Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — И тако живили су потом у великој љубови и миру. На петнаест година после тога умре дервиш Осман, којега монах Патермутије погребе, и с сузами облије гроб друга свога.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг Хаџи-бега,
био) чујем ја, да се од Сокола војска спрема на ваљевску нахију, коју је покупио, око 5800 Турака, неки Ваљевац Џора-Осман.
” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина. Турци побегну, а наши заокупе и, они одморни од кућа, потерају. Турци бегајући побацаше пушке,
Позовемо и дођу нам 20 Турака Ужичана у планину Црнокосу. На питање српско: зашто су дозвали Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу из Босне, и што ће им Афиз-пашин Омер-ага из Ниша, и зашто купе јабанску војску, и нашто ће им та војска?
Тако делате и ви истерајте Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина и Осман-агу Фочића и њи̓ову војску, пак ми да идемо нашим кућама, а ви останите у миру и с нама као и досад у љубави и
” — „Добро ћемо, господо! Прво, истерајте Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу и њи̓ову војску, који су и донели угарак и ваше куће попалише; друго, донесите 50.
Но ево сад нешто новије! Нећу ја тога хата, него хоћу онога хата кога је Осман-ага Фочић дојашио у Ужице, тј. белога крхата, јербо је његов брат Фочић, када је мога оца посекао, мога коња одвео.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
[Осман је 1826. први пут издан у Дубровнику; већ 1827. изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гун
велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари му оно срце живо. Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде,
Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку Бошко, сиви соко, Па Турчина баш у слепо око.
паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку Бошко, сиви соко, Па Турчина баш у слепо око. Осман паде, а Омер допаде, Али само на големе јаде: Окресну га Бошко по саруку, Одсече му ону десну руку.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
,,добро Ми дошо!” Туре га поздравља, ,,Осман ти се паша понизно јавља: паша је близу, тек ту што није, ено, гле, на брегу барјак му се вије!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
БАТРИЋЕВА ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, кадија СКЕНДЕР-АГА МУСТАЈ-КАДИЈА АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ ФЕРАТ, зачирски кавазбаша РИЏАЛ ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац,
РИЏАЛ ОСМАН Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче! Не збори се тако с везирима, но ђе дођу доносе грозницу, су
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
маја 1798. године, по подне, београдски кајмакам Осман-паша примио, на потпис, осам хапшеника из Аустрије који су затим, без тешкоћа, спроведени у Кулу Небојшу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра. Браћа су с оцем тај дан редили духан, да се боље осуши; уто им се он јави и понуди им да сређени
Дошло вријеме, људи духан просушили, покупили и средили; у кола га укрцали, па с њиме правце у чаршију к Осман—ефендији. Њега не нађоше код куће, већ брата му замјеника.
Али брат му неће ни да их чује. Каже: „Осман ми засигурно наредио да духан ни од кога не придмам, и ето већ га од неколико дана не купујем”.
Уто, као да га је сама напаст нанијела, угледа прама себи на коњу Осман—ефендију. Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке дохваћају
Што не рече брату да прими духан? —Не требах га већ, — одврати нехајно Осман, и хтједе га мимоићи. —Стани! А што нам не поручи, већ си наредио да ме брат ти бије?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ћерим гледа, па тек врти главом... ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци? А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.000 Турака, под командом Осман Хасан-паше, а спрам Хрватовића стојали су од Грамаде Хафиспаша, са 8.
Док је Књажевац овако пао и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код Великога Извора, а 17 (дакле у исти дан кад су Хафис и Сулејман почели нападати на
Из Лукова опет јавља потпуковник Лаза Јовановић да је код Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога заробљенога
То је била Фазли-пашина дивизија. Она је дошла била под Зајечар те је у велико-изворској битци поткрепила Осман-пашину војску.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да и потомства нашег судба боља Под тешким бичем варварства не тужи, Претворимо у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена
Ал’ нека тече крв!... Камен ће љут, Тај тврди камен земље очине, Снагом ће својом крепко росити. АРНАУТ-ОСМАН (ударајући на Ђурашка): Нећеш већ дуго! Час ти је смрти данас приспео. — КАП.
(Катуновић, прислонив пушку на камен, пуца. Арнаут-Осман пада. Станиша са потурчеинм Црногорцима долази.) СТАНИША: Ево, и ја сам ту! И твој је овде грех!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и Муса Кесеџија; описе битке у песмама: Женидба Максима Црнојевића, Женидба од Задра Тодора, Бојичић Алија и Глумац Осман–ага.
Јеси ли се пењô на пенџере? Јес’ видио Косу Смиљанића?“ Вели њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага ја сам био скоро у Приморју, долазио у влашке Котаре, и под танку Смиљанића кулу, пењô сам се кули на
Кад то чуо Танак Осман-ага, удари се руком по кољену, нова чоха на колену пуче: „Јао њему до бога милога! Ја је чекам четири године, па ми
А Алија не рече ријечи, већ од земље на ноге скочио, па посједе дебела дората, оћера га право на Цетињу. Осман-ага оста на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на Херцеговину — на колено Шарац-Махмут-аги и до њега
Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Таке књиге Осман растурио, па изнесе зелена барјака, те га поби у рудину траву, па под барјак купи Удбињане.
ето ти Бојичић-Алије од Цетиње, града бијелога, и за њиме тридест Цетињана по избору добрих коњаника; на селам их Осман дочекао, од добријех коња одјахали, одмах сјели за пуну Трпезу, па стадоше пити вино ладно.
ти од Херцеговине а на име Шарац-Махмут-аге, с њим поредо старац-Мердан-аге и за сваким по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње одјахали, одмах сјели за пуну трпезу, па стадоше пити вино ладно.
се чашом обредили, ал’ ето ти од Авале Порче, с њим поредо Топал-Каматара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње одјахали, одмах сјели за пуну трпезу, па стадоше пити вино ладно.
су се чашом обредили, ал’ ето ти са Кладуше Муја, с њим поредо његова Алила, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, од добријех коња одјахали, одмах сјели за пуну трпезу, па стадоше пити вино ладно.
пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње одјахали, одмах сјели за пуну трпезу, па стадоше пити вино ладно.
кулашу коњу великоме (завргô се дреновом батином, у батини хиљада клинаца); сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, од добријех коња одјахали, одмах сјели за пуну трпезу, па стадоше пити вино ладно.
“ Одиста га Осман пустит шћаше, враг донесе од Тупана Панта, те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, немој пустит
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса. — Сјећаш ли се, пољару, ти си био Осман-паша, а ја генерал Скобељев, па сам јуришао на Плевну и разбио ти нос.