Јакшић, Ђура - ПРОЗА
каце, казан и друге маленкости, распродаше; новци уђоше у касу, а Милисаву, на добру реч кметова и осталих сељана, оставише на руковање стоку са њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Међутим, топ опет напунисмо и управо у пешаке, који су кућу опколили; ђуле паде, а пешаци оставише кућу и побегоше сви за брдо, а наша војска за њима (а на свом брду пшеница већ влатава).
а кад ђуле паде иза леђа међу Цигане, и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају друго ђуле, но сви широм оставише метериз и преко Ђетиње граду побегоше.
” — Чујући Турци тај глас, а видевши где џамија скоро усред вароши гори, уједанпут оставише своје бусије и побегоше граду. Срби јуришише и са све страна запалише куће.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац. Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи.
— викну неко од дружине Живанове. И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека! Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он не умеде више пи говорити, ни мислити. То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... Он изиде напоље и поче лутати по воћу...
И мени је неправда учињена! Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!... Али ми бар оставише поштено име... Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу...
— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. Иван слеже раменима. — Не знам ни ја. — Тебе баш сви оставише? — Сви. — Због мене? Иван је ћутао. — Је ли? — Ниси ти томе крив. — Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ко зна сузе ствâри које оставише? Двоструку смрт гробља где суза не капи? Бол именâ која не помињу више? Крик заборављених љубави што вапи?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама. Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
све обешењаку једном салашарском!« Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта. Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам
’Ајде, момци! Дед’, кицоши моји! ’Ајд’ још мало у блато!« чује се глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду. Поп Спира се наместио поред поп-Ћире, који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.
Близу је и Ченеј. Још мало, ето их на вашаришту. Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст и уђоше у Велики сокак.
Прођоше и чарду и оставише је за собом, и не свратише у њу. А и шта ће у чарди кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му
— ’Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке, и оставише пуну авлију паора, и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су кренули, према брдовитом пределу, иза Токаја, са двоја кола и са пет Ђурђевих хусара. Једна кола оставише Павлу. Пред зору, поменутог дана, међу точковима тих кола, окупило се било неколико, уплашених, паса, који су
Теодосије - ЖИТИЈА
сапутника и на путовању сатрудника што као пребогату ризницу или наследство отачаско стаду његову за собом писмено оставише.
— Камо се деде господин наш? И у недоумици због бриге оставише лов, па се брзо вратише к његову оцу самодршцу, и обавестише га о нестанку сина његова.
Беси тад отишавши тобож за дуго оставише светога, али се одмах поново као велико мноштво војника сабраше, и дођоше на светога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Блатним и грозним сликама сећања, јавише им се они које оставише на дому и, први пут, изрекоше неки да не мисле да се кући врате.
Кад га оставише за часак код једног прозора, у изби у којој не беше ничега, сем једног, на зид нафарбаног, светог Јована Пустињака, са
Највише га је, међутим, потресао крај те војне. Повукоше се; одведоше их у блато и снег. Оставише их да гладују, да се тресу од зиме. Све похвале за сербске пукове изосташе.
Оставише их да гладују, да се тресу од зиме. Све похвале за сербске пукове изосташе. Оставише га оваквог, у гуњу и кожуху, без новаца, без хране, као неко страшило на снегу. Није могао да спава од грактања врана.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Старац не гледа за њима. У пролазу поред кафане »Парк« спази две дангубе под сунцобраном, али они не оставише никакав утисак на њега. Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вијећници већ одавно бјеху огуглали те његове нападе, те га оставише сама на тргу... У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али ко ће све ти казивати, Ко л' им редом јаде прикупљати, Ето једном: поцрвене трава, Оставише пет хиљада глава, Што претече, стругну без обзира — Ал' ко рече да у Срба дира.
Ено беже — баш их поломише — И чадоре Турци оставише, А Србињи у њих улегоше, Па их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему
У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и другога блага Поизмицаше, било им без трага!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ни дијете ми на миру не оставише — прожвака дјед, старачки потиштен и немоћан, па спорим кораком одбаврља у свој собичак.
Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише се у шталу, код коња.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну. „Први пут изиђох у башту, узабрах цвет, помирисах га, али из њега изиђе оса и уједе ме.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Оће мајка да вам прави уредбе. СТАНИЈА: Каки је то сијасет. Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зашто ти несрећници оставише своје огњиште, да би им се кости развлачиле по туђим пољима? Да ли су они својевољно пристали да крену на Голготу, и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
они вас знају најбоље, па њих и молите. Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње. Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Касапи забодоше ножеве у пањ, оставише читаве ројеве мува, да слободно и весело облећу око непроданог меса и кожа, — не бојећи се говеђег репа и осталог
Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао. Народ изиђе на њиве, те се поче сабирање најблагодарнијег зрна.
А мама брижно и плашљиво гледа некуд, не чујући тужно, престрављено питање. Родитељи јој оставише малу сестрицу у аманет... Шта ли је сад чека, Боже?... Да ли ће бити боље судбине, него што је њена?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. У целом селу ни пиличника! Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве. Привезаше је, као за укор, Оставише је, да лечи умор, И да се с дрветом грли и рве.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На то и прекидоше. Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде.
Стари његови оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине — спомен који задобише неки мачем а неки као високи црквени достојанственици.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
од снега убелише се, и невештаственога злата крила мисаона уперивши, на небеса узлетевши као богопарни орли, нама оставише устав Богом преданога појања њиховог и умилне молитве, којима Господа милостивим себи учинише.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А ти дођи о св. Франи. У повратку се бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише. На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Под снегом, гуре се камени житељи Прерова, равнајући своју висину према величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли: ипак, неће ме поред ових сахранити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У пратњи оних двају сенатора, оставише зграду Сената. Номофилакс беше, као што то захтеваше његов високи положај, стасит човек, бујне косе и браде, одевен у
То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде свој траг.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али пошто сам залепио банкноту на чело једноме што су му се највише очи колутале, они ме оставише на миру. После је до мене сео један љубазни господин потпуно ћелаве главе и подбулих капака.
И после сваког реда све жешће. Као да су се око мене скупиле авети свих самоубица што овај свет оставише без једног слова, па ме узнемирују, муче, исмевају ме и прете како бих се окануо онога против чега су оне и против
А кад ме пронађоше пренеше ме носилима у конак. Онда ме пажљиво завише у неку ћебад и целу ме ноћ не оставише. Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми дрско да сам у сну пао са онога зида.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
Ћипико, Иво - Приповетке
Забринути и у стрепњи што ће се догодити, оставише рад. Радници гледају за њима, а они између њих иду и већ ништа не разумевају ћуте и не могу никако да се снађу.
А и они, њена млада чобанчад, одрастоше и оставише шкољ. Бог зна куд су! А други, што их замијенише, нијесу за њу, — премлади су.
— опази млади рибар, и исправи се. Веслај полако... Ено, оно је човјек пред нама! Веслачи оставише весла и исправише се. Чељад у лађи, дижући се с мјеста, задржаше дах. — Је! — потврди стари рибар.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Држи се Турчин, жено!.. Не брине он што Аврам Луковић и Настасије Кромпир уз гусли не оставише ни ђавољега Турчина... Досадило ми И дојадило све то. Све је то силом узбрдо. Сва та надања и чекања.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) Жалосна земља!... РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ишли смо даље. Ватре, на којима су јуче спаљивани турски мртваци, што их Турци после шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це где где пушиле, а јутрењи поветарац доносио је до нас тежак задах од људскога печења.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Матица нам процветала, Родољупцем буди хвала! Сви народи подранише, Нас за собом оставише, Ускоримо напред поћи, Бојећи се мрачне ноћи! Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Њихова артиљерија гађа део фронта испред своје пешадије, али стално пребацује. Командант нареди батеријама, те оставише друге циљеве и све се сручише на непријатељске јуришне таласе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цар Стјепане; а како се, брате, растадосмо, и љубе нам двори управљају, тако наши двори потавњаше, и гости нас, брате, оставише, не походе сријемски кнезови, нит' сам главом српски цар Стјепане; та с кога је? да од бога нађе!
старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко поље господару јутрос на весеље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Израиљи донекле гонише их задајући им већи страх, пак на том и оставише их нека већ голи и боси беже. Ето, такој се мајсторији Гедеон дови, те цигло са својих триста јунака разби туштену
Рекоше: заир иде да проси мир. А таки оставише бити се докле виде што ће се доконати. Ама то бијаше сама света Богородица што и чуваше Цариград од непријатеља.
И сва она израиљска војска потуче их онде с камењем и тако их оставише. Ето, такав је у оно доби суд бивао за законопреступање људско.
Јерусалима до града Јерихона и на томе путу допаде међу харамије, којино га свукоше до кошуље и до смрти га измлатише. Оставише га једва духата и одоше. Оста он лежећи му крај пута крмечући; не може се никуд ни макнути.
Мало поједоше и с мером се напише, а остало оставише за сутра. По вечери јоште за софром осташе седећи у разговору, ал' опет дође вратар и каза да је опет од царице други
А ми то сви знамо што је и како је. Није нам то првина, да нисмо чули. И тако и оставише. Онда приступи к налоњи један од оних господара гостију, непознан (није од оне тројице што су увечер храну донели; они
На то Цесар не поинати се ништа — таки частно их к њему с поштењем посла. Оставише они онај поклонит им оцу Приолу град, узеше што имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се
А не и материну. И нелагодније неизлечено оставише... Ви којино сте мушке стране и не заподирите се око туђих жена, ни се шњима смијући насамо шалите.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.
— Ихаха! — засмеја се Зона и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом.