Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али ј не могу данас преседети овде!... Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Почех да ослушкујем ушију начуљених као хрт. Чуло се само дахтање и опет глас мог оца, који је говорио жени да не брине: ово је последње
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да кажем: онда све нестаје без трага и ја се будим— Сарајево је, дакле, било ту,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— прати те вјерно, устрајно, нијеси сам на свијету, не бојиш се вука ни хајдука. Примичем се и пажљиво ослушкујем. Ово је управо нешто за мене.
Сад се и ја пренем и ослушкујем. Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и спазим у својој близини западњачког гуслара који, окружен слушаоцима, пева о јуначким подвизима Цида Кампеадора. Ослушкујем. Колика сличност између тог шпанског народног јунака и нашег Краљевића Марка!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У том случају ја бих са целим водом био заробљен. Чим тамо отпочне паљба, ја са напрегнутом пажњом ослушкујем. Али са овога места ми не смемо да се одајемо.
Тамо десно, код онога вода, отпоче кркљанац. Опет ракетле... Ја само ослушкујем, неће ли се пуцњава померити уназад? Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти си покушавао да учиниш нешто од живота. Ја нисам. Ја сам се помирио. Ево лежим овде без покрета, ослушкујем куцање свога срца, сваки откуцај ближе је смрти, одумиру шумори крви која је све тромија и блеђа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по трави, па гледам дрвље и небо, ослушкујем птичице и сањам. После подне радим на пространој тераси моје собе.
Немиран, лутам по овој лепој вароши, пењем се на њене брежуљке, улазим кришом у цркве, слушам брујање оргуља, ослушкујем сребрнасте гласове звона што говоре Моцартовим језиком.