Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица на њену сису! да ми још није ове луле... Гаси то!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.
Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па после сам заспао. Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу.
Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. — А шта ћете с њиме? — Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.
После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.
Од некуд допираше до нас тонови од фаготе. Били су необично тужни. Ја осетих како се они лију у таласе и како нас ти таласи подигоше. Ми корачасмо по њима даље, све даље.
Дакле ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли. А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају.
Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година. Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан!
Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам. Наједанпут ми излети њена слика пред очи. Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди. Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.
Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој. Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле! — рекох ја весело. — Нема никога у кући, па ме страх.
Африка
дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага. Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н.
Одједном осетих да сам бедан, слаб, да ћу, ако изиђем из овога, липсати у „бифеу“ или кампману; бедно нећкајући се и одбијајући,
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је сан са страхом ОД мене отишао, одмах се осетих да прав стојим код гроба светога. Много сам стојао плачући ка светоме, и молећи се за помиловање моје бедности, док и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Свежи додир стакла био је као додир нежне руке и ја осетих извесну клонулост из које нисам имао снаге да се извучем. Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се
- Да то ниси био ти који је мене зауставио? - рекла је и била у праву, као обично. За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на хиподрому ради.
била је гипка и свежа као млада врбова грана, а и уста су јој била таква: детињски хладна и свежа мирисала су на биље. Осетих како ми колена дршћу. То је то. То је то, Боже мој!
Можда бих видео снежног човека, а можда би ми од мраза отпале уши. Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора.
Усне су јој биле мирне и свеже кад је пољубих, но она ми не узврати пољубац и ја се осетих као човек који је дуго трчао до циља, а онда, достигавши га, не зна шта ће.
шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин! Осетих како ми се нешто топло и сурово подиже са дна утробе и насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада
- Зар сам баш толико дете? - рече окренувши ми леђа. У том питању било је толико усамљености да за тренутак осетих како губим дах. - Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа.
Како се само уклонио без речи. Било ми је некако криво што нисам боље погледао. Ти очеви! одмахнух руком и осетих језу у кичми. Пред очима ми је још била црвена мрља која се пентрала према рампи.
Кажу да су Турци у давна времена то радили. Не би било ништа ново да он то уради са мном. Осетих како ми се и ноге и руке хладе. Да ли је он то нас ноћас тражио по насипу?
Са слике нас је гледао дечак у морнарском оделу с читавим чудом златних дугмади и ресица. Осетих Рашиду сасвим близу себе. Вече је падало нагло, као што пада завеса у позоришту.
Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим.
Рашидада је била неких два метра испод површине; осетих како ме хвата за пету. - Ја сам морски пас, бежи! - викнула је изронивши на површину и почела да ме уједа где стигне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих се, родих!“, па ће онда лако децу рађати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се поново однекуд појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на невоље и на сиротињу: осетих да ме тог часа његова дрска, лажна музика враћа у свет живих, тамо где још постоји укус смеха.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. — Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе.
Младост! Да ли је ње икада било код мене? У чему беше она? Не! Ја нисам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.
Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину. Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш.
Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке. Да ли то беше страх од смрти? Не знам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ципелишке никако нису хтеле да се држе асфалта, осетих се одједанпут лаком и шашавом — све је било могуће, зашто да не?
Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба. Осетих се некако усамљена међу свим тим максималним гледаоцима, од којих је сваки тежио најмање 250 отмова, свеједно што ме
“ рекао доктор, Еткер. Није да сам била осамљена или нешто слично, али одједанпут осетих да у овој вароши више нема апсолутно никога с киме бих могла да се смејем барабар!
Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет. Бакута никако да се заустави с кијањем. — Шта радиш ту? — вриснух, спремна на све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Груди су биле раздрљене и крваве, а ноге грчевито подавијене. Нешто ме смлати и осетих умор. Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих. Једва се зауставих код првога вода. — Јесте ли га видели?
Док сам био на догледу батерије и команданта, ишао сам куражно; али чим зађох у једну шумарицу и осетих да сам потпуно сам, обузе ме неки немир.
А у неко доба осетих како ми нешто мили низ леђа, па ме засврбе. Одмакох се мало да се почешем, али, била је то она мртва тачка негде око
И као да узлећем на неку висину њишем се, као да ме неко љуљушка... Пријатно је... а потом почех нагло да падам... Осетих бол у колену, тргох се и тада увидех да лежим поред ногу мога коња... Сан тренутно одиђе са мојих очију.
Присетих се тада да нас официри посматрају са брега позади. Осетих се посрамљен, па већ избезумљен викнух: — Хајдемо! — и ударих коња. Нешто страховито груну лево.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
* Осетих, једног дана, сву немоћ људског живота и замршеност судбине наше. Видео сам да нико не иде куда хоће и приметио сам вез
Он је дуго, и благо, описивао тај крај на Уралу. Осетих тако сву ту белу, неизмерну тишину, тамо у даљини. Полако сам се насмехнуо. Где све тај човек није био!
Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац. Осетих сву нашу немоћ, сву своју тугу. „Суматра“, прошаптах, са извесном афектацијом.
Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море. Играли смо по води, са небом и стењем, и љуљали се са острвима. Осетих како је стење лако, и видех како се обала преврће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу
тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан и осетих у том тренутку младићку снагу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Илија не би могао наћи реда. — Јух безобразник! викну директорка. Ђаци запискаше и заврискаше. Осетих да ме десетина руку шчепаше за перчин, али, срећом, у тај мах загрми и удари гром усред школе. Ја падох и пробудих се.
Мислио сам да ћу онога тренутка учинити сто чуда и од себе и од њега, а оно ништа. Само осетих да ми игра усница и ноге стадоше да клецају у коленима.
Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије... Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст
Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне. Час љубави праве, жељене и чедне.
Кад у одају ступих своју глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост утону!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но већ тих дана видех да је то оштећење штити од усељавања немачких војника. Зато се у њој осетих као што се човек осећа код своје куће, па била она и кровињара.
Зато набавих класно дело Ериста Маха о развитку те науке. Када га проучих, осетих како стојим на чврстом тлу, а духовни поглед ми се разбистрио и раширио. Моја расправа захтевала је и знање математике.
Но највећу благодет тог свог споредног занимања осетих за време немачке окупације наше земље. Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време
Ви сте је однеговали и дали јој крила“. 25 Осетих како Лагранж притисну пријатељски своју руку на моју. „Моја теорија је само мунициона комора Лапласеве велике војске“.
Он је стави у ротацију и даде ми у руку крајеве спроводника; осетих како кроз моје тело струји електрицитет. Исто то је било и са његовим правоугаоником у којем је Земљин магнетизам
је то Дарвин причао обухватих својим погледом питоми брежуљкасти предео грофовије Кентске који се видео са наше клупе. Осетих се у тихом кутку, запећку Земљином, крај које ми стари борац причаше своје бурне доживљаје.
Деца, умивена, очешљана и лепо одевена, дочекаше ме као свог милог друга, а стари као члана породице. У том кругу осетих се као да сам међу својима. Причах деци разне веселе приче, а она се топише од расположења и слатког смеха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих чак дужност да о њему мислим кад већ идем да га видим.
Одмах затим осетих и како ме додирну по очима један крај њене сукње, и како се преко мене нагиње да нешто дохвати, па се сетих да се више
Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде. Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли.
И наједном, нешто неизрециво свето, као да се нов, дубок, дотле скривен живот муњевито пробуди, ја осетих како све у мени процвета, проклија и закликта. Из цвећа око мене полетеше два лептира.
Ужаснут, ја осетих тада да су све моје наде изгубљене и ражљутих се на лептира толико да умало што сместа не опалих метком онде где сам
Међутим, ево, и то ћу ти признати, а то осетих овога часа: главну снагу да ти пишем даје ми, поред све моје одлучности, нека нада, да ипак ни овога пута нећу
Кад је она ишчезла, а ја опет остао сам, осетих како ми се срце згрчи, као да ја без оних малих ципелица не могу више ни часа да живим.
Јер после тога н од тога дана, као да сам дотле био сав у ланцима, па ослобођен одједном, ја осетих јасно сву лаж о оној потпуној довољности једне жене, сву лаж о могућој срећи и спокојству са једном.
Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.
Тада, као иглом жацнут, осетих наједанпут криланце лептира како се дотаче оног свиленог граничног кончића, те ме страшном опоменом, јединствено
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.
Погледом те гледах за тебе умрлим. Ти си дивна била. Не осетих тада Жељу да те волим, потребу да грлим Дан мојих очију. Нит осетих јада, Ил' песме јесени, Ил' бола у мени.
Ти си дивна била. Не осетих тада Жељу да те волим, потребу да грлим Дан мојих очију. Нит осетих јада, Ил' песме јесени, Ил' бола у мени. Дан јулски и врео уморан одлази.
И остављајући споро своје среће знак, Са наслоњеном главом о мртве априле, Ја осетих тада пораз, гроб и задах јак. К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На
И осетих и то да спуштену главу Занавек подижем, да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру
Све се то десило брзо и у часу. И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.
И ја осетих да су зраци ови И ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљ
И ја осетих да су зраци ови И ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без доброте вечне, И зашто људи да умиру тако.
Онако мио, ал' нешто бон: Однекуд га носе узбуркани вали. Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе. Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања. Осећао сам се заплашен и осетих како бих био срећан да се окренем и вратим у Идвор. Свет изван Идвора изгледао ми је сувише велики и загонетан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
животу сам побио толико људи и никада ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом мученику као што сам и сам.
Петровић, Растко - АФРИКА
дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага. Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н.
Одједном осетих да сам бедан, слаб, да ћу, ако изиђем из овога, липсати у „бифеу“ или кампману; бедно нећкајући се и одбијајући,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Приближујући се главном месту ономадашњег разбојишта, прво осетих ужасан, угушујући смрад. Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну.
Седећи у оваквом расположењу наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Шлем на глави постао је врео те сам га скинуо, а главу увезао марамом. Једва сам једном подишао под планину и тада осетих мало свежину. У почетку су Бугари гађали равницу и нико живи није смео да се појави преко дана.
— А сад?... Ћутите... мали мој. Ха-ха-ха! — церекала се грозно. — Чујете! — и унесе ми се у лице, да већ осетих гадан задах њених уста. Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков пољубаца! А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А небо плаво, и сенке шарају пут. СЕЋАЊЕ 1 У тиху собицу моју ђурђевак унесе неко. И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када ступих на улицу, осетих сав терет своје мисије. Онда тек схватих шта се све од мене очекује и како сам брзо и непромишљено примио на своја
То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у мозгу, а самопоуздање у срцу.
Уписао сам се, по давнашњој жељи мога оца, у реалку. Већ на првим часовима осетих да моја знања нису таква као што сам уображавао. У читању на глас нисам имао никакве праксе, па ни у писању.
Али настаде анексиона криза, загрози рат између Аустрије и Србије, ја осетих да нисам на правом месту. А дођоше и друге недаће.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Главу сам у торбу метао, да дођем до ње. Али, кад је пољубих, ох! одмах осетих како ми њена уста нису слатка као што би твоја можда била. ТАШАНА (узнемирено, уплашено, звера да ко не чује): Ћути!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То нећу дати ја! Не трпим попове, ни ваше ни наше! Неће Лука у попове, не дам, и крај... Осетих да сам се осрамотила, и да сам можда и дете изгубила, али моја шлајферка баш ништа, само уговор потврдила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Е, то је. Ти си већ отрована! Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. — Свршено! И ја сам отрован! — рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи.
— рече директор, и ја наново сагледах ломачу, и осетих пламен како ме лиже, и видех три онесвешћене тетке прострте по земљи, и видех Марицу уплакану, и видех апотекара како
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм.
— Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче... Згазиће ме!... Осетих бол у рамену... А онај трчи огради... Коњ запиње као побеснео... Али се батерија вуче као црево...
Али Мића се намршти и приби се на моје груди. Ја га умирујем и кажем како је чика добар човек. Осетих неку топлину у души, што се ово нејако дете са поверењем предаје мени, па га помиловах.
Али њега баш то занима. Уто шофер притисну на трубу, Мића се сав занесе и осетих како се мигољи на моме колену, хтео би да сиђе, те да и он дохвати за трубу.
Хтео бих да га избегнем, да га разбијем једном... Нада мном је стајала нечија глава и осетих како ми нешто хладно и пријатно прелази преко лица... Моју пажњу привлачи неки опојан мирис. Отворио сам очи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лежећи, лице замочено у свод, Свег у сузама смути ме страшни јад; Дозива, провидности њене, не осетих плод; По рубу, свуда, искусивши глад.