Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом. И немо и споро ослушкује тада Неку тамну јесен у души, где тако Дан гасне без туге, без свести, полако...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Од тог дана је опет почела долазити сваког дана, па пре подне је плевила, а после подне заливала башту. Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« – Још једну вотку, молим вас — каже келнеру — или, не, боље донесите одмах две, да не пешачите... Сада ослушкује зујање ролшуа по асфалту. »Баш вам је лепо, девојчице на котураљкама!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Само дечја песма није пристала на ово осиромашење. Нашавши се по страни, она ослушкује и једно и друго искуство; њој пристају и романтичарске навике, и антиромантичарска трезвеност.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе. Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Међ њима је зацело и Раде, Носи Цвету, Бог јој помогао! Ма је Гојку кам на срце пао. Ох ето их — Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта би сад? Илија се премјешта до свог водника Борише, опет нагиње уво према лијевој руци, ослушкује и безнадно пуше: — Стао па стао, нема ти ту више помоћи. — Ма ко стао, брате?
нијесу узалуд чак и недорасли дјечаци бјежали од кућа у чете ...Било је ту нешто. Ослушкује баба у недоумици, с лаком тугом: не, није ово више она стара тишина. Неће је више никад ни бити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Фино, бога ми! Заиста лепо васпитање! А шта сам за њу учинио! Запустио своје рођене послове... (Застане, ослушкује, видно узнемирен) Ево кадије! Шта сте се ушепртљале? Дошо кадија! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа нисам чула.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Бога ми, и то би мого... зашто да стоји бамбадава, а он може да напише и други? (Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна!
(Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи, Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо послује). МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао?
МЛАДЕН (стоји у дну и ослушкује, ако би га Васка позвала, да је послуша). ЈОВАН (докрада се с лева): Младене, зар се још купа, још облачи?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Свих петнаест година живота с њим само су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на одоцнелог повратника...
А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више! Зар не видиш да сам сâм? — Ослушкује мукли страх села што као ветар шушка у сувим кукурузима. Магла надолази да скрије Прерово. Изгореће данас.
Чађевић неће, зато што му се свети. Стресе се. Издан и осрамоћен од синова, јаловака и кукавице. Ослушкује дисање села, мирише га, види у магли оџаке у грању. Иде војска. У његовој кући нема деде да се плаше.
Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу.
Тад је био сигуран. А после ни тај доказ није био довољан његовој сумњи. Настављао је да тражи, ослушкује и лови испод прозора по комшилуку. — Шта да радим, Толе? — узвикну немоћно.
Зато се она ноћас толико мучи и зато ће му се наказа родити. Искреће главу и ослушкује. Ветар ситним зубима грицка Младо лишће јабуке. Бог све зна. Свуда је он. И у ветру.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
како се већ неколико деценија зове Позоришна улица, да ухвати у шаку прегршт те светлосне прашине и да, онда, ослушкује гласове из неприступачних прошлости.
) Ту Господар Јован стаје и ослушкује трепет светлости која овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде где је сад
Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању.
И, за трен, док је сенка ту, све се следи а светлости згасну. Чарапић ослушкује бруј од журбе и од нестрпљења, стреса се од мноштва покрета натопљеног светлостима што падају одасвуд, по тргу, и
То није било могуће, нигде ни дашка источног ветра, причинило му се, али зашто? Анастасијевић је почео да ослушкује себе: шта ли му је, малочас, значило оно наравно?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Хиљадуглава црна војска, смештена у безбројним манастирима вароши, прати сваки наш корак, посматра сав наш рад и ослушкује сваку нашу реч. На празник Тјелова продефилује кроз улице вароши сва та црна војска, са царским двором на челу“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ко ће да гине ? Јест, ми ћемо да гинемо и ... и ја ћу да погинем !«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање.
Ћипико, Иво - Приповетке
С улице чује се снажни људски ход: помисли да војници марширај у, па и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше. — Јеси ли сашила?
Она би волела да је негдје на селу, у пространој безбризи. Па и сада с милињем посматра око себе и ослушкује шум затресених грана и ударе вјетра што се низ голети оре, а негдје се далеко, гоњени невидљивом силом, озивају
За то вријеме обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење нападнутога брода.
Антица зури у његове ледене, празне, на по отворене очи и ослушкује зујање, но не може да се гане. Мисао јој се навраћа к дјетету што је од јуче само у кући остављено: биће гладно...
„Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима ослушкује тешке гласове што испрекидано до њега допиру и селом се разлијежу: тежаци пјевају, омамљени ватром, умором и вином.
Отвори кућна врата и устави се на прагу. — Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори. Парон Зорзи ослушкује. Пред њим ј е дубока, тамна, огњевита ноћ; с мора се чује шум и однекуда далеко долази тутњава.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) (Пауза) (Задња се врата полако и пажљиво отварају и кроз њих протура Чеда главу. Он посматра и ослушкује, и кад чује ларму, брзо се повлачи и затвара врата. Са леве стране, где су сви отишли, цика женских гласова и ларма.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Топовски пуцњи одјекивали су праскаво кроз ноћ. Лука зналачки извио главу, притајио се и ослушкује, ценећи по пушчаној паљби ситуацију код пешака. Рововац груну. — Добро је.
Ћипико, Иво - Пауци
Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима.
Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама. Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове добро јутро!
Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене... Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.
Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи... И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом.
У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке. Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли,
Лежи, а не спава му се. Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.
Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина.
И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме... Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.
— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. Али дјевојка не одговори. Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује. Дјевојка полако затвори врата. Он се пришуља ближе. Слуша њен ход у мраку.
Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи. Али ње нема! Трпљивост га почиње остављати
Али ње нема! Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се. Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује ... Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?” И та сумња га мори и узнемирује. А ноћ пролази...
— Да ми је жао, не би' долазила. Дјевојка наново ућута. А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могао је остати и даље укочен на оном свом месту, седећи онде само вршком гузице као испрепадани зец док ослушкује удаљени лавеж паса. Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он? Шта се ово догађа с овим светом?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (сама себи): Свршено је. Мора се. Куда? Не знам. Нећу о том да мислим. О томе нека он ми сли. (Ослушкује.) Да ли већ долази?... Чекај, с децом да се опростим. Али не. Не смем да их загрлим, ижљубим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То су ваљда јеврејске муке... муке човека интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који нису Јевреји, и чији је свет...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Викну једном, па га не довикну; другом викну, доке га довикну. Максим врана коња поврнуо, ослушкује шта ће бесједити, а ђевојка грдно проговори: „О Максиме, немала те мајка!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пољар Лијан, заједно с Јованчетовом дружином, сједи наврх Голог брда и ослушкује одјек борбе у вароши. Тамо се бори партизански одред њихова краја. — Ду-ду-ду-ду!
десне стране Саве, уздуж Босанске Посавине, док дјечак лежи у Славонији притискујући увом планину Папук као да одоздо ослушкује нешто врло занимљиво. Дјечак се буди, жмирка, досјећа се гдје се налази и обраћа се псету: — Жуја, јеси ли ти гладна?