Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега... Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... Бој... права битка!...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Верујемо, наиме, да се овде могу разабрати неки разлози за то што се у данашњој поезији непрекидно осипа текст и што се ретко и с муком долази до формотворног начела, а и кад се до њега дође, испоставља се да је или
књижевности раде у ванредно тешким не само материјалним него и моралним, духовним приликама, као да се све око нас осипа. Трачак наде, ако га потражите, можете наћи само кад се дубоко загњурите у себе сама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Није шала. Четири године траје. Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац. — Ово је расуло! — завапи Лука. Телефони су зврјали.
— паде ми на памет. Али моје су мисли сада немирне и никако да се приберем. У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта. Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак.
Разбацано стење и разривене падине. Читаве реке осулина пуних каме ња које се непрестано осипа. Све је дивље и гломазно. Или се то мени само чини, пошто су у страха велике очи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Добро, господине потпуковниче — упаде капетан Душан — претпоставимо да смо је и сачували, мада се она почела да осипа сама од себе. Куда ћемо с њом? — У албанске планине... а после видећемо. 3аћутасмо...
Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица. Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају.
викнуо сам, и ја први почео бацати. Пристигли су и остали официри. Гомила спласну. Први воз крете. Али камење се осипа и коњи, немајући ослонца, падају. — Дај пољске коњушнице! Везуј! Вуци! — чули су се гласови.