренутка. Осетио је, одмах, да ће та жена покушати да га скрене некуд, у неки живот, који више није био за њега.
Павле је, после, причао да је тако, на том путу, са том Божичевом ћерком, први пут, осетио да национ и не иде у женску главу.
А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку. Осетио је, ваљда, да ће та лепа, нежна, рука, ускоро, бити у гробу, па је над њом пролио сузу.
Трифун, при одселенију из Махале, који је угледао на зиду бела места у прашини, тако је и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит, у некој прашини, која се диже куд пролази, а која се слегне, кад прође.
Два пута је, уз ту причу, имала сузу у оку. Исакович је све то слушао и ништа није разумео. Осетио би само, кад би је из кола скидао, како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као да жели да у њему потпали
разврату, у смеху, у веселости, било му је у том тренутку много ближе, много драже, него кад се госпоже Божич сећао. Осетио је неку бескрајну нежност, која, не само није била прекинута у животу, него много јача, ето; него, пре, иако се нису
А мене ће, каже, као емисара арестирати. Павле је причао да је онда осетио да му се мути у глави, па поче да се каје, што је уопште долазио, да ту бабу види.
Нек изволе! Док је он жив то младо створење нико пипнут неће. Трифун је тад већ био осетио да је запао у мишоловку, али је у њој седео и даље, као кад очерупану, стару, орлушину држе у кавезу.
Павле је после причао да му је врата отворила Ђинђа, коју није ни познао. Кад му приђе руци, осетио је, каже, како јој дрхти рука. „Је ли лепа?“ питала је Варвара. И Ана. Павле рече да јесте. А рече то снуждено.
Била је пребацила ногу преко ноге и папуча јој је била спала, а кад се опет окрете Павлу, он је осетио да јој узалуд говори. Трифун није ни сањао колико је та његова бивша голубица рањена.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Охрабрио ме је да путујем и предузео је све потребне мере обазривости. И заиста, ја сам осетио заузимање Сали-пашино. Никада га више нисам видео нити шта о њему чуо.
Између осталога, то сам осетио дописујући се са испитивачима насеља у Боки, који су због ових наклоности чинили често непотребне историјске дигресије.
Исте је врсте и суседно село Кривени. Међутим, улазећи у село Јанковац, које има и мало чаршије, осетио сам се као у цинцарским печалбарским селима. Исти утисак оставља и варош Ресен.
Због оваквог географског положаја Бугари нису захваћени ни културним утицајем ренесанса који се осетио код Јужних Словена на западу. Напротив, више него сви остали они су прожети турско-источњачким утицајима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ах, ви? Откуд ви? ПАВЛЕ: Зар моја појава још увек тако изненађује? СПАСОЈЕ (мало збуњено): Нисам очекивао. ПАВЛЕ: Осетио сам потребу, пре но што приступим извесним мерама, да још једанпут проговорим са вама, и то у четири ока.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Можда и знам, али знам и то да ти немаш права да будеш љубоморна! - осетио сам нагли трзај читавог њеног тела, а већ је полетела на мене и ноктима и коленима и зубима као мачка.
Чудно је што нико од нас није осетио било какву усхићеност, или бар олакшање. „Десило се, па шта!” - рекла је Рашида, али сам исто то могао да кажем и ја,
Тако је мислио и то је, донекле, било тачно. Прво је, као и при оном ранијем рођењу, осетио бол. Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега. Помислио је да су ужасно ружни.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович је био љут, јер је осетио страх пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево, тако да је он
И – јер је и Имакулата. Ј – јер је и Јерусалимска. А – јер је и Апостолска... Исакович, који је, после вечере, осетио своје уобичајене болове у стомаку, био се очајно препао од говорљивости бискупове.
се она купала, у изби са великом земљаном пећи, у којој се иначе пекао хлеб, и, помисли да уђе тамо, поче дрхтати, осетио је шта жели и шта чека. И оде, не опростив се, и дуго, на све молбе братовљеве, није се враћао, ни јављао.
Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи. Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо. Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца.
се укопавали у земљу и живели по земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу потребу да свему томе стане на пут, да се негде задржи, и да и друге присили да стану.
Моћ неку натприродну осетио је и у својим талирима, јер где је њих истресао из кесе, ту су застајале лађе и куће су постајале непомичне и његове.
Сетивши се својих, осетио је колико припада другоме, некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је
већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места где је проживео по десетину година, па је хтео и да остане. Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину
Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под
Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати. Уз слутњу смрти коју је осетио сада први пут и коју на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао, придружи му се и она непрестана досада,
бунару очајања, над који се беше, изнемогао, наднео, после толиких недеља напора и тумарања, Вук Исакович није осетио толику жудњу за нечим радосним, светлим, што би баш он могао да изврши, да проживи, а не да оде тако бедан, оматорио и
Никада пре честњејши Исакович није осетио да би тако радо ослушкивао неки шапат, кроз то звездано небо, који би му шапутао о непролазној његовој одређености да
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у Вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала
Плоче; обишао око града покрај старе »Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето
женама које знају шта хоће и које то увек добијају, као да је закорачио у неки ишчезли свет невиности без заштите. Осетио се сигурним и моћним док јој је објашњавао да су људи гадови и да ће сви покушати да је искористе, правећи се да желе
— наређује цариник. Свукао је ветровку и тада га крупни човек изненада стеже челичним мишицама на своја широка прса. Осетио је на лицу оштрину његове браде. — И тако, не познајеш више Жику? — викну. — Пофранцузио се, је ли?
Тачно је осетио да она зна. Тог дана они ручају у тишини, нико реч не проговара. И одједанпут, њему је јасно да га она неће издати
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дечје, као и хумористичке поезије, у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан Поповић у вези са Змајевим песмама попут оне Циганин хвали свога коња.
Да би се емотивни подстицај осетио и утврдио, од читаоца се тражи негован укус, богато интелектуално искуство, и, штавише, посебна врста образовања.
И Андерсен је осетио горчину промашаја пре него што се определио за дечји израз. Од „озбиљног” Едварда Лира ништа није остало, ни од
Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају
Као дете, песник је осетио страшну лепоту баш тих, безнадних призора, те је, део по део, открива у призорима, монолозима, сликама: Зар свака
контексту То познавање јесте пишчева изворна, најцеловитија и најдубља спознаја; одавши се писању, он је проницљиво осетио да даље и дубље од раних дечјих утисака отићи не може, те да ће, буде ли их и у најпростијем облику призвао, постићи
У време кризе вредности, кад се један део читалачке публике осетио обесхрабрен и збуњен пред токовима којима је поезија кренула, дечја песма се испоставила као прибежиште свима онима
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
букнуо устанак у Србији, он је одмах осетио његов велики значај. Он је први српски писац који је видео историјску улогу Србије и који је веровао у њу.
није био много другојачији но у почетку XВИИИ века. Његош је имао дубоко национално осећање и осетио је народну душу као ретко ко у српској књижевности.
То је песник народни у највишем смислу речи, који је дубоко осетио и силно изразио целу српску расу, унео у себе, унутра разрадио и као цвет развио особине српског националног духа и
Он је у том језику видео прави српски језик, осетио доброг познаваоца народног језика, народног човека којега књиге нису збуниле. У почетку 1814.
Његово формално, више дескриптивно знање српскога језика није му више било довољно, он је осетио потребу да тај језик позна научно, на темељу историјске граматике, зато је читао старе српске споменике, још од
« И у тај велики посао он ће унети своју ретку снагу и истрајност. Он је по својој здравој памети осетио да је плодан рад најбољи одговор неправедним критикама, и непрекидни рад и стварање у његовим очима су били »једини
Он је нарочито осетио и умео пренети заносну лирику босанских севдалинки, и нико боље од њега није обрадио севдах народне поезије.
Просто, природно, искрено, он је певао оно што је уистини осетио, болове и радости свога срца. Интиман тон, непосредност осећања, топлота која све то загрева, чини велику драж ових
Али у целини његов књижеван рад не може се одржати. Он је, изгледа, и сам осетио ускост свога талента и немодерност својих књижевних схватања, осетио се усамљен у новом добу када се око њега другаче
Он је, изгледа, и сам осетио ускост свога талента и немодерност својих књижевних схватања, осетио се усамљен у новом добу када се око њега другаче осећало, мислило и радило, и последњих година свога живота сасвим
Он је ушао у тај свет који ниједан српски писац пре њега није описивао, и осетио лепоту онде где је нико није хтео видети. Он је тај свет волео, дружио се са њиме и са љубављу био његов сликар.
Када је почео читати велике руске писце, и видео шта је роман, он је осетио своју слабу снагу, изгубио поуздање у себе и престао писати романе. ОПШТИ ПОГЛЕД.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то. Кад је дознао, он се иселио од Ристе пушкара,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То Милета беше опазио, Па се свога злата осетио, Још је своме другу говорио: „Ој, чули ме, побратиме мио, Остај дома, а тако ти Бога, Не остављај тако злата
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
поља, благе удолице, река и потоци с високим тополама и густим врбама, све се покренуло, као дахнуло, и учас се осетио онај тих и кô балсам ноћни миомир.
То је Ита осетио, и то га је као освестило. — Да, да, и ја! — И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
царева код змаја седмоглава који ју је, кад је цар Петар у кули спавао, тако вешто однео да јој отац, цар Петар, то ни осетио није.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПОЗОРИЈЕ 4. ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— А овај акт? — упита без збуњивања тип. Мишелино, који је у међувремену осетио да је претерао са ценом, спусти заставу на пола копља и рече да акт кошта педесет хиљадарки.
Велико спремање заказано је за следеће јутро. Као и ранијих година (те дивне, нежне године!), матори је инстиктивно осетио да треба брисати из дома свог.
мада већ имамо два, на крају — грозно неталентован пејзаж у уљу, који му је уваљао неки шмекер-сликар, када је осетио да је матори поново при новчаницама. Потпуно шашаво, на часну реч!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И шта хоће да кажу те мисли? Шта хоће да значе те мисли? Мислим, мислим. Ја нисам никада осетио толику стварност мисли. Никада је осетио тако материјално, тако просторно.
Шта хоће да значе те мисли? Мислим, мислим. Ја нисам никада осетио толику стварност мисли. Никада је осетио тако материјално, тако просторно. Све постаје материја, јер материја добија вредност изнад свега...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Хвала вам! АГАТОН: Нема ту хвала, то је моја дужност. Још кад сам обишао покојника за време боловања, осетио сам ја да он има нешто да ми повери и све се ломи: хоће ли, неће ли... ДАНИЦА (заплаче се): Сиромах отац!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако са ово мало људи могу да штитим фронт целога батаљона, онда идем — говорио је искрено. Осетио сам тога момента дивљење према овом дечаку.
Остатак чете је изгинуо. И они су се вратили на положај. — Његово име? Осетио сам лаку дрхтавицу пред леденим гласом команданта дивизије.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем? Кад бих још једном осетио да волим, волим? НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој,
Са својих прозора, у болници, видео сам Учку. Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку
Ко пише у слободном стиху, глуп је или лопов. У мирису Париза најлепше што сам осетио јесте: безгранична љубав и безбрижност. Како су овде веселе борбе!
Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам. Уосталом, овде је све ћутљиво.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... Окрећеш главу на другу страну.
У том положају продужио је и још више развио весели живот тако да није ни осетио, кад је дубоко заш'о у четврту десетину. Тада се створио прелом у животу његову...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
То Нема Цице прво ме је нервирало, а онда сам, ионако под температуром, осетио лајтмотив нове песме! Одложим рукопис, узмем чист лист хартије, и почнем измишљати шта се десило са Цицом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али бич фијукне. Збогом, надо пуста! Ти си, као и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.
Томча сасвим је њен. Ни о чему другом не зна до само о њој, Софки. Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво
Како он то пре није видео, како то никада раније није осетио? У ребрастој чаши, заробљеној његовим кратким, затупастим прстима, жутела се ракија као истопљен дукат.
У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно,
“ идућег јутра упитао је собарицу, не отварајући очи. „Не знам“, одговорила је она. отегнуто. „И не треба да знаш! Осетио је њен осмех и у мраку видео румене десни изнад ретких, крупних зуба.
Због тога јој је унапред платио за недељу дана. Звао је опет једне ноћи; кад је под дланом осетио меку и топлу кожу, њему се учинило да је то Симкина кожа, јер њу су прсти запамтили заувек.
Слуша. Хоће да верује. Није ни осетио да већ иде путем кроз село, не чује да је шуморење пола умукло, а већ је пред вратима своје собе.
Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава. „Моли ме, моли ме, кажи...
„А што је Мени лако?“ Андра му је осетио дрхтавицу. „Син ће да те ишчупа. А ко ће нас?“ цикао је пред плач. „Какав син! Ја немам сина!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено, да је изигран.
Народне скупштине, пространства светлости као да су постајала сурова, небеса су се затварала и Господар Јеврем је осетио како га додирује сопствена усамљеност.
Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош поверовао Вучићу па посумњао у њега?
Није му сметало што је, до јуче Господар, сад нико и ништа, са неизвесном судбином: одједном се осетио некако ближе тлу, и слободнији.
Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да није, још, све пропало, и да Милош никако није поверовао Вучићу.
Сима је осетио да залази у неки простор у којем никада није био, а пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у
Само, од тог препознавања осетио је не страх него радост. Загледан у аутомобиле, Васа Чарапић и не памти шта је све чинио после погибије Марка Чарапића.
Онда је осетио удар, не и бол: ударило га је у леђа, у крста, знао је да га је стигло, Чамџијина песма била је обухватнија од црне
Тај пут који се данас пређе за неколико минута, њему је из гледало да траје сатима. Само је тада, и никада више, осетио како га свег натапа страх.
Љућу благост није осетио, па буљи у тог непознатог пред собом и бежи, препаднут. Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему
Тако се једне ноћи нашао, самцат, у врбацима поред Дрине: сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и осетио да је наг и ништак под том силесијом звезда, над Мачвом.
ноћи нашао, самцат, у врбацима поред Дрине: сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и осетио да је наг и ништак под том силесијом звезда, над Мачвом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али бич фијукне: збогом, надо пуста! Ти си као и ја, од младости ране, Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у уском кругу, све на истој стази.
и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је вратио поново у Јонију. Све је тамо било као и пре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници. Ваша дела сам небројено пута прочитао, разумео, осетио све њихове лепоте, схватио њихов смисао, а њихову трагику прогледао јасно као стручни градитељ монументално зданије.
„Али, драги оче”, рече му син, претстављајући ме њему, „мени беше толико угодно у друштву господинову, да нисам ни осетио колико си одоцнио“. Пружисмо један другом руку, господин Герике, поздрави ме најљубазније.
У Улздопру је почео да мисли самостално и да своје учитеље и претходнике у науци подвргава оштрој критици. И убрзо је осетио своју надмоћност над свима њима. То не беше прецењивање самога себе, но осећај своје властите џиновске снаге.
Читајући књиге које су на његовом столу лежале, осетио је на свакој страници њиховој колико је његов мождани апарат савршенији од ауторовог, његов духовни поглед
осуђени изведени на губилиште и предани џелату, окупљени народ није пљескао и одобравао поступак, већ ћутао, јер је осетио да су пред његовим очима погубљени недужни људи. „Генерални закупци погубљени су један за другим.
А у вашој глави, господине Фарадеју, она је севнула“. „Нисам“, рече он, смешећи се, „осетио у својој глави никакво севање, па ни грмљавину. Она мисао изгледала ми је блиска, наметнута сама од себе“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје. — И вечерас ти то исто понављам.
отвореном у рукама, коју је испустио кад нас је спазио, он је ревносно очекивао долазак нашег воза, па га ипак није осетио.
Још је само то било остало. И тако, дан раније него што ми је истекло одсуство, кренуо сам се за пуком. Осетио сам, на несрећу, да ми је чета милија, вернија, топлија кућа од моје. Али шта ћу после?
Грцао сам, пио сам на силу, али сам пио. И осетио сам да је расположење постајало све живље и лепше док се није претворило у право одушевљење.
и после Секулиног повратка из патроле, кад год би увлачио ногу у узенгију да се попне на коња пред полазак на марш, осетио би командант како га голица и дражи мирис младе пилетине печене на ражњу, ох тако пријатан, драг мирис што се ширио на
И још јуче, ето, осетио сам потајну неку жељу да се рат настави. Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је,
И та опасност појавила се, после, као неки неиздржљив стид што га је осетио још онда: кад је између два стражара с бајонетима, каљав и крвав, с лисицама на отеченим рукама, вучен као пребијена
Ја не знам шта је било са мојим братом, ја га више нисам видео. Ја више нисам ни дисао. Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене.
Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене. Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако
Али збуњен њеном младошћу, оном вечном ведрином младости што опија душу до лудила среће, он је наједанпут осетио како му је изненада немила страва заледила срце.
оваке исте фине мале ципелице које бих знао да љубим лудо, са нежношћу коју никад ни према чему у животу нисам осетио, са љубављу која се, чинило ми се, никад не би могла утулити.
Знам само то: да сам сместа осетио како оне морају бити моје и знам да је увек морало да буде оно што сам хтео, па је тачно тако и било.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ако говорим о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога живота осећао тај непрекидни
Једнога дана, Мане је цепао дрва. Како је замахнуо секиром, мој отац, који је стајао у близини, осетио се веома нелагодно, и опоменуо га је: “Забога, Мане, не ударај у оно у шта гледаш, већ у оно у шта намераваш.
бих се ослободио ових мучних појава, покушавао сам да се концентришем на нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено олакшање; али да бих то постигао, морао сам стално да призивам нове слике.
У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам убрзо савладао своју слабост и осетио задовољство као никад до тада да радим оно што хоћу. Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа.
Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих осетио несносан бол. Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало.
Морао сам сакупити сву снагу воље да прођем испод моста или неке грађевине, јер бих пролазећи осетио невероватан притисак на лобању.
За мене је то био свети завет, питање живота и смрти. Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена. Негде дубоко у свести налазило се решење, али још нисам могао да нађем начин да га изразим.
читајући све што би ми дошло до руке, од Њутнових (Неwтон) Принципа до романа Пола де Кока (Раул де Коск) и осетио сам да сам улудо протраћио највећи део свога живота.
оне прве мајушне варнице коју сам угледао у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење слично ономе које сам осетио кад сам открио обртно магнетно поље. В.
изумитељски дар, али лорд Рејли кога сам увек сматрао идеалним научником је то рекао, и ако је то заиста било тачно, осетио сам да треба да се усредсредим на неку велику идеју.
Замислите бол и јад који сам осетио када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да ми је мајка на самрти.
На мене је то оставило снажан утисак и врло често сам спомињао одважног штампара. Једног врелог поподнева осетио сам потребу да се освежим и ушао сам у један од тридесет хиљада народних локала овог великог града где су служили
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео. Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.
Када дођосмо до Карловаца, моји познаници-богословци напустише брод и ја сам се осетио веома усамљен. Вратио сам се мојим шареним торбама, погледао их и сетио се да ми их је мајка направила, па кад сам
Вратио сам се мојим шареним торбама, погледао их и сетио се да ми их је мајка направила, па кад сам осетио да је бар један делић моје слатке родитељске куће уз мене, мало сам се примирио.
Уливали су ми поверење. Када сам осетио глад, извадио сам из торбе мој снежно-бели хлеб и својим чобанским ножем, са дугом дршком од дрвета, исекао сам два
Понашали су се као непристрасни гледаоци, којима је било стало да виде бољег као победника. У том моменту осетио сам да ме једна снажна рука зграбила за крагну и када сам се окренуо и погледао горе, видео сам крупног полицајца са
Карловачку катедралу, палату српског патријарха, коју су ми на сличан начин са брода показали карловачки богословци. Осетио сам слично узбуђење у оба случаја и знао сам даје Америка почела да осваја место у мом срцу.
Испричао им је да сам српски младић који још није осетио све могућности америчког верског васпитања, али да у томе одлично напредујем и да једног дана можда могу постати
се сећао и Џимовог пророчанства, да ће једном доћи дан када ми улица Кортланд не може више да пружи оно за чим жудим. Осетио сам да је тај дан већ врло близу.
Побудио сам његово саосећање и осетио сам да сам стекао новог пријатеља. Зато су се моји другови устручавали да ме позову и укључе у своја разна удружења из
сам те, и многе друге угарске демократске ставове, чуо од Хенриа Ворд Бичера, великог пријатеља и обожаваоца Кошута. Осетио је да сам спреман на одговор ако даље буде покушавао да полемише.
сам те, и многе друге угарске демократске ставове, чуо од Хенриа Ворд Бичера, великог пријатеља и обожаваоца Кошута. Осетио је да сам спреман на одговор ако даље буде покушавао да полемише.
С таквим начином енглеског живота упознала ме је њихова домаћица и то тако умешно да нисам ни осетио како се то збило.
Ћипико, Иво - Приповетке
њу, испод једне кабанице, као обично кад се из вароши враћа, и кабаница била би им пространа: стопили би се уза њу и осетио би сласт у животу, и барем за час заборавио би на свакидашње бриге. А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно.
Ту се дуже задржао. Нашао се према отвореној пучини у дражици на песку. Ту се осетио као да је на жалу у своме селу. Испред њега таласи ваљају се мирно, једнолично, тек што му до ногу не допиру, а пучина
Када је почео да иде у основну школу, већ у другој години осетио је неправду. Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је његова мајка била из њихова рода.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Многе су ограде и границе постављане људскоме оку, са градираним забранама у кретању. Осетио је то, на пример, и Стеван Сремац кад се обрео у старој Србији, коју је иначе брзо заволео.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(именујући и даље претке као њене), и то је морало да изазове извесно „искривљавање” које је Бранко Лазаревић тачно осетио, а ми смо га именовали као неправилност у дистрибуцији.
Омамљен њеном лепотом, Аранђел је осетио први пут да сем обичног постоји и један други свет - свет „звезданих облика”.
и обрнуто, да се често не може разликовати шта је ауторово а шта јунаково око видело, и шта је један а шта други осетио, помислио и закључио. И иначе везан за видокруг ликова, аутор је у Сеобама ипак најчешће и најдуже уз Вука Исаковича.
красно место где се, насупрот Вуковој поданичкој зависности од туђе воље, наглашава ванредна тананост његових чула: „Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину
где се, насупрот Вуковој поданичкој зависности од туђе воље, наглашава ванредна тананост његових чула: „Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па кад на Косово паде тиха ноћ, и кад звезде чудно затреперише ону чежњиву песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза и оружја пођосмо низ Диван–Јол право на Газиместан.
“ — А служиш ли, прото, кад? — Не. Не више после Метове смрти. Осетио сам олакшицу кад сам сазнао да на то немам права. Сам себи сам пресудио. Сам себе сам распопио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кроз јата добрих звезда, крај сунца, крај месеца, Разгледô ј’ све што до сад није видô, знао, Већ близу наше земље осетио је умор, Привлачила га земља и међ’ људе је пао.
ми још неко, Ал’ ја Дескашеву Нисам ништа рекô; Нисам рекô да га Бранко загрлио — Но чини ми с’ да је И сам осетио. »Јавор« 1888. ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима. Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања.
Краков, Станислав - КРИЛА
Можда баш зато, када се појавила крај постеље, носећи под тесном болничком кецељом мирис похотљивог меса, Мија је осетио своје тело, дотле костур, како живи.
Горела је жућкастим пламеном. Између смрека и глогова лежали су људи лица заривеног у камен. Многи је осетио, како се од њега одваја тело као скувано змијско месо са костура. Људи се топили и нестајали.
До њега на другоме столу лежало је нешто кратко. Видео је само смањене крваве бутине, али је онда осетио страшан бол у нози. Нагнута болничарка почела је да расеца завој.
Онда су га пренели у белу бараку. У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где
И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра. А пуковник је и даље говорио, а највише о својим болестима.
Осети топли дах пољупца. Рука се зари под његов лаки покривач. Уста су клизила у пољупцима по њему. Осетио је пољупце на мршавим бедрима. Сулуди занос, већ давно заборављен, обузе га. И он пружи руке.
Огромни пламени зуби раскидали су га страховито... још један тренут осетио је сем бола да пада у бездан... потом је бол као ужас згрчио цело тело које је цврчало у пламену. Апарат се рушио.
Страшна досада као мора притискивала је људе. Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса. На лицу му није било вечитог осмејка. Увек се понешто остави, изгуби.
Душко је осетио како се из њега шири бескрајна радост и љубав, те се лагано пео на бели грудобран рова. Свуда се расуо бескрајни сплет
Петровић, Растко - АФРИКА
Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да
Ја сам осетио горчину и трагедију на својим устима, својим очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ова нежност Черњајевљева била је реакција на његову отоичну праску. Изгледа као да је и сам осетио да је прекардашио, па хита да сувишак цвоје грубости заглади лепим обећањима.
Ово су осећаји, утисци и душевни болови што сам их ја осетио при посети крвавога разбојишта око Шуматовца, где се ваљало преко хиљаду турских лешина.
Ко је први осетио и схватио ту обртну тачку у развитку француског друштва, ко је први појмио то неминовно сазревање новога државног
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан.
Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад. Хтео бих да застанем да се опипам.
Ово је ван моје моћи — рече ти мој Андра и оде. За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас! Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете.
на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко узнемирење. Несвесно сам подавио ноге испод себе, не би ли ишчезла непријатна визија, а с њом и црне слутње.
Једном без икаквог разлога, јер је на мом делу фронта владала тишина. Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло. Сув хлеб нисам могао више јести.
А пред жицама је лежао бедем од мртвих и рањених. Покушао сам да се померим, и тада сам осетио страховит бол у нози. Хтео бих да се извучем, али један паде преко мене.
— Мораћемо да му смрсимо конце што пре. Овако се више не може. Дакле, и њима је тешко, мислио сам. Осетио сам неко задовољство због свога страха... У близини нашој учесташе пушчани пуцњи. Куршуми су фијукали.
У саобраћајницама срели смо куваре са казанима. Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан. Осетио сам мирис пасуља.
Пушкомитраљез нека добро пази! Ухватио сам га за каиш. Приликом овог непосредног додира осетио сам се мало примирен, као да је његова хладнокрвност прешла унеколико и на мене... Ишао је, чини ми се, журно.
— питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице. Осетио сам на образу кундак од пушке, која је већ била истурена кроз отвор. Мало сам претрнуо.
— Поклаше их ка прасце! Иако сам тај догађај представља нешто страшно и ужасно, осетио сам се на један мах примирен. Пролаз је сада слободан.
Пред нама је био нови живот. — Био сам у борби толико година, могао сам стотину пута погинути. Али никада нисам осетио такву радост као када сам напустио лађу и стао ногом на чврсту земљу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али он је дубље од осталих осетио потресе које је доносило ново доба, открио индивидуалне и моралне аспекте кризе старих односа, први приказао судбину
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А за то и то цена је оволика. Нижа није. И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. Доцније, осетио би очев долазак.
И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером
Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ. И када, као увек, већ пита за пазар, она
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост. Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на
Сажаљење, сажаљење ме је заболело, мој свети имењаче. Чим ми се Доротеј попео на леђа, ја сам осетио да му је нелагодно. Не би се он ни попео да није било Матијиног подбадања.
Тек кад бих изјурио напоље, и дубоко удахнуо ваздух, осетио бих да сам сав мокар од зноја. А истрчавао сам по сваком времену, по киши и вејавици, мразу и јулској месечини.
јој јамице на образима, осветлио јој очи враголастим сјајем, распукао њене мекане усне и открио њене жудне младе зубе? Осетио сам како ми грч цепа утробу. Зашто тај травуљар није могао остати озбиљан?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад год сам ушао у тај храм науке, ја сам се осетио као прогоњен бегунац, који се спасао међ зидине манастира, кроз које његови прогониоци не смеју да кроче.
Када сам се силазио преко степеница Пропилеја, јасно сам осетио да сам био на једном врхунцу, на који се човечанство некад уздигло, а на који се никад више неће успети.
После треће луле и четврте каве диже се мој спри на ноге и протегли се. То сам јасно осетио јасније када је застригао ушима и затреперио ноздрвама. Нањушио је опет дивљач!
То се устима не изговара, али саопштава немим погледом. Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости!
У Даљу се сместих као да ћу онде вековати. Тражећи материјал за моју дисертацију, ја сам већ био осетио шта ми недостаје за властито широко поље научног рада.
Њено тело нисам сагледао. Али сам кроз огртач осетио њену топлоту. Уто се свршио и светски рат. Један бели пароброд, на којем се лепршала енглеска застава, стојао је код
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах? Једино место где бих осетио да сам човек, то би било тамо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Истину говорећи, читаоницу је Костица заволео околишно: кад је осетио да му и у мушком и у женском друштву смета бабичин запис.
Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора. Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесе
На гробној плочи име госпа Нолино било је написано тим редом. Неко је осетио да је она живела, радила, и умрла као што се живи, ради и умире „тамо испод планине”.
И ни њему ни Павлу редакције досад нису ништа објавиле, иако су добијале охрабрујуће одговоре уредника. Павле је онда осетио у себи неки сујеверан покрет: да је много два песника из исте клупе, и да он сигурно смета Бранку.
Прост човек, али отац стипендијаша који умире, мутно је осетио неку истину о сиротињским стипендијама, и с респектом погледаô Павла.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и одважно скочио са овога на кров, јер га је момак каменицама гађао, а ја сам сретно прескочио плот, пошто сам и сам осетио на леђима дејство тешке артилерије.
итд. Нисам је даље ни слушао. Осетио сам само да ми је овлажила шаком чело, слепоочнице и образе, а затим ме прекрстила и покрила преко главе.
Тек кад сам, у првом разреду гимназије, добио панталоне које се напред закопчавају и откопчавају, осетио сам да је време да се заљубим. Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа.
Једни веле да се то јави код човека као свраб, што код мене није био случај, јер сам ја осетио свраб и чешао сам се тек пошто сам написао прву песму и схватио њене последице.
Она диже уплакане очи и погледа ме са пуно поуздања, тако да сам, ја у томе тренутку осетио дужност да наставим тешити је. — Па онда... гуска... — наставих, тражећи шта бих још могао казати.
И, чудновато, чим сам одвојио усне са усана, ја сам се осетио наоружан искуством, које је у љубави тако исто потребно као и у свима другим појавама живота.
И упао сам тек што сам се ослободио тамнице, тако да ја нисам ни осетио оно задовољство које осуђеник осети кад се дочепа слободе. Из школе у војску, из војске у тамницу, а из тамнице у брак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изложих му ситуацију и рекох да одмах одступи. — Брже, нека дођу запреге! — нареди командир нервозно. — Осетио сам ја неку тишину и сад сам баш пратио поднаредника да ухвати везу са пешадијом... Без ларме!
— Бог те убио — смеје му се наредник Продановић — зар ниси осетио како ти гори тур? — Како... скочањио сам се од зиме!
— и засмеја се. — Зорт, бато! — вели поп Момчило. — А-ха... — Али ја теби набих камилавку... А за ово сада, ја сам осетио... И почеше обојица да се смеју. — Знао сам ја да ћемо тебе тешко преварити. Али она двојица су пали у замку.
Непријатељ је пред нама. Васкрсла армија придолази. Боже, ако те има! 4. август Непријатељ је осетио наше присуство. Рано зором запраштале су пушке и Бугари, уз узвике: уре! уре!
Ми смо још увек млади и никада нам не пада на памет да ћемо једнога дана умрети. Али сада... ја сам, друже, осетио смрт у пуној страхоти и пустоши њеној. То се десило 11. августа.
Обухватио је моје шаке да их загреје и нешто говори, као да ме теши. Сигурно очајно изгледам. Наједном сам осетио како попушта хладноћа и по моме телу се развила нека пријатна топлота. Не тресем се више. — Ето видиш... Проћи ће.
Видим већ јасно оне дебеле греде изнад моје главе, а између њих провирују џакови са земљом... Али наскоро сам осетио како се влажно платно све више загрева и притиска ме као ужарени оклоп.
Лекар ми тада даде један аспирин, да бих се презнојио... Још два пута су мењали облог. Наскоро сам осетио како ми је чело влажно, а по рукама избише ситне капљице. Скинули су ми облоге, и покрили ме.
Али зачудо, слично као и јуче у ово доба... Није ваљда... Уверавам себе да је то било само тренутно узбуђење... Осетио сам опет језу, и наједном сам клонуо. Вилични мускули се згрчише и хладноћа поче да ми струји кроз тело.
Али шта ми он може помоћи, кад му је преча брига волан... А Солун је далеко. Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу. Тамо су бар моји добри другови...
— А, људи... а, човек умре! протестује Коста. Тргао сам се и отворио очи. Коста је гледао у леви угао. Осетио сам неко олакшање и пријатну срећу што ја нисам тај. Дошао је и лекар.
Нема га више... Умро је без јаука, без иједне поруке, тихо... Сузе су ми навирале на очи. Услед узбуђења осетио сам лаку дрхтавицу, као језу. Уплашио сам се да опет не наступи маларични напад... А он је јадник умро од исте болести.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Када бих дошао к себи, пред самим Божијим ликом осетио бих свој Тренутак би нам се мешао дах и разроко бих посматрао му вид.
А те сам руке негда толико љубио, Осетио им тад свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну животност
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је летео Белко, прелетео ливаду и реку, осетио лагани умор у крилима и спустио се на златасту главицу маслачка. — Како је леп! — узвикнуо је један зрикавац.
Као стаклено звоно тишина је поклапала Царство. Већ је и Цар некако мутно осетио да нешто није у реду, па за доручком упита свог Првог Доглавника: — Шта је овим људима, за име света?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је био први наш човек коме су Турци учинили неправду и који је осетио горчину издаје. Али није клонуо. Пре боја, остављен од пријатеља, напуштен чак и од своје жене, сам у непрегледној
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко. Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с